Osnovna škola „Bršadin“ nekad je bila područna škola vukovarske Osnovne škole „Siniša Glavašević“, a kao samostalna obrazovna ustanova počela je s radom 2012. godine, kada su osim učenika od prvog do četvrtog razreda, mogućnost pohađanja nastave dobili i učenici od petog do osmog razreda koji su do tada putovali u Borovo naselje što im je predstavljalo problem.
Čim je škola krenula sa samostalnim radom, nastavnici su počeli da istražuju o programu Erasmus+, a već 2016. godine poslali su projektni predlog i postali deo Erasmus+ projekata.
– Jedan projekat odnosio se na eko-sisteme reke, drugi je nosio naziv „kockaste oči“, a treći „Putovanja“. Gostovali smo u mnogim zemljama gde smo puno toga naučili. Uz učitelje, putovali su i učenici, tako da smo u dve godine obišli nekih 15 evropskih zemalja. Ta tri projekta su završila, ali ostalo je veliko iskustvo. Ono što smo naučili u inostranstvu, primenjujemo u našoj školi – objašnjava aktivnosti vezane za Erasmus+ program direktorka Osnovne škole „Bršadin“ Tatjana Lukić.
Osim što su mladi Bršadinci putovali u evropske zemlje, ostvarene su i uzvratne posete. U Bršadinu je održan međunarodni sastanak, a za sva tri projekta takođe su bili domaćini učiteljima i učenicima iz Danske, Turske, Mađarske, Nemačke, Estonije, Letonije i još nekoliko partnerskih zemalja.
– Nakon evaluacije, svi su bili zadovoljni našim mestom. Osmislili smo program koji je vezan za projekte, ali cilj je bio da se upoznaju i naši običaji i kultura, ne samo hrvatskog naroda, nego i srpske zajednice. Edukovali smo ih putem raznih igrokaza i radionica. Ove godine smo uključeni u nova dva Erasmus+ projekta, jedan se odnosi na ptice, a jedan na žene kroz prošlost na ovom prostoru. Već smo imali sastanke na kojima smo razgovarali o načinima realizacije projekata. U okviru ovih aktivnosti boravili smo u Letoniji i na Kanarskim ostrvima – kaže direktorka.
Veliko iskustvo stečeno u stranim zemljama
Ova škola iz malog sremskog mesta ima veoma produktivnu saradnju sa Ujedinjenim narodima.
– Od 2012. godine pravimo prezentacije, akcije i imamo radionice da bi se deca upoznala sa životom svojih vršnjaka u nerazvijenim afričkim i azijskim zemljama. Sakupljamo i doniramo sredstva koja im kasnije šaljemo, a počeli smo od 2012. godine kada smo prikupili 3.000 kuna – s ponosom priča Tatjana Lukić.
Putovanje po različitim evropskim državama bilo je veliko iskustvo za tri učenice sedmog i osmog razreda Nidiju Ilić, Ananstasiju Bajić i Ivanu Podvorski koje su posetile Letoniju, Italiju, Slovačku i Poljsku.
Foto: Fejsbuk Osnovna škola „Bršadin“.
– Volimo da putujemo i otkrivamo nove kulture i tradicije, bilo je super na projektima i upoznali smo mnogo prijatelja. Naučile smo dosta o državama gde smo boravile, ali smo upoznale i druge s našom kulturom. Svidele su nam se tradicije stranih država, ali smo razvile i znanje iz engleskog jezika – slažu se Nidija, Anastasija i Ivana.
Erasmus+ je program Evropske unije kojim se podržava obrazovanje, nauka, mladi i sport u Evropi. Služi uglavnom za razmenu studenata i učenika, ali i sticanje iskustva i obavljanja stručnih praksi. Takođe, dobro služi i učiteljima da svoje znanje razmene s kolegama iz ostalih zemalja.
– Kao učitelj ove škole takođe sam učestvovala u projektima koji su prošli, ali i na onima koji trenutno traju. Prošle godine sam putovala u Estoniju gde su nas pokušavali odvojiti od tehnologije i uspostaviti komunikaciju licem u lice. U 11. mesecu sam putovala u Latviju. Tamo smo gostovali u školi i tu smo se upoznali sa njihovim obrazovnim sistemom i posetili glavni grad Rigu. Njihov obrazovni sistem se razlikuje od našeg po tome što im škola ima 12 razreda jer im je spojena osnovna i srednja škola, a učitelji u školi provode više vremena pa zbog toga imaju svoj prostor gde pripremaju nastavu. Tehnička kultura im je dosta praktičnija, uči se raditi, a imaju i predmet poput domaćinstva – priča o svom iskustvu s razmene učiteljica hrvatskog jezika Danijela Vukov.
Broj učenika se u ovoj školi lagano smanjuje, uglavnom zbog migracije i niskog nataliteta. U početku je bilo osam razrednih odeljenja dok je danas deset jer, osim osam razreda u kojima se nastava pohađa po modelu A (model manjinskog obrazovanja po kojem se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu) postoje i dva razreda u kojem se nastava odvija na hrvatskom jeziku. Zanimljivo je da iz ta dva odeljenja poneka deca pohađaju pravoslavnu veronauku. Nastava se odvija u dve smene, a od Vukovarsko-sremske županije zatražena je nadogradnja škole. Napravljena je projektna dokumentacija, a nadležno ministarstvo je dalo saglasnost jer su učionice male i ne zadovoljavaju u potpunosti pedagoške standarde.
The post Mala škola koja putuje Evropom appeared first on srbi hr.
