Politička delegacija Srba iz Hrvatske koju su činili predsednici srpskih manjinskih samouprava i saborski zastupnici iz redova srpske zajednice posetila je najpre Hrvatsko nacionalno veće u Subotici gde ih je dočekala predsednica Jasna Vojnić sa svojim saradnicima. Na sastanku se govorilo o boljem budućem povezivanju i saradnji dve zajednice, prekograničnoj saradnji, a dogovoreno je i da se ubuduće sastanci između manjinskih predstavnika i samouprava Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije održavaju bar jednom godišnje.
– Smatramo da je izuzetno važno slati pozitivne poruke sа najvišeg vrha vlasti pa do svih drugih nivoa društva. Iako mi svi već dugo godina blisko sarađujemo, narod nema osećaj da su odnosi dobri i pozitivni. To je ono na čemu trebamo raditi jer nažalost i u medijima se šire samo oni negativni naslovi, a retko kad ovako pozitivni – kaže predsednica krovne institucije Hrvata u Srbiji Jasna Vojnić.
Puno je primera na kojima manjine mogu učiti jedna od druge
Na sastanku je dogovoreno nekoliko oblika buduće saradnje između dve zajednice. Konkretno, reč je o saradnji na polju obrazovanja i kulture. U razgovoru je takođe uočeno i da postoje brojni primeri na kojima bi zajednice mogle jedna od druge da uče te da se jedna na drugu ugledaju.
– Kada smo se ovde pitali zašto nemamo dovoljno dece u obrazovanju na hrvatskom jeziku, krenuli smo od toga da vidimo kakva je situacija sa srpskom zajednicom u Hrvatskoj. Tu smo videli da svi imamo isti problem počevši od straha, nelagodnosti ili želje za neizdvajanjem. Tako smo i došli do zajedničkih ideja da trebamo otvarati škole koje neće biti getoizirane, nego će biti otvorene za sve. Mi smo od Srba iz Hrvatske prepisali neke primere dobre prakse, a isto tako smatram da i oni od nas mogu prepisati jer imamo izuzetno dobre timove, mlade kadrove, puno projekata i ideja – smatra Jasna Vojnić, a na tom tragu je nakon održanog sastanka bio i predsednik SNV-a i saborski zastupnik Milorad Pupovac.
– Ovde ima puno dobrih primera kako se organizuju i osnivaju vrtići za decu, kulturno-umetnička društva. Ovde takođe ima dobre institucionalne organizovanosti ljudi i razmišljanja o tome kako da se postigne više. To nas raduje i to su primeri koje ćemo i mi gledati kako da dodatno pojačamo u sredini u kojoj živimo. Posebno bi me obradovalo i kada bi Srbija i Hrvatska podržale naše buduće kulturne razmene i susrete, kao i naše saradnje u različitim oblicima, da to bude jedan oblik političke i budžetske podrške – govori Pupovac.
Stari znanci i stari prijatelji
Nakon HNV-a, politički predstavnici Srba iz Hrvatske održali su još jedan sastanak u Subotici sa predstavnicima Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Po završetku jednočasovnog međusobnog razgovora, održana je i zajednička konferencija za medije na kojoj su govorili predsednik DSHV-a i poslanik u Skupštini Srbije Tomislav Žigmanov, predsednik SNV-a Milorad Pupovac, predsednik ZVO-a Srđan Jeremić te predsednica HNV-a Jasna Vojnić.
– Izuzetno smo zadovoljni da uprkos zastojima i problemima između dve države, mi kao predstavnici manjinskih zajednica možemo održati sastanak na najvišem nivou i razgovarati o našim iskustvima kada je u pitanju zalaganje za bolji društveni položaj obe nacionalne manjine. Mi ne samo da smo stari znanci, nego smo i stari prijatelji. Danas smo se usaglasili da ta saradnja mora biti i nastavljena, institucionalno čvršće uokvirena i obogaćena sadržajima – rekao je prilikom obraćanja medijima Tomislav Žigmanov i dodao da manjinski predstavnici treba da budu konstruktivni pozitivni faktori u ukupnim hrvatsko-srpskim odnosima.
Milorad Pupovac izrazio je veliko zadovoljstvo što je do ovih susreta došlo i naglasio da manjine sa obe strane granice žele da pokažu da svojim primerom mogu graditi mostove, popravljati komunikaciju i razvijati saradnju.
– Naša su iskustva različita, ali su naši ciljevi isti. Ti ciljevi su da Hrvati u Srbiji žive što je moguće bolji život i uživaju što je moguće veći stepen svojih prava. Naši su ciljevi naravno jednaki i za Srbe u Hrvatskoj. To možemo ostvariti svojim delovanjem u našim zemljama, ali istovremeno možemo i činiti sve da svojim skromnim snagama pomognemo da komunikacija, mostovi i saradnja bude bolja nego što jeste. Ima prostora za to i ima potrebe za to. Pokazujemo svojim primerom kako možemo obnavljati i graditi poverenje u okolnostima u kojima možda stižu vesti suprotne od toga – istakao je Pupovac.
