У СРЕД ЗЕМЉЕ КНЕЗА ЛАЗАРА
Манастир Велуће се налази у истоименом селу, пет километара јужно од државног пута Крушевац-Краљево, ”у сред земље кнеза Лазара”, а на прилазу његовој престоници Крушевцу из правца запада.
Велуће је један од ретких манастира чији се ктитор не зна, али се поуздано зна да је време изградње 1377. и 1378. година, а време осликавања пре 1389.
По народном предању манастир је подигла Мара, кћи кнеза Лазара и супруга Вука Бранковића, у знак покајања. Било како било, ктиторство Велућа ће још генерацијама остати обавијено велом тајни. Манастир је 1395. године поклоњен руском манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори.
Архитектонски, манастирска црква припада моравској школи и због сличности са Лазарицом у Крушевцу, сматра се да јој је била узор у градњи или да су пак грађене истовремено и то од истих мајстора.
Пре 1389. црква је осликана фрескама које се стилски потпуно разликују од савременог моравског сликарства. Ликови су сликани плошно, без истицања волумена, а фигуре сведене на декоративне, наивно цртане зидне слике. У олтару су евхаристичке композиције, у наосу циклуси Великих празника, Страдања Христових, две сцене из Богородичиног живота и појединачне фигуре светитеља, док је у припрати насликан Страшни суд.
У непосредној близини манастира на територији села Велуће и Тоболац налазе се извори минералне воде који су од давнина познати по свом лековитом дејству, па се манастир Велуће често помиње као ”изворска грађевина”. Некада се звао Сребрница по оближњој реци, у којој се и дан-данас може наићи на по неког испирача сребра и злата.
У не тако пространом дворишту смештени су манастирски објекти на изузетно складан начин са обиљем зеленила и цвећа.
У време кнеза Милоша обновљене су и споља осликане горње зоне храма. Конзервација архитектуре и сликарства завршена је 1973. године а санација крова и археолошка истраживања 2006. године.
Манастир Велуће посвећен је празнику ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
извори:
Споменици културе у Србији: Манастир Велуће
Група аутора, Историја српског народа II
Жика Ракић дипл.историчар,професор
