Svaki drugi čovek na našoj planeti ima 30 godina ili manje, a očekuje se da će ovaj procenat dostići 57% do kraja 2030. godine, prema prognozama Ujedinjenih nacija. Pa ipak, mladi nisu dovoljno zastupljeni na pozicijama odlučivanja.
UN navodi da više od dve trećine ljudi iz svih starosnih grupa smatra da bi više prilika za mlade da se uključe u kreiranje politika poboljšalo političke sisteme. Globalno, samo 2,6% parlamentaraca je mlađe od 30 godina, a manje od 1% tih poslanika su žene.
Kako bi se povećala svest o položaju ove starosne grupe, ustanovljen je Međunarodni dan mladih koji se slavi svakog 12. avgusta od 2000. godine. Tema za ovu godinu „Od klikova do napretka: Digitalni putevi mladih ka održivom razvoju“ ističe ključnu vezu između digitalizacije i ubrzanja napretka u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, naglašavajući suštinski doprinos mladih u ovom transformativnom procesu.
OIE Srbija pridružuje se proslavi praznika. Sa nekoliko mladih ljudi koji direktno ili indirektno rade u OIE oblasti razgovarali smo o njihovim iskustvima na radnom mestu, planovima i porukama za nove generacije.
Otkrili su nam da je mladima teško da se probiju zbog nedostatka iskustva, ali da oni imaju svoje adute, poput energije, fleksibilnosti i sklonosti ka novim tehnologijama. Obnovljivi izvori energije, kako kažu, nude odličnu perspektivu, a mladima u svim oblastima poručuju da znanje zaista jeste najveće blago.
Ovo su njihove priče.
Tina Petrić (25), BD2P: Potrebno „oko sokolovo“ da bismo zaštitili životnu sredinu
Zabrinutost zbog zagađenja vazduha u Beogradu, ali i u rodnom Valjevu, zainteresovala je Tinu Petrić, pripravnicu advokatske kancelarije BD2P, za OIE sektor. Mudro primećuje da su problemi koji se tiču sve veće ugroženosti životne sredine počeli mnogo pre nego što smo mi mogli da ih vidimo. A kada su ti problemi postali vidljivi golim okom, postalo je urgentno dati odgovor na njih, kaže Tina u razgovoru za portal OIE Srbija.
– Dok ovo govorim, prvenstveno mislim na stanje vazduha u prestonici, ali i u okolnim gradovima poput mog rodnog grada Valjeva, kao i obližnjeg Užica. Tako da je moje interesovanje za obnovljive izvore energije krenulo iz „nužde“ – da to tako nazovemo, a zapravo iz zabrinutosti za svoj rodni grad, za naš zajednički glavni grad, ali i sve gradove u Srbiji koji se susreću sa sličnim ili istim problemom – otkriva Tina.
Upravo ta zabrinutost odvela ju je do obnovljivih izvora energije i potrebe za dubljim izučavanjem i bavljenjem istim, s obzirom na to da se kao rešenje ili bar deo rešenja gotovo svakog problema koji se tiče životne sredine nameću upravo obnovljivi izvori energije.
– Rad u ovoj oblasti, pre svega doneo mi je priliku da se upoznam sa čitavom jednom novom oblašću prava koja se u Srbiji i dalje razvija – rekla bih u sadašnjem trenutku zadovoljavajućim tempom. Zaštita životne sredine poziva nas na konstantnu budnost, osvešćenost i izoštravanje „oka sokolovog“ kako bismo prepoznali potencijalne opasnosti koje bi ugrozile našu okolinu – primećuje Tina.
Kako kaže, položaj mladih u poslovnom svetu u Beogradu bi se mogao oceniti kao zadovoljavajući, ali samo zato što ga poredi sa manjim gradovima u kojima je, ne krije, položaj mladih daleko od zadovoljavajućeg.
