TIHO ALI MIRNO EVO VEC SE SPUSTA NOC,- JESENJA NOC,OBLACI SE SPUSTILI,NAD MOJ GRAD KOJI SE SPREM NA POCINAK,NEGDE U DALJINI CUJEM GRMLJAVINU,PRACENU MUNJAMA,KOJE ME POTSETISE NA ONE DANE,ONE RATNE DANA, KROZ KOJE SAM PROSAO KAO DETE,JER SAM UMESTO OBLAKA GLEDAO DIM KOJI SE RASIRI PO MOM GRADU A...
Truckam se u lufthanzinom autobusu na putu do Frankfurta ... Dremnula bih, ali ne ide san na oči ...čujem nečiji mobilni, zvoni ...neko govori na meni poznatom i dragom jeziku...Da li je moguće? Šofer, onaj riđi rmpalija s kojim sam na ulazu u autobus pričala na francuskom... Baš je...
Rutinski je obavljao dužnost sudije u maloj dosadnoj palanci u koju je od skora bio premešten. Rešavao je uglavnom sitne sporove. Lokalne krađe i komšijske svađe oko međa, razvaljenog plota, pobrštenih bašta od komšijske marve. Tako i danas, trebalo je rešiti dve nevažne parnice, pa da onda sa porodicom...
UMESTO PROLOGAčoveče koji Srpskom zemljom stupaš,Bilo da si došljak ili ovdašnji,Ma ko da si i ma šta da si,Kada dođeš na polje ovoKoje se zove Kosovo,Po svemu ćeš ugledati puno kostiju mrtvih,Te sa njima i kamenu prirodu,Mene krstoznačnog i kao stegVidećeš kako posred polja uspravno stojim.Da ne promeneš...
(Dajemo kraće izvode-odlomke, sa ili bez naslova, iz obimne kritičke studije pod naslovom: Novak Kilibarda u totalu i svome ogledalu, autora dr Momčila D. Pejovića. Rukopis studije je u završnoj fazi pripreme za štampu) ...
Drugog dana januara 1925. godine Oskar Fogt je u svom stanu u Magdeburškoj ulici br. 16 u Berlinu otvorio kovertu čiji je pošiljalac bio Lazar Solomonovič Minor, ruski neuropatolog koji ga je obaveštavao o namjeri Komunističke partije Sovjetskog Saveza da Lenjina učini besmrtnim, tako što bi se njegovo telo...
Gdje sam ja, tu mi je dom, kaže stara izreka. Skoro da sam mislio te riječi bez pauze, kao da se podrazumijevaju. I ponosio se kako sam jak i samostalan. I vjerovatno negdje jesam, sa stažom van kuće od skoro dvije decenije. Dobro, sa pauzama, ali to je to....
Opazio sam ga gde stoji kraj bunara, na uskoj pociglanoj stazi, dole kod stare kuće. Drži se jednom rukom za ogradu, dok drugom nekontrolisano odmahuje samo njemu poznate misli. A onda rezigniran odustaje i spušta tu ruku niz telo. Valjda ne može da iziđe na kraj sa tim što...
U umetnički prosede ulazi jedan omanji čovek, lice sa berze u sivom odelu, obavezna kravata i košulja nežne lavandine boje. U stvari, košulja je već donekle isprljana znojem, jer je čovek trčao do mene čitava četiri sprata. Pitam se, koja ga je nevolja dovela do toga da se zbunjeno...
Nešto pre osam sati, bio je ispred kafića u kome su služili najbolje palačinke u Majamiju. Zapalio je cigaretu i pogledom potražio Anu. Onda je došla druga cigareta, pa treća. NJe nije bilo. To palacanje neizvesnosti u stomaku, poput ljutog uboda ljubomore, peklo ga je kao dim zbog kojeg...