Prošla subota bila je veliki dan za
desetogodišnjeg Ajabonga i njegove drugare iz školske klupe. Tri godine
su čekali ovaj trenutak. Poput svojih vršnjaka, obukao je čistu odeću,
umio se i poslednji put prag svog doma prešao noseći ime kojim ga je
majka godinama zvala.
Nekoliko sati kasnije, ovaj mališan iz plemena Zulu vratio se i
ukućanima rekao: „Od danas ćete me zvati mojim novim imenom Ilija“.
Krštenjem, svetom tajnom kojom čovek postaje hrišćanin i član crkve, 35
pripadnika afričkih plemena Sutu i Zulu iz okoline Johanezburga prošlog
vikenda prihvatilo je pravoslavlje. Nisu bili okruženi zidovima
prekrivenim freskama pravoslavnih svetaca, niti je ispred bio oltar, već
su veru primili gazeći po prašini.
Obred, kojim su simbolično zakoračili u novi život, u dvorištu škole
Sveti Atanasije Aleksandrijski obavio je arhimandrit Pantelejmon
Jovanović, jedini srpski sveštenik i misionar SPC u Africi, starešina
Crkve Svetog Tome u Johanezburgu.
On je pomogao svom prijatelju svešteniku Frumentiju, nadležnim parohom obližnjeg manastira Kikos.
Učenici ove škole i pojedini njihovi roditelji poslednje tri godine postepeno su pripremani za primanje pravoslavne vere.
– Lokalno stanovništvo prvi put je 2004. videlo pravoslavnu službu i
molitvu tokom sahrane lokalnog sveštenika Johanesa, nakon čega su počeli
da iskazuju želju da upoznaju našu veru. Godinama smo ih postepeno
pripremali za primanje pravoslavlja, u čemu nam je mnogo pomogla
vlasnica osnovne škole koja je izrazila želju da se u nastavu uvede
pravoslavna veronauka – objašnjava otac Pantelejmon, rodom čačanin koji
je od 2002. u Južnoafričkoj Republici.
Kako kaže, u ovoj zajednici ima oko stotinak pripadnika pravoslavne vere.
– Pre četiri godine kršteno je oko 40 njih, dece i roditelja. Oni koji
su tada primili pravoslavlje bili su kumovi na ovom krštenju. Svi se
međusobno druže, u komšiliku su i u školi. Malo-pomalo jedni od drugih
čuju i vide pravoslavne običaje – objašnjava otac Pantelejmon.
Sabornom krštenju mladih Afrikanaca prethodio je jedan interesantan razgovor između oca Frumentija i oca Panelejmona.
– On me je u petak zvao i rekao da nema ništa što je potrebno za
krštenje. Rekao je da je sve organizovao i pozvao učenike da dođu, ali
da ne zna šta sve treba da čini, pa da dođem i ja kako bih mu pomogao –
priča otac Pantelejmon koji je iz srpske crkve poneo kompletan pribor
potreban za krštenje.
Početna distanca
– U Južnoj Africi ima oko 20.000 Srba. Oni su u početku
imali distancu prema pravoslavnim vernicima crne kože. Najburnije
reakcije su bile kada ih vide u crkvi, a pogotovo kada vide crnca da se
pričesti. Iako na lokalno stanovništvo nisu blagonaklono gledali, pošto
su godinama živeli u aparthejdu, na šta su bili navikli, vremenom se to
promenilo. Sada svi vernici koji dolaze u našu crkvu prihvataju crno
stanovništvo koje dođe kod nas kao braću i sestre u veri – kazuje otac
Pantelejmon.