Prvi simbolični oblici saradnje već su dogovoreni, a u skorijoj budućnosti jedna će škola iz Hrvatske u kojoj se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu biti gost jedne od škola u Srbiji u kojoj se nastava odvija na hrvatskom jeziku. Isto tako, jedno će hrvatsko kulturno-umetničko društvo biti gost Smotre folklora istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema koje organizuje ZVO.
Politički predstavnici Srba su takođe obišli i gradsku kuću u Subotici gde je održan sastanak najpre sa gradonačelnikom Bogdanom Labanom, a potom i sa predstavnicima zavičajnih udruženja „Dalmacija“, „Banija“ i „Lika“ iz Subotice kao i udruženja prognanih i izbeglih Srba iz Bačke Topole.
Hrvati slavili sa 4:1
Političke i društvene delegacije potom su se uputile u Tavankut gde je na igralištu lokalnog fudbalskog kluba odigrana dugo očekivana prijateljska utakmica između reprezentacija manjinskih zajednica. Na terenu su se bolje pokazali Hrvati koji su pobedili sa 4:1, ali je prikazana sasvim solidna igra obe reprezentacije u utakmici koja je protekla u prijateljskoj i fer-plej atmosferi.
Selektor reprezentacije Srba iz Hrvatske Nikola Gagulić poveo je na ovo okupljanje 24 igrača, od kojih je njih 14 bilo sa područja istočne Slavonije i zapadnog Srema, a njih 10 sa prostora ostatka Hrvatske. Pošto je ovo tek drugo okupljanje ove selekcije nakon 2016. godine, a među njima je bilo i dosta fudbalera koji su se upoznali samo jedan dan ranije, ne čudi ubedljiva pobeda selekcije Hrvata iz Vojvodine koji godinama igraju u ovom sastavu.
Ipak, reprezentacija Srba iz Hrvatske pokazala se u prilično dobrom svetlu, a rezultat je mogao biti i bolji da su iskorištene šanse prvenstveno iz prvog poluvremena koje je završilo 1:1.
– Bili smo nešto bolji u prvom poluvremenu i možda smo mogli i da dobijemo to poluvreme. U drugom poluvremenu je izašla drugačija ekipa i tu smo mogli malo bolje da se pokažemo, ali ukupno gledano možemo biti zadovoljni. Hteli smo da u reprezentaciji budu zastupljeni i igrači iz Like, Dalmacije i Banije, ali je u svemu tome bilo vrlo teško ukomponovati ekipu, a pogotovo jer sam neke od njih prvi put video pred okupljanje. Ipak, ova utakmica će nam poslužiti kao priprema i temelj za Evropeadu na kojoj nastupamo naredne godine – rekao je po završetku utakmice Nikola Gagulić, a sličnog razmišljanja bio je i kapiten Srba iz Hrvatske Aleksandar Glamočak.
– Nismo imali prevelika očekivanja jer nam je prvenstveni cilj bio da se okupimo i odigramo jednu, pre svega, prijateljsku utakmicu. Prvo poluvreme je bilo jako teško igrati zbog vrućine, a u drugom je ušlo jedanaest novih igrača tako da je na kraju i sam rezultat nebitan. Najbitnije je da smo se skupili i dodatno upoznali pred neke buduće akcije ove selekcije – ističe Aleksandar Glamočak i dodaje da mu je bila velika čast igrati i biti kapiten reprezentacije Srba iz Hrvatske.
Srbe iz Hrvatske predstavljali su: Nikola Ilinčić (BSK Bijelo Brdo), Bojan Gvozdenović (BSK Bijelo Brdo), Nebojša Popović (BSK Bijelo Brdo), Vukašin Šljokić (Borac Bobota), Igor Živković (Borac Bobota), Aleksandar Glamočak (Vuteks-Sloga Vukovar), Andrej Jelečki (Vuteks-Sloga Vukovar), Danijel Spasić (Vuteks-Sloga Vukovar), Nenad Erić (Negoslavci), Milan Rakić (Negoslavci), Josip Tunjić (Negoslavci), Vuk Popović (Bršadin), Ognjen Tovilović (Sinđelić Trpinja), Milan Rakić (Sloga Borovo), Milan Dragić (Petrova Gora), Petar Govzdenović (Petrova Gora), Nikola Krstinić (PPG Rujevac), Predrag Adamović (PPG Rujevac), Zoran Kurjega (Željezničar Moravice), Dario Konjević (Željezničar Moravice), Lazar Amanović (Biskupija), Nikola Stipanović (Gomirje), Siniša Mamula (Gomirje) i Nemanja Sudar (Hajduk Pakrac).
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.
The post Manjine mogu popravljati mostove između dve države appeared first on srbi hr.
