MALI PODRUMI VRAćAJU SJAJ SRPSKOM VINU
NI KRALJ NIJE NAŠAO MANU
• Obnovljena proizvodnja „trijumfa“ koje je nekada pravljeno za Aleksandra Karađorđevića • „Prokupac“ i „tamjanika“ jedinstveni u svetu
Srpska vina su na dobrom putu da se ponovo nađu u društvu svetskih brendova. Razvoj malih podruma i privatnih proizvođača koji su se okuražili i izneli robu na tržište „vetar je u leđa“ za razvoj ove privredne grane.
Danas gotovo i da nema restorana koji drži do sebe a da na vinskoj karti nema neko od vina koje je proizvedeno u Srbiji i dolazi iz privatnih podruma. Tome je u velikoj meri doprinelo i ineteresovanje stranaca koji u restoranima i hotelima obavezno traže da probaju neko domaće vino.
– Gosti iz inostranstva traže autohtono srpsko vino i svakom ugostitelju je to jasno. Francuska, italijanska i kalifornijska vina mogu sebi da priušte i kod kuće, ali naša, samo ovde. Naše sorte po kojima smo jedinstveni u svetu su „prokupac“ i „tamjanika“ – kaže Slavomir ćirović, autor TV emisije „Svet vina“.
Dejan ćirković, vlasnik jednog od beogradskih restorana, koji je među prvima počeo gostima da nudi domaća vina iz privatnih podruma, potvrđuje tezu da je strani gost prokrčio put zasrpski proizvod.
– Važno je bilo da stranom gostu možemo da ponudimo i neko drugo, a ne samo industrijsko vino. Problem kod malih proizvođača je količina vina koju godišnje proizvedu. Te količine nisu zanemarljive, ali teško da mogu da zadovolje apetite naraslog broja poštovalaca vina u Srbiji – priča Dejan ćirković.
U Srbiji postoji blizu 500 proizvođača vina, ali svega desetak ih se jasno profilisalo, kako upornošću tako i kvalitetom. Vladimir Nikolić, dugogodišnji tehnolog u „Rubinu“, kaže da je to veoma malo i da je Srbija bogom dana zemlja za proizvodnju kvalitetnih vina.
– Sa aspekta klimatsko-zemljišnih uslova, Srbija je predodređena za proizvodnju vrhunskih vina. Tako je i bilo do 1940. godine. Na žalost, 1945. godine se sve preokrenulo. Osnovani su veliki sistemi, proizvodnja je omasovljena i to je bio poguban korak za male proizvođače. Sve je bilo podređeno kvantitetu, a na uštrb kvaliteta – ističe Nikolić.
Posle Drugog svetskog rata i srpsko vino je izgubilo kvalitete prepoznatljivog brenda. Individualna proizvodnja vina je zamrla, a „piće bogova“ proizvedeno u industrijskim postrojenjima postalo je bez mirisa, bez jačine, vodeno i sa izuzetno kratkim trajanjem. Izuzeci su postojali, ali sve to bilo je isuviše daleko od nekadašnjeg sjaja srpskih vina.
Svako vino, bilo ono autohtono ili ne, mora da bude vrhunskog kvaliteta da bi opstalo na tržištu. Upravo na tome insistira Vladimir Nikolić.
– Svetsko tržište je preplavljeno lošim vinima. Takva vina niko ne želi da kupi. Kvalitet mora da bude na prvom mestu, jer samo vrhunski proizvod može da nađe put do pravih potrošača, napominje Nikolić.
Priča o kvalitetu je nemoguća bez nekoliko reči o Podrumu „Aleksandrović“ kod Topole. Vlasnik ovog podruma Božidar Aleksandrović počeo je stidljivo da proizvodi belo vino, a pre nekoliko godina obnovio je proizvodnju „trijumfa“ – vina koje se na Oplencu pravilo za kralja Aleksandra Karađorđevića. Ovo vino se pravi kupažom, mešanjem, sovinjon blana, belog burgundinca i rajnskog rizlinga.
