Sudbina, ratovi ili neka druga nevolja naterali su hiljade naših ljudi da odu sa jednog kraja Zemljine kugle na drugi. Mnogi od njih su, ne svojom voljom, izgubili vezu sa otadžbinom ili svojim najbližima. U današnje vreme najčešće posežu za Internetom, kako bi potražili svoje bliske rođake, prijatelje ili pak jednostavno žele da razgovaraju sa nekim iz svog starog kraja.
Koga sve Srbi traže preko globalne mreže?
Prva smernica je sajt www. trazimo.info. Na ovaj portal dnevno stigne i po hiljadu poruka naših ljudi sa različitih strana sveta. Najbrojnije su one u kojima se traže prijatelji sa prostora eks-Jugoslavije, zatim poreklo prezimena ili porodično stablo. Pojedini, kao izvesni Drmanić iz Novog Pazara jednostavno želi da upozna svoje prezimenjake. Tako neki „u hodu“ dobiju nove rođake, a članovi familije Injac traže po celom svetu osobe sa istim prezimenom, kako bi organizovali sabor.
Gde su potomci
Ima i onih koji traže potomke, kao K. J. iz čikaga, koji decenijama živi u Americi. Jedan mladić iz Sombora želi da pronađe stričeve, braću i tetke ostale od njegovog pradede koji je umro u čikagu 1944. godine. S. C. iz Geteborga traga za potomcima pradede koji je posle Prvog svetskog rata otišao preko okeana.
Druge po brojnosti su poruke u kojima se traga za rođacima. Jedna devojka traži brata i oca, prezimena Lucić, iz Travnika, ali i rođake koji žive u Švajcarskoj. Poručuje da bi „volela da čuje nešto o njima i da joj se jave ako žele“. G. S. iz Hrvatske traži strica, koga su za vreme Drugog svetskog rata odvele SS-trupe. Jedini znak prepoznavanja je da nema mali prst na levoj ruci.
U nekim oglasima mogu se nazreti i potresne sudbine. Tako je S. D. iz Beograda ostavila sledeću poruku: „Tražim majku koja me je ostavila u Tašmajdanskom parku 25. jula 1968. godine. Mama, vrati se, još te čekam“.
Ponekad se neko i obraduje: A. M. iz Melburna upravo je preko ovog sajta uspela da pronađe brata u Americi. Ostavila je imena roditelja, a prijatelji prijatelja su joj se javili i ostavili kontakt adresu. Želju za susretom ili bilo kakvim kontaktom imaju i drugovi iz školskih klupa, najčešće iz bivših republika, te tako izvesna Sanela iz Tuzle, traži Vesnu, za koju je čula da je trenutno u Beogradu. Zajedno su, navodi u oglasu, odrasle i išle u školu, ali posle rata i izbeglištva ništa nije čula od njoj, osim da je u srpskoj prestonici.
Vojnički dani
Nisu retki oni što, kako iz zemlje tako i iz inostranstva, traže drugove iz vojske, pa u poruci ostave samo broj nekadašnje vojne pošte, kako bi se javila cela generacija. A onda je pao i dogovor za susret.
Srbi preko Interneta traže i svoje davno izgubljene ljubavi. Zemunac D. želi da nađe Marijanu iz Groningena u Holandiji. Upoznao ju je prošlog leta na moru u Crnoj Gori i spreman je da zbog nje „zakuca na sva vrata u ovom holandskom gradu….“. A, M. R. iz Republike Srpske ne gubi nadu da će posle 18 godina naći svoju nekadašnju ljubav iz školskih dana, iako samo zna da je „negde u Beogradu“.
I Srbi iz matice često se uključuju u potragu za izgubljenim rođacima, drugovima i ljubavima. I rado se nađu na usluzi zemljacima iz dijaspore, posebno ako ove potonje uhvati bolest zvana nostalgija. Spremni su da se dopisuju, da ih teže, i pomognu ako mogu. Onima, koji su otišli nedostaje druženje. Tako Milanu iz Ukrajine, posle odlaska iz BiH ’80-ih nedostaje „raja“ i oseća se usamljenim. Stare drugare iz Bosne traži i Medo iz Arizone…
I željama nikad kraja. Ako imate vremena i dobre volje uđite na ovaj sajt i možda, uz malo sreće, rešite nečiji životni problem.
