Susret sa Svetom MajmunomŠta da radim, čoveče, kad je volim, mislim, kad volim tu svoju zemlju. Nadam se da ja nisam poslednji Mohikanac, ali tako je. Nema tu rešenja. Ovog puta sam ostao dva meseca, tamo, pored te Morave, koja se piše velikim slovom, i znam sve te priče....
SUDBINAEvo je Mala. Svaki put nove krpice, ukusne i neobične. Neobično se od prve žigože, a svako bi iskoračio u tu reku, samo da se ne boji. Boje se tuđih očiju uprtih u njih. Ako je verovati: oči, te brojne, namnožene oči su najjače oružje koje je čovek ismislio...
Maj se rascvetao kao božur, a Simon je bio težak samome sebi. Zurio je kroz prozor, a onda se nasmešio, prišao stolu, na brzinu ispisao rečenicu i izašao iz ordinacije Bio je maj, mesec izmešanih osećanja, sete i radoznalosti, ali i čiste radosti zbog sunca i ptica koje...
čuo sam da ludaci u toku seksa odnosno kada dožive vrhunac zagrizu u ono što im se nađe najbliže ustima. Iako sam s pravom sumnjao u Bjankin zdrav razum dozvolio sam sebi luskuz da promijenimo početni položaj i da se se ukliještim među njenim mršavim nogama i poturim desno...
Intervju: Marko LopušinaDRŽAVA SE BOJI DIJASPOREPublicista i novinar Marko Lopušina je zajedno sa sinom Dušanom napisao prvu Ilustrovanu istoriju srpske dijaspore, koja sadži priče, istorijska dokumenta i fotose o srpskim iseljenicima u 90 država svetaIzdavačka kuća “Evro” iz Beograda je na poslednjem Sajmu knjiga u Beogradu promovisala prvu malu...
Odavno nemam prilike da vidjam ogradice - taj preplitaj drvenih letvica nagrizen vremenom. Malo "naherene", Leti sa otezalim vrezama ladoleza .Zimi ,sa vencem belog vazdusastog snega. Utisnute u moje secanje u razlomljene komade pejzaza koje natkriljuje veliki dud u nasem, prednjem dvoristu kuce(vikendice)u Cortanovcima. Uzimala bih hoklicu...
Kad procveta MAGNOLIJA Prolece u Sydney-u pocinje budjenjem Evropskog cvata.Preko Jeseni i Zime smenjuje se pravi vatromet boja To je zimsko cvece koje rastvara svoje latice jarkih boja ili sitne krunice koje se grupisu u grozdove plamenih odsjaja. Trava uredno podsisana, preko cele godine je socno zelena. Cesto...
Krecemo se nekuda, jer imamo svoj cilj. U ciklucu ostvarenja i promašaja, ljudski životi postaju nalik jedni na druge. Ponekad im ne razaznajem granice, jer je život nešto što se ne da odvojiti. čovek se ne može spakovati u ljušturu. Za život je potrebno mnogo više prostora, parče Univerzuma...
Pričaju ljudi, gore na čemernom, da se Gligor zvani Veri Najs vratio iz Amerike go ko prst. Sve što je zaradio, kažu, bila su tri zlatna zuba koja su svetlela u tamnoj hercegovačkoj noći poput tri pripitomljena svica.Pričaju ljudi gore na čemernom da su ta tri zlatna zuba trajala...
Pijem jutarnju kafu i gledam gomilu stvari nabacane pored mog kreveta koje treba strpati u jedan kofer. Ko ce da nosi dva kofera, previse je, a pokloni? Dovraga i pokloni. Kad pomislim ranijih godina ubijem se kupujuci poklone i preznojim se birajuci ih po radnjama prepunim praznicnih kupaca. Jednom...