Ukoliko bi u ovom trenutku bili održani izbori, male partije, cak i kada bi medu sobom stvorile neke nove saveze, bez koalicije sa DSS, DS ili G17 plus ne bi osvojile nijednog poslanika.
Dok je vanredno stanje u Srbiji u dobroj meri privremeno uticalo na rejting vodecih politickih stranaka (povecalo popularnost Demokratske stranke i smanjilo broj simpatizera Demokratske stranke Srbije), male partije ostale su tamo gde su bile i ranije – u okviru statisticke greške. Prevedeno u stvarni život, ukoliko bi u ovom trenutku bili održani izbori, male partije, cak i kada bi medu sobom stvorile neke nove saveze, bez koalicije sa DSS, DS ili G17 plus ne bi osvojile nijednog poslanika!
To ce, sasvim sigurno, u najvecoj meri i odrediti model njihovog daljeg ponašanja. Svesne da samostalno nemaju apsolutno nikakvih šansi za uspeh na izborima, šansu ce potražiti ili u medusobnim savezima ili u zagrljaju neke od vecih stranaka.
Da vec postoje izvesni razgovori o povezivanju manjih partija, potvrdio je i Dragoljub Micunovic, predsednik Demokratskog centra.
– Ima mnogo razgovora i videcemo kako ce se praviti unutrašnji savezi u DOS, ali to jeste priprema za stvaranje vecih partija ili vecih blokova partija – kazao je Micunovic.
Imajuci u vidu dosadašnja iskustva, medutim, teško je poverovati da ce bilo kakvo ukrupnjavanje imati pozitivan ishod. Svi dosadašnji pokušaji stvaranja koalicija medu manjim strankama propali su. Još 90-ih godina raspao se savez vojvodanskih stranaka, koalicija DAN je „zamrznuta“, bez velikih šansi da se odledi i reaktivira, Perišicev Pokret za demokratsku Srbiju je u svojoj kratkoj cetvorogodišnjoj istoriji postojanja doživeo vec drugi raskol… Cak je i do sada najperspektivniji pokušaj vezivanja Socijaldemokratije i Socijaldemokratske unije u Socijaldemokratsku partiju propao onog casa kada je umesto dva kopredsednika trebalo izabrati jednog predsednika stranke.
Nula
Gradani sve to primecuju i automatski gube volju da se za njih opredeljuju. Svrsishodnost sklapanja koalicija medu malim strankama, dakle, krajnje je sumnjiva, s obzirom na to da jednostavno ne postoji brojnije biracko telo koje bi glasalo za njih.
– Što bi rekao moj šef, nula plus nula daje nula – zakljucuje Jasna Miloševic iz agencije „Medijum“.
S druge strane, stranke bi mogle da budu naterane na sklapanje saveza i usvajanjem nekih novih zakona. Zakonom o politickim strankama, za registraciju stranke bice potrebno najmanje 1.000 potpisa, umesto dosadašnjih 100, dok ce zakonom o finansiranju politickih stranaka budžetska sredstva za finansiranje redovnih aktivnosti biti predvidena samo za parlamentarne partije. Na sjedinjavanje ce upucivati i novi izborni zakon kojim ce, najverovatnije, biti predviden cenzus od tri odsto za ulazak u skupštinu.
Izvesno je, dakle, da ce, bar još izvesno vreme, manje stranke ostati unutar DOS, jer bi u suprotnom njihova perspektiva bila veoma loša. S tim se slaže i Vladimir Goati, sociolog, koji procenjuje da ce „uporedo s jacanjem pozicija DS, stranke DOS nastojati da ostanu u savezu s vodecom clanicom koalicije, jer se tim koji dobija ne menja“. Pitanje je, medutim, šta ce biti ukoliko ta popularnost pocne da opada.
DSS i G17 plus vec su najavili da ce na izbore ici samostalno, te da je moguce stvaranje samo postizbornih koalicija. To bi, verovatno, vecinu stranaka, cak i kad bi došlo do razlaza u vladajucem savezu, opredelilo da ostanu uz DS.
U tom slucaju bi verovatno porasli i apetiti manjih partija prema Demokratskoj stranci. U slucaju pada rejtinga DS, nije nemoguce da ce i medu samim demokratama doci do stvaranja odredenih suprotstavljenih struja. To bi pojedinim malim strankama omogucilo da „igraju“ na jednu od frakcija unutar DS, pri cemu bi za uzvrat njihova pozicija u DOS i u izvršnoj vlasti bila ojacana.
Neprepoznatljivost
Osnovni razlog za veoma slab rejting manjih stranaka treba tražiti u njihovoj neprepoznatljivosti medu vecim strankama. Njihovi programi jednostavno ne nude ništa drasticno drugacije od proklamovanih ciljeva DS i DSS, pre svega, da bi se ljudi cvrsto opredelili da im daju svoj glas. Istovremeno, ni njihov realan uticaj u izvršnoj vlasti nije toliki da bi doprineo vecem prilivu simpatizera i biraca, jer ljudi kao glavnu polugu vlasti i dalje doživljavaju Demokratsku stranku.
