Foto: Pixabay/MasashiWakui
Ivana je napustila Srbiju 2015. godine, kada je, tokom studiranja na Filološkom fakultetu u Beogradu, dobila stipedniju vlade Japana da studira godinu dana u toj zemlji.
Nakon što je završila studije, ostala je u Tokiju i započela karijeru u modnoj fotografiji, a kako nam kaže – fotografijom se bavi od srednje škole.
„Imala sam nameru da se vratim u Srbiju da bih upisala master studije vezane za proučavanje japanskog jezika ili kulture, međutim to se promenilo dok sam studirala ovde u Tokiju. U Srbiju bih se vratila kada bi kod nas ojačala modna industrija i kada bi mediji u modnoj industriji postali malo originalniji i možda pružili nama, modnim fotografima, priliku da se uključimo. Ne može postojati modna fotografija ako ne postoji ciljno tržište, a ja smatram da je ono u Srbiji trenutno manje razvijeno od ovog u Tokiju“, ističe Ivana.
Ona kaže da joj Japan pruža mnogo veće mogućnosti od Srbije, u brnaši kojom želi da se bavi.
„Japan mi trenutno pruža priliku da budem u poprištu svetskih modnih trendova i grad je koji posećuju najistaknutije ličnosti ove industrije i mesto je gde je moguće dobiti priliku za saradnju sa baš ovim ljudima. Takođe pruža i poslovne prilike koje mi finansijski omogućavaju da održavam opremu na profesionalnom nivou. Trenutno, Japan mi pruža priliku da proširim svoje vidike u estetskom smislu i učim od ljudi oko sebe, jer je, sa ovolikim brojem stanovnika, jedna od država gde je moguće videti najveću raznovrsnost interesa, supkultura i slično, objašnjava Ivana.
Ivana, i pored velikih obaveza, uspeva da koliko-toliko isprati dešavanja u Srbiji.
„Situaciju u Srbiji pratim koliko mi slobodno vreme dozvoljava i onoliko koliko mogu da čujem od porodice i prijatelja koji žive u Srbiji, i na društvenim mrežama. Svako ima svoju predstavu koliko je od svih informacija koje dobijamo tačno, a koliko je laž, jer mediji imaju jako dugu istoriju laganja naroda Srbije, a i ljudi na svoj način interpretiraju vesti i novosti koje čuju, tako da smatram da ni internet nije pouzdan izvor“, smatra Ivana.
Ona misli da situacija jeste loša, ali da je veći problem višedecenijska uspavanost naroda.
„Što se same situacije tiče, ona je katastrofalna, ali za mene je više zabrinjavajuća činjenica da smo mi u takvim okolnostima poslednjih 40 godina i da se za četiri decenije niko nije opametio niti smislio bilo kakvo rešenje za pitanja koja smo i tada imali. Treba razmisliti šta bilo ko od nas još uvek čeka i zbog čega upiremo prst u nekog drugog“, ističe Ivana.
Ona nam objašnjava da se podjednako druži sa ljudima sa svih strana sveta, ali i koliko ti ljudi znaju o Srbiji.
„U mojoj okolini je uglavnom međunarodna zajednica, ljudi sa svih strana sveta i svih mogućih nacionalnosti (Rusija, Poljska, Japan, Brazil, SAD, Ekvador, Peru, Španija…). Međutim, jako malo su upoznati sa bilo čim što se dešava na Balkanu, zbog slabo dostupnih informacija na engleskom jeziku. Kada kažem odakle sam uglavnom samo Evropljani znaju gde je Srbija, ali osim geografskog položaja malo šta ih asocira na to područje, osim možda nekog letovanja u Hrvatskoj koja nam je sused“, priča Ivana.
Ona tvrdi i da joj se život potpuno promenio od kada živi u Tokiju.
„Japan se kulturološki jako razlikuje od Srbije, međutim, mislim da je veći uticaj na promene u mom životu ostavio početak razvoja karijere i započinjanje svog biznisa, jer sam do dolaska ovde bila samo student bez ikakvog radnog iskustva, a to se naglo promenilo, jer je poslovna kultura u Japanu veoma drugačija.
