Štićenik Humanitranog mosta, 11-godišnji Marko Mileusnić iz Požarevca, oboleo od retke i neizlečive bolesti „hematoglobinopathia sabine“, kome su tokom akcije vođene jesenas plemeniti čitaoci „Vesti“ obezbedili sumu od 2.400 evra za operaciju u ćupriji, gde ordiniraju ruski lekari, konačno je podvrgnut hirurškom zahvatu.
– Kada su nam ruski lekari u decembru odložili operaciju za proleće, činilo nam se da taj dan nikad neće doći. Ali, kako vreme brzo prolazi, tek što smo se osvrnuli, došao je mart i vreme za operaciju. Hvala bogu, sve je prošlo u najboljem redu. Naš sin se trenutno oporavlja kod kuće. Još uvek ima bolove, ali kad oni u potpunosti uminu, podići ćemo ga na noge. Tada ćemo znati koliko je operacija bila uspešna. Ja sam, međutim, ubeđena da će Marko moći sam da stoji i da će, polako, kad se oslobodi straha, prohodati ponovo. Razlog za moj optimizam su upravo Markove reakcije na dodiranje ekstremiteta i prognoze lekara – rekla je uzbuđeno majka. Aleksandra Mileusnić, kojaradi u proizvodnji u fabrici „Bambi“, a potom nastavila da priča:
– Naravno, ništa od svega toga ne bi bilo moguće da nije bilo humanih ljudi širom sveta koji su nam pomogli da prikupimo novac za Markovu operaciju. Ovom prilikom želim još jednom da se zahvalim svima od srca na ukazanom razumevanju, pažnji i pomoći.
Bračni par Aleksandra i Nenad Mileusnić svestan je da njihov sin nikada neće moći da bude kao sva zdrava i živahna deca, kakav je bio sve do četvrte godine kada su se pojavili prvi simptomi ove opake bolesti. Takođe su svesni da u razvoju neće stići svoje vršnjake i da će uvek zavisiti od tuđe nege i pomoći. Ipak, bilo im jako je važno da ga osposobe da bar hoda sam po kući, što bi nesrećnim roditeljima olakšalo da se brinu o njemu i da ga neguju. Zahvaljujući humanim zemljacima iz dijaspore, taj san se polako ostvaruje, uvereni su Mileusnići, zbog čega su im do neba zahvalni.
Posebna zahvalnost
– Sa nekima od dobrotvora ostala sam u kontaktu. NJihova briga i podrška mi neizmerno prijaju, posebno u vreme iščekivanja rezultata operacije, ali i nedeljama koje su joj prethodile. Samo telefonski poziv i pitanje kako je Marko dovoljni su da mi ulepšaju dan. Zato želim da im se posebno zahvalim. Neću nabrajati imena u strahu da nekoga ne propustim, ali oni će se prepoznati u ovim mojim rečima – kazala je Aleksandra Mileusnić u telefonskom razgovoru novinarima „Vesti“ po povratku u Požarevac iz ćuprije.