– Za male stranke, ovakve kakve su, jednostavno nema prostora za delovanje izmedu DS i DSS i eventualno G17 plus – objašnjava Jasna Miloševic, direktor sektora za istraživanje javnog mnjenja agencije „Medijum indeks Galup internešenel“.
Ali, osim što ih ne prepoznaju kao alternativu vecim strankama, biraci ne mogu ni medu samim malim strankama da naprave vecu diferencijaciju. S tim se slaže i Dušan Pavlovic iz Instituta G17.
– Ljudi, na primer, ne znaju po cemu se to razlikuju Liberali Srbije, bivša Nova demokratija, od recimo Demokratske alternative ili Reformista Vojvodine – primecuje Pavlovic.
S druge strane, pojedini lideri, iako popularnost njihovih stranaka ne izlazi iz takozvane sive zone (manje od tri odsto potencijalnih glasaca u istraživanjima javnog mnjenja), beleže izvestan rast poverenja medu biracima. Takav je slucaj sa predsednicima Demokratske alternative i Gradanskog saveza Srbije, Nebojšom Covicem i Goranom Svilanovicem.
Lideri
To što su ih gradani primetili, medutim, ne treba da zahvale svojim strankama i programima, vec tome što su u javnosti prisutni kao visoki državni funkcioneri.
– Tu je rec o pozitivnoj percepciji lidera, ali ne i o pozitivnoj percepciji stranackog programa. Kada bi se malo više u javnosti pojavljivali kao lideri stranaka, možda bi i rejting njihovih partija porastao – ocenjuje Jasna Miloševic. Idealna prilika za tako nešto pružila bi se ukoliko bi se neko od lidera cija popularnost daleko premašuje prepoznatljivost stranke kandidovao na predsednickim izborima. Problem je, medutim, u tome, što bi im i u toj prilici bila potrebna podrška DOS, odnosno DS, jer su njihovi glasaci, zapravo, glasaci DOS.
Drugi partijski funkcioneri, koji bi takode trebalo da uticu na stvaranje pozitivnog imidža stranke, potpuno se uklapaju u anemicnost samih partija.
– Evo, ja kao neko ko prati politiku ne mogu da se setim još nekog iz DA, osim Covica i Nade Kolundžije, a ni u GSS pored Svilanovica ne vidim nikog sem, donekle, Nataše Micic i Gaše Kneževica – kaže Dušan Pavlovic.
S druge strane, ima i onih lidera kojima cak ni to što se nalaze na veoma odgovornim i medijski atraktivnim državnim funkcijama ne pomaže da se u istraživanjima javnog mnjenja pojave kao neko u koga gradani imaju poverenje. Najbolji primer za to je, bez sumnje, Dušan Mihajlovic, predsednik Liberala Srbije i ministar unutrašnjih poslova. Njemu cak ni to što je policija pohapsila nekoliko hiljada ljudi osumnjicenih za organizovani kriminal nije pomoglo da popravi rejting u javnosti.
Na ponašanje manjih stranaka uticace sigurno i termin raspisivanja izbora. Ukoliko do njih dode, kako neki priželjkuju i procenjuju, vec krajem godine, ili pocetkom 2004, nema sumnje da ce se vecina opredeliti za vezivanje uz neku od velikih stranaka, pri cemu ce prednost davati vladajucoj koaliciji. Ako bi, medutim, izbori bili raspisani tek u redovnom terminu krajem naredne godine, neke od njih bi možda okušale srecu i samostalno, ali s krajnje neizvesnim rezultatom.
Tajna uspeha
Iako kao stranka postoji tek pola godine, G17 plus je u tom relativno kratkom periodu uspeo da zauzme i da relativno stabilno drži trece ili cetvrto mesto po popularnosti na srpskoj politickoj sceni. To mu daje mogucnost da na eventualnim izborima odigra ulogu ili jezicka na vagi koji bi trebalo da pretegne u borbi izmedu DS i DSS ili da oko sebe okupi neke manje stranke, cime bi, bar na papiru, stvorio privid šireg stranackog okupljanja koje bi biraci prihvatili.
Još ranije je, naime, prilicno ozbiljno pominjana varijanta da G17 plus uz sebe privuce Gradanski savez i stranke socijaldemokratske opcije, mada je, kako vreme protice, bar što se tice GSS koji se cvrsto vezao uz DS, ta opcija sve manje verovatna.
– G17 plus je bazirao svoju kampanju na ekonomskim problemima i na tome je izgradio svoju popularnost – objašnjava uspeh najmlade srpske politicke partije Jasna Miloševic, iz „Medijum indeks Galup internešenela“. – Kada bi i druge stranke prepoznale neki problem u društvu kao glavni, i na njemu bazirale svoje delovanje, mogle bi da racunaju na povecanje rejtinga.
I Dušan Pavlovic iz Instituta G17 put ka prerastanju malih stranaka u vece vidi u jasnom definisanju njihovih programskih ciljeva, i navodi primer Poljske u kojoj stranka Samoodbrana, iako formirana tek krajem 90-ih, danas predstavlja drugu partiju po jacini.
– To je partija seljaka kojoj je glavni cilj taj da Poljska ne ude u Evropsku uniju, jer bi time najviše bili pogodeni poljski farmeri – objašnjava Popovic.
