Ovih dana su Rajko i Zorica Maksimović iz Berlina okupili brojne prijatelje na rođendanskom slavlju: sinovi Nemanja i Nikola, blizanci, napunili su prvu godinu. Posle četiri ćerke, došla su na svet i njih dvojica, pa je sada ova ekipa kompletna: Radislavka (9), Nikolina (7), Tamara (6) i Milena (3) su bile glavne, jer su maleni slavljenici brzo zaspali u susednoj prostoriji. „Mi se super slažemo. Slušaju me svi“, kaže ozbiljno u svom prvom intervjuu najstarija Radislavka objašnjavajući kako ona izlazi na kraj sa mlađima, a potom žurno odlazi da pomogne majci i sestrama oko postavljanja posluženja gostima.
– Rajko i ja smo se sreli 1994. u jednom našem restoranu ovde u Berlinu i od tada smo zajedno. Na početku nismo ni slutili da ćemo imati ovoliko dece. Ipak, to nam je nekako u krvi, jer oboje potičemo iz velikih familija sa po petoro dece – priča 37-godišnja Zorica. – Jeste, naporno je gajiti njih šestoro, ali je najvažnije da su svi živi i zdravi. Pomažu mi moja majka i Rajko. Sve je kod nas u kući isplanirano, jer samo tako možemo da funkcionišemo. Tokom prepodneva obavim sve poslove po kući, jer su onda dve najstarije u školi, dve mlađe su u vrtiću, a onda mi ostaju samo blizanci – objašnjava svoj dnevni raspored majka – junak.
Srpsko društvo
Rođendansko slavlje je organizovano u prostorijama Srpskog kulturnog i sportskog udruženja čiji su članovi svi Maksimovići. Dve ćerke igraju u folkloru „Mladosti“. Gosti su doneli brojne poklone slavljenicima i njihovim sestrama. Tate Rajka i mame Zorice se jedini setio Branko Radulović, i sam otac petoro dece, koji im je u ime svoje firme „Intermedia voda“ poklonio obilazak manastira Tronoša, ručak u Tršiću i ček od 100 evra za kupovinu u njegovom tržnom centru.
U dane vikenda, familija Maksimović se zaputi u neki od berlinskih parkova ili na bazen. I takav poduhvat se pažljivo planira jer je u pitanju vesela dečja družina o kojoj valja brinuti u svakom trenutku.
– Zazvoni tako telefon u stanu, a ja u rukama držim blizance. Jedna od ćerki ode i donese mi telefon i drži mi ga na uvu, obavim poslovni razgovor ne ispuštajući bebe iz ruku – kaže kroz smeh Rajko koji se inače bavi građevinarstvom, ali ne propušta da se svakog leta sa porodicom zaputi u selo Kaštijelj, kraj Šekovića u Republici Srpskoj, gde inače živi njegov otac. „To je lepo selo, kao u bajci. Deca uživaju i cele godine se unapred raduju odlasku kod dede. Posle u Berlinu porede onu prirodu i ovaj velegrad, pa zaključe da im je tamo bilo lepše“, veli Zorica, koja je rodom iz Šerića, kod Jajca. NJeni roditelji Milica i Nedeljko Stevanović žive u Berlinu, srećni pored tolikih unuka.
Neispunjena želja
Maksimovići imaju jedan neostvareni san: kuću. Rado bi se sa svojim brojnim podmlatkom preselili iz stana u neku kuću sa baštom, ali za iznajmljivanje većeg stambenog prostora valja se dobro spremiti jer samo Rajko radi. Niko od njihovih prijatelja i poznanika ne sumnja da će i ovu želju sebi ispuniti, jer imaju dovoljno motiva da se i oko toga potrude. čak šest.
