Mara i Mira su dve vredne žene bez kojih se u rezidenciji ambasadora Radomira Diklića u Parizu ne bi mogao zamisliti nijedan prijem, niti ijedan ručak ili večera i još mnogo šta. Obe vredni kao mravi, stižu svugde i što je najvažnije – uvek sa osmehom.
Obe Beograđanke: Mara Petrović je u ulozi kuvarice, a Mira Dmitrović domaćice. Zajedno su u Pariz stigle 2001. godine i u tandemu odlično deluju. Radno vreme im je od 7.30 do 14.30 sati, to je samo običnim danom, ali takvih dana takoreći nema, jer se često smenjuju posete, koje ponekad traju i do 24 sata.
Upitasmo ih šta to one rade, pa počeše da nabrajaju:
– Od nabavljanja, kuvanja, preko posluživanja, priprema, do održavanja prostorija…
Dakle, lista je duga i zahteva golem trud. Pogotovo što sve mora biti besprekorno, kao i što ne postoji: „Posle ću“.
Kuvala i Titu
Mara je sa radnim mestom boravila u Bejrutu, pa ranije u Parizu, a s ponosom izjavljuje da je bila Titova kuvarica.
– Voleo je jednostavnu hranu. Simpatičan, spontan, ulazio je u kuhinju, dizao poklopce, razgovarao sa kuvarima, sa osobljem je bio veoma dobar – seća se Mara.
Zainteresovali smo se kako žive u toj sredini gde „gazduje“ ambasador SCG, a one uglas:
– Kao porodica! – te odmah izdvajaju ambasadorovog sina Damjana, 23-godišnjeg veseljaka kojeg nazivaju „moralista“, jer svojom lepom prirodom svakome popravlja raspoloženje.
A nije tajna: za sve što urade Mara i Mira, stižu ih komplimenti.
– Za srpsku kuhinju pohvala je najviše. Svim gostima, Francuzima i stranim diplomatama dopadaju se naši specijaliteti. ćevapćići i pite su na prvom mestu, to svi vole, potom rolovanu džigericu u slanini – skromno prijavljuju.
A kakav je ambasador Diklić? Mara i Mira uglas govore:
– Glava porodice! U odličnim smo odnosima, nikad nesporazuma.
Ne treba kriti da se i te kako znaju naraditi i umoriti. Kao, na primer, povodom nedavnog obeležavanja 200-godišnjice Prvog srpskog ustanka.
– Tada je na prijemu u rezidenciji bilo 700 zvanica. Najviše do sada! Trebalo je sve pripremiti. Što se tiče večera, najviše je bilo 18 gostiju, strane delegacije.
Upitali smo i kako se odmaraju?
– Prošetamo Parizom ili Bulonjskom šumom, tamo je lepo jezero. A svake godine za Uskrs sve osoblje rezidencije ambasador vodi u Normandiju.
Još su dodale: – Među nama je uvek vedro raspoloženje, zdrava atmosfera. A i gosti su zahvalni i veoma pažljivi. A dalje? – E, videćemo. Dobro je i ako ostanemo, a dobro i ako se kući vraćamo! – zaključile su Mara i Mira.