Da se stvarno radi o dobrom vinu govori podatak da je „trijumf“ zaradio nekoliko zlatnih medalja na međunarodnim sajmovima i da se nudi u mnogoborojnim restoranima širom Evrope i u čikagu u SAD.
– Danas je proizvodnja „trijumfa“ strogo kontrolisana i ograničena kvalitetom. LJudi koji rade u vinogradu naučeni su da prepoznaju grozd koji ne valja, i kada ga uoče – bacaju ga, jer za njega nema mesta u vinu – ističe Aleksandrović.
Srpski vinogradi, međutim, nisu pripremljeni za proizvodnju kvaliteta. Najveći deo je pod sortama koje su predodređene za veliku proizvodnju koja daje slab kvalitet. Zbog ovakvog odnosa prema vinogradima, „prokupac“ i „tamjanika“ nisu uspeli da se razviju do željenih granica.
Ne može, međutim, lopta da se prebacuje samo na „minuli rad“ i politiku. Mnogo toga ne valja i zbog srpskog shvatanja biznisa. Na to upozorava Nikolić.
– Gro vina koja pijemo u Srbiji sa domaćim etiketama su stranog porekla. Takva vina se uvoze u rinfuzi, najčešće iz Makedonije, pakuju se u flaše sa našim etiketama i nude tržištu. Ovde je računica sasvim jasna i pokazuje da proizvođači koji se bave ovakvom vrstom posla mogu dobro da zarade, ali samo na kratke staze. Zbog toga, svaki mali proizvođač vina koji se odluči za kvalitet mora da ima svu potrebnu podršku, jer se odlučio za put koji srpskom vinu može da povrati staru slavu i brend – objašnjava Nikolić.
Začini od 20 trava
Danas Srbija raspolaže sa nekoliko, možemo da kažemo – vrhunskih vina
– „Bermet“ iz Sremskih Karlovaca jedno je od naših autohtonih vina. Proizvodi se od grožđa prokupac, a tako dobijeno vino se začini sa 20 raznoraznih trava. Rezultat je vrhunsko desertno vino za koje mnogi veruju da se nalazilo i na vinskoj karti „Titanika“. Ova priča nije, međutim, dobila zvaničnu potvrdu, ali zato postoje pisani dokumenti da je firma koja je gradila „Titanik“ kupila iz Sremskih Karlovaca upravo „bermet“ – priča ćirović i dodaje da naši proizvođači ovo vino još nisu zaštitili.
Napredak
Zanimljiv je podatak Međunarodnog ureda za vinovu lozu i vino da se prema kojem se u Srbiji 1927. godine pilo oko 40 litara vina godišnje po glavi stanovnika. Ova informacija mnogo govori o kulturi pijenja vina u tom periodu, jer su, na primer, Francuzi pili svega 17 litara više nego građani Kraljevine Jugoslavije, odnosno 57 litara. Najveći pad zabeležen je 1999. godine kada je zabeleženo svega 8,8 litara. Danas je situacija mnogo bolja i prema podacima Ureda iznosi oko 18 litara.
Pomoć države
Srđan Srećković, pomoćnik ministra za trgovinu, turizam i usluge, s tim u vezi kaže da je država spremna da pomogne proizvođačima.
– Već smo preduzeli neke korake koji su veoma bitni za razvoj ove delatnosti. Tu pre svega mislim na Zakon o javnom oglašavanju koji je vinu omogućio isti tretman reklamiranja kao i pivu. Primenili smo rešenja iz zakona koji ovu oblast regulišu u Francuskoj, Španiji i Portugalu. Kvalitet naših vina je dobar i vidimo da bi razvojem vinogradarstva u Srbiji ova privredna grana uskoro mogla da postane veoma značajna – naglašava Srećković.
Vlada je, dodaje on, ponudila proizvođačima vina veoma povoljne uslove kreditiranja preko projekata za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i preko Fonda za razvoj Srbije.
