Интервју са Протојерејем – ставрофором Маринком Марковим, архијерејским замеником Епархије темишварске за Нови темишварски весник, а након јавности упућеног апела поводом случаја „Макриног дома“.
Недавно сте у име наше цркве упутили јавни апел у вези са „Макриним домом“. У чему се састоји поменути апел?
М.Марков: „Уз дужно поштовање свих државних институција ове земље, тражимо да се предузму неопходне законске мере у нашем правном поступку враћања некретнине «Макрин дом» из Темишвара чије враћање тражи српска православна парохија (СПП) још од давне 1992. године. Апелом тражимо подршку свих добронамерних људи.
Како је СПЦ у Румунији стигла да се бори за „Макрин дом“?
М.Марков: „Српска право-славна парохија у Темишвару-Граду је званичан представник Задужбине Макре Стојковић чију непокретну имовину представља зграда „Макрин дом“. Ради се о некретнини која се састоји од куће са два спрата и дворишта, као и око 2.200 квадратних метара земљишта које се налазе у најужем центру Темишвара, одмах иза Румунске опере. У својству законског представника, СПП Темишвар-Град, покренула је парнице за враћање некретнине која је насилно преузела румунска држава 1968. год. Предузеће „Термовест“ је неколико година касније незаконито укључило некретнину у своју имовину, флагрантним кршењем Владине одлуке бр.834/1991, као и Закона 15/1990. и то у току одвијања парнице са предметом бр. 17981/1992. у Општинском суду у Темишвару. Ту парницу смо ми покренули, уз свесрдно залагање госпође Снежане Оприш, наше угледне адвокаткиње која је од почетка са нама. То смо учинили као последицу насилне приватизације и продаје из 1996. године контраверзном, тзв. пословном човеку Мужи Марчелинију који је потом продао некретнину фирми „ИНДУС“. Да парадокс буде већи, све се то дешавало у току одвијања других парница које је СПЦ у Румунији започела у случају „Макрин дом“.
Звучи невероватно. Да ли су локалне власти имале разумевања за овај круцијалан случај за српску заједницу у Румунији?
М.Марков: „У свим овим парницама које се тичу некретнине „Макрин дом“, град Темишвар којег представљају наравно градоначелник и локално веће, представљали су странку у парници. Знајући подробније проблеме везане за ову некретнину, они су нас подржавали у нашим
правним поступцима, али нису пуно тога могли да ураде.“
После 14 година парничења, ипак су правосудни органи направили корак ка решењу…
М.Марков: „Након решавања предмета бр. 1084/1/2004. Врховног касационог суда – одељење за административне и фискалне спорове, одлуком бр. 894/15. март 2006. године, прихваћен је
захтев који је формулисала СПП у својству представника Задужбине „Макра Стојковић“ и захтев за посредовање који је формулисао град Темишвар, констатујући апсолутну и делимичну ништавост атестираног сертификата серије МО 3 бр. 0459/09.09.1993. године као и анекса 2, 4 и 5 овог сертификата које је издало Министарство индустрије у корист фирме „Термовест“, односно поништен је сертификат о власништву над земљиштем површине 2186 квадратних метара које се налази у Темишвару, улица В. Влад де ла Марина бр. 1, тј. земљиште зграде „Макрин дом“
Земљиште на коме је „Макрин дом“ враћено је дакле, најзад власнику. Који је био следећи корак?
М.Марков: „Паралелно са овим спором, након ступања на снагу Закона 247/2005, у предвиђеном року, покренули смо захтев за поништење правоснажности приватизације зграде „Макрин дом“ коју је извршила фирма „Термовест“. Тражили смо поништење претходно закључених купопродајних уговора. Имали смо наравно законски основ за покретање овог захтева зато што је Закон 247/2005, донео промене Владине одлуке бр. 94/2000.“
Шта то практично значи?
М.Марков: „Практично, са правне тачке гледишта, након што је земљиште зграде „Макрин дом“ враћено у државно власништво, посредством овлашћене институције, следи да и зграда буде враћена у власништво државе, зграду коју је насилно и незаконито приватизовала фирма „Термовест“ кршењем законских одредаба које су биле важеће на дан приватизације. Говоримо о Одлуци Владе бр. 834/1991. и о Закону бр.15/1990.“
Која инстанца може да донесе поменуту одлуку?
М.Марков: „У овом случају реч је о Специјалној комисији при Влади Румуније за враћање некретнина које су припадале верским институцијама. Комисија одлучује на основу Владине одлуке бр. 94/2000. и треба да реши наш захтев који је поднет у року, након финализације спора, јер су земљиште на коме се налази зграда и двориште враћени у државно власништво“.
Како је могла једна фирма да постане власник земљишта у центру Темишвара?
М.Марков: „Врховни касациони суд је могао да реши проблем насилне приватизације земљишта јер је било очигледно да су прекршени важећи закони када је „Термовест“ постао власник над земљиштем и зградом „Макрин дом“. Сада је неопходно да се реши и проблем насилне приватизације зграде и њено враћање у државно власништво. Потом је потребно извршити враћање читаве некретнине СПП као званичном представнику Задужбине Макре Стојковић, а тиме и српској заједници у Румунији.“
Каква је сада ситуација и шта треба чинити даље?
М.Марков: „Овај спор се је водио под предметом бр. 6019/30/2010. Врховног касационог суда – грађанско дељење, суд који је одложио одлуку од 23.10.2012. за 30.10.2012. и тог датума је усвојио решење којем поништава све интервенције против Цркве и шаље предмет на коначно разматрање Окружном суду Тимишке жупаније. Тренутно чекамо ново рочиште.“
Значи после 18 година парничења, све је враћено на почетак?
М.Марков: „Тако некако. Чињеница је да садашњи незаконити власник некретнине, фирма «ИНДУС» и особа која се укључује у спор као треће лице, у корист поменутог предузећа, тј. Мужа Марчелини, на сваки начин покушавају да «паралишу» сваку правну акцију Цркве, наводећи нерелевантне изузетке. Они покушавају да озаконе злоупотребе извршене пре неколико година и одуговлаче спор подношењем противтужбе коју је поднела «ИНДУС», садашњи незаконити власник некретнине, против главне тужбе коју је поднела СПП. Из свих наведених разлога смо упутили јавни апел, јер више од 20 година, ми из СПП, окрећемо правне поступке за враћање некретнине «Макрин дом» пошто је то од виталног значаја за читаву српску заједницу. Сетимо се да су бројни интелектуалци Срби и Румуни били корисници стипендија Задужбине Макре Стојковић. То је општепозната чињеница у Темишвару. Дакле, апел смо упутили, јер са изузетним поштовањем тражимо да надлежни правосудни органи размотрите случај како би се спречило одуговлачење спора и доношење законске пресуде. Случај „Макрин дом“ је највећа неправда учињена СПЦ у Румунији и овдашњој српској заједници и сви ми заједно је морамо исправити за наша будућа поколења.“
