Oni su svoj privatan posed darovali Eparhiji šabačkoj i na njihovom imanju je 1983. godine izgrađen manastir Ilinje.
Ilija i Stanija su se zamonašili i dobili monaška imena Ilija i Ana i njih dvoje danas počivaju u manastirskoj porti.
Manastirska crkva posvećena je Svetom proroku Iliji. Podignuta su i dva konaka u kojima borave zavisnici od droge, alkohola i oni psihički i emotivno istrošeni, koji su zagrljaju manastira našli spas.
Pravoslavna terapija i program za odvikavanje od bolesti zavisnosti sprovodi se u ovom manastiru na nov i neuobičajen način. Oni koji se u manastiru Ilinje leče, pomažu manastirskom bratstvu u svakodnevnim poslovima. Bolna mesta na telu i u skloništu duše mažu i leče jeleosvećenim uljem.
Manastir Ilinje jedinstven je među manastirima i po tome što se svake druge subote u mesecu obavlja sveta tajna jeleosvećenja. Sav verujući narod učestvuje u molitvi, pevaju u molitvi, a starešina manastira, otac Isaija u besedi redovno ističe da Gospod od nas ne traži ništa drugo do pokajanje, opraštanje, ljubav prema bližnjima i da okamenjena srca rastvorimo kao cvet.
Iguman Isaija takođe zahteva da se ne unose mobilni telefoni u portu manastira jer su, kako kaže, štetni jer remete molitvu i smiraj. Otac Isaija kao doktor nauka iz oblasti fizike smatra da je upravo zbog mobilnih telefona litijuma u prirodi sve manje, jer se koriste za izradu baterija i da baš to ima poguban uticaj na psihičko zdravlje ljudi.