– Ovde naravno govorimo o mladim ljudima koji su i pored svih izazova odlučili da ostanu u svojim gradovima, za šta im zaista treba odati priznanje. Problemi mladih ljudi u poslovnom okruženju manjih gradova, počinju već od nedovoljno transparentnog oglašavanja ponuda za posao, a završavaju se sa nemogućnošću da se pronađe odgovarajuća pozicija (razume se u struci) za mlade obrazovane ljude, koji žele da svoju karijeru grade u manjim gradovima i stečeno znanje i iskustvo ulože u razvoj tih mesta – priča naša sagovornica.
Sa druge strane, kada je u pitanju Beograd, Tina smatra da tu, generalno govoreći, ne postoje veći problemi sa pronalaženjem posla, barem u privatnom sektoru. Tome svedoči i sve veći broj ljudi koji dolazi da živi u Beogradu, što nas, kako primećuje, opet dovodi do novog problema, a to je prenaseljenost glavnog grada, dok za to vreme manji gradovi ostaju prazni i bez mladih ljudi.
– Primera je mnogo, i gotovo svakodnevno se srećemo sa ljudima koji bi se nakon završenih studija u Beogradu ili bilo kojem drugom univerzitetskom gradu rado vratili u svoje gradove širom Srbije, ali razlog zbog kojeg to ne mogu je uvek isti – nije moguće pronaći odgovarajući posao koji bi bio praćen adekvatnom zaradom.
Naša sagovornica veruje da se ovom pitanju ne pridaje dovoljno značaja. Kako kaže, stiče se utisak da sve dok su u Beogradu „vuci siti i ovce na broju“, nikome nije preterano stalo šta se dešava sa manjim gradovima.
– Upravo tu se otvara veliki prostor za delovanje na nivou države, ali pre svega za prepoznavanje ovog problema i odvajanje odgovarajućih sredstava kojima bi se mladi ljudi podstakli da svoje karijere grade u mestima iz kojih potiču i svojom izvanrednošću doprinesu manjim zajednicama, a time na širem planu i decentralizaciji Srbije – naglašava Tina Petrić.
Svoje lično iskustvo i poslovni svet u kom se trenutno nalazi, mlada pripravnica ocenjuje kao vrlo pozitivno. Kako kaže, u advokatskoj kancelariji BD2P radi sa talentovanim ljudima, koji znaju da prepoznaju kada se među mladim kolegama pojavi neko sa potencijalom i željom da kroz rad na sebi doprinese celoj kancelariji, pa i široj zajednici.
– Za nove ideje uvek ćete dobiti vetar u krila, što lično smatram veoma važnim, naročito u trenutnom poslovnom ambijentu gde se teži da se mladim ljudima već na samom početku saseku krila, kako bi se uklopili u već postojeće i ustaljene šablone poslovanja. Činjenica je i to da je ambicija kod mladih ljudi utihnula, ali ja lično verujem da je ona i dalje tu i da bi se uz adekvatnu podršku starijih kolega i društva ponovo mogla razbuditi i napraviti velika dela, kako u njihovim poslovnim okruženjima tako i šire – veruje Tina.
Pitanje „gde vidi sebe za 10 godina“ podseća je na to koliko je važno gde i kako sebe vidimo, kao i koliko je važno da ne dozvolimo da nam išta zamagli tu našu projekciju ciljeva i težnji. Poručuje da uvek možemo da sanjamo velike stvari i upravo nas one često održavaju da se izborimo sa svim izazovima koje život pred nas postavlja, a ako bismo vremenom naučili i da verujemo u to što sanjamo – ne bi bilo granica u našim ispravnim delima.
– S obzirom na to da je deset godina, sa jedne strane, dug period, a sa druge, vreme koje vrlo brzo proleti, sebe vidim kao nekoga ko je u zagrljaju velike porodice, karijerno uspeo da dosegne sve o čemu je sanjao, nekoga ko je završio ili bar uspešno završava doktorske studije, ko je stekao dovoljno znanja i iskustva koje će moći da uloži u dela koja će imati veći društveni odjek i koja će uvek pomagati onima i tamo gde je pomoć najpotrebnija, jer sve što dobijamo, dobijamo da bismo umnožili i ponovo dali drugima – kaže naša sagovornica.
Mladima, ali i svim ljudima bi poručila da nikada ne izgube veru, bez obzira kakve su im slike pred očima na dnevnom nivou.
