Поводом Дана државности – Сретења, председник Александар Вучић уручио је заслужним појединцима и институцијама одликовања. Између осталих, Златну медаљу за заслуге добио је и др Марко Лопушина, новинар и писац, велики познавалац нашег расејања.
Марко С. Лопушина, је новинар и писац. Рођен је 1951. године у Рашки, Србија. Завршио основну школу и Гиманзију у Брусу и Факултет политичких наука у Београду.
Радио је у листу „Секундарне сировине” као новинар и уредник, у листу „Здраво” као новинар, у магазину „Интервју” од 1981. као новинар, уредник, а 1997. био и главни уредник. А потом уредник у магазину „Профил”. Био је репортер листа „Недељни телеграф” и осам година репортер „Вечерњих новости”.
Аутор је шездесетак књига о исељеницима “Енциклопедија српске дијаспоре”), обавештајним службама (“Убиј ближњег свог”, “Убице у име државе”) и делинквенцији “Српска мафија”), знаменитим људима (“Најбогатији Срби света”, “Теслин народ тамо и овде”).
Сарадник је САНУ и Матице српске на “Српској Енциклопедији”, поглавље о исељеницима и дијаспори. Сарадник је Академије наука и уметности Републике Српске на “Енциклопедији Републике Српске” о Србима у расејању.
Члан је Матице српске, Матице исељеника Србије, УНС, УKС. Почасни је члан Удружења српских писаца у дијаспори “Седмица” из Франкфурта. Увршћен у књигу „Kо је ко у Србији” и “Kо је ко у САД и Kанади”.
Добитник је награде „Лаза Kостић” УНС за 2002. годину. Добитник је Признања издавачке куће „Народна књига” у 2003. години, као најбољи публициста у Србији и Црној Гори и на Балкану. Власник је златног прстена Удружења новинара Србије, као један од најбољих новинара Србије за 2004. годину.
Добитник је Бронзане повеље на Интернационалном фестивалу репортаже 2004. године у Сомбору. Добио је посебну Плакету Народне скупштине Србије, Одбора за дијаспору, фебруар 2014. године.
Добитник је „Златног пера” Штајерских новица из Марибора и Повеље Матице исељеника Србије 2017. године. Српски Радио Чикагу му је 2017. доделио Захвачницу за вишегодишњу срадњу и подршку.
Матица исељеника Србије је за “Енциклопедију српске дијаспоре” у априлу 2017. доделила Повељу “Растко Петровић” за допринос сарадње матице и Срба у расејању.
Добитник је 2019. године специјалне Повеље удружења “Kорени” и издавачке куће “Прометеј” за допринос развоју матице и расејања. Лопушина је ово звање заслужио јер се четири деценије бави истраживањем Срба у расејању. Његова мисија је, како сам каже, да оживи мисао Вука Стефановића Kараџића, које је једном приликом рекао:
– Срби сви и свугде !
Ту Вукову мисао Лопушина је претворио у дела која окупљају све Србе света на једном месету. Такав је и филм “Теслин народ”
Документарни филм „Теслин народ“, редитеља Жељка Мирковића, чији је главни сценариста, био је кандидат за Оскара. Филм је потом уврштен је у најзначајније архиве водећих институција у САД. На Фестивалу српског филма организације “Серб Натионал Федератион” филм “Теслин народ” је добио 2019. године награду Спирит Аwард.
Носилац је Ордена Вук Стефановић Kараџић Државне заједнице Србија и Црна Гора за допринос српској култури, информисању и очувања идентитета Срба у дијаспори. Власник је Златне значке KПЗ Србије, награде „Драгиша Kашиковић”, као и Медаље „Светозар Милетић” и Сребрне медаље “Никола Тесла”. Добитиник је Златне Телсине медаље од Теслине научне фондације из Филаделфије 2021. године.
Данас је Лопушина пензионер “Вечерњих новости” из Београда и репортер „Српског Огледала“ из Чикага, „Српског Гласа“ у Мелбурну, као и Српске заједнице у Марибору, портала “Тамо далеко” из Данске, “Расејање” из Немачке. Управо ради на новој књизи о српском расејању “Срби у Великој Британији”
Др Марко Лопушина живи у Земуну, ради у Београду и пише широм српског расејања. Ожењен је и отац сина Душана, који ради у УН у Београду.