– Da grade svoje male svetove na sigurnim temeljima znanja, poštenja, svog truda i vere u pravi put. Mnogo takvih malih svetova jednom će postati jedan novi bolji svet. Ja verujem!
I završila bih jednom poukom koju sam pročitala u jednoj od knjiga koju sam još kao osnovac dobila za odličan uspeh i primerno vladanje: „Mala znanja se dobijaju učenjem, a velika znanja dobijaju se verom i poštenjem.“
Lazar Đukanović (26), RP Global: Sve više mladih odustaje od fakulteta
S obzirom na to da dolazi iz varošice na Drini, projektni asistent u kompaniji RP Global, Lazar Đukanović, još od malena je imao dodira sa HE Bajina Bašta na jezeru Perućac. Pri upisu u srednju školu, ipak se odlučio za smer elektrotehničar računara, u ETŠ „Nikola Tesla“ u Beogradu. Plan je bio da se po završetku smera vrati u rodni grad i potraži radno mesto na nekoj od računarskih pozicija u HE Bajina Bašta.
– Međutim, sudbina je tako htela – usled dobrog uspeha i podsticaja članova uže familije, odlučio sam da upišem ETF. Posle prve godine prevagnula je ljubav prema energetici i umesto RTI smera, otišao sam na energetski smer. Jedan od razloga je bio i taj što je u tom periodu, pored moje želje, zaživela i priča o zelenim izvorima energije, o kojima sam mogao da saznam više baš na energetici. Tu sam zapravo uvideo koliko je energetski sektor kompleksan i zahtevan – otkriva Lazar za naš portal.
Na masteru se definitivno odlučio za podsmer OIE na smeru elektroenergetskih sistema i tu dodatno učvrstio svoja znanja o vetroelektranama i solarnim elektranama, da bi na kraju prvo radno mesto našao u firmi RP Global kao asistent na projektu.
– Posao u ovoj oblasti mi je doneo dosta iskustva u radu sa konkretnim projektima i problemima sa kojima se projektni menadžeri svakodnevno susreću da bi projekat prošao put od ideje do realizacije. Shvatio sam da je taj proces dosta komplikovaniji od onoga kako sam ga ja zamišljao kao student i da je birokratija ono što koči još brzi razvoj ove oblasti – primećuje Lazar.
Kako kaže, položaj mladih zavisi od delatnosti kojom se bave. Primećuje da sve više mladih odustaje od fakulteta, jer su uvideli da u današnjem svetu društvene mreže mogu da im donesu mnogo bolje prihode, pri čemu nemaju nikakvu odgovornost, a ni pritisak da nešto završe kako treba.
– Takođe, po pričama nekih mojih fakultetskih kolega, poslodavci izrabljuju mlađe radnike, pri čemu nisu dovoljno plaćeni. Položaj mladih bi se mogao poboljšati recimo boljom komunikacijom, uslovima rada i modernijim pristupom problemu. Što se tiče uvažavanja starijih kolega, u mom slučaju mogu reći da je ono obostrano. Doduše, u drugim firmama postoji tendencija da se starije kolege drže starih protokola i ne žele da se modernizuju – kaže Lazar.
Sebe i za 10 godina vidi u obnovljivim izvorima, mada, kako kaže, energetski sektor nudi širok spektar mogućnosti, a posla ima sve više i više, usled ubrzanog razvoja ove oblasti. Mladima bi poručio da uče i rade ono što ih najviše interesuje ili im je zanimljivo, a ne ono što im drugi kažu.
– Doduše, nisam baš dobar u davanju saveta, ali sam se često u životu vodio izrekom „triput meri, jednom seci“, pa bih time i zaključio ovaj intervju – kaže Lazar Đukanović.
Irena Cvetić (28), Siemens: Saveti starijih kolega su dragoceni
Inženjerka prodaje u Siemensu Irena Cvetić se za energetiku kao oblast elektrotehnike zainteresovala na samom Elektrotehničkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, koji je završila.
– Pre toga, kao i mnoge moje kolege, nisam imala mnogo iskustva, te kada je došao trenutak odabira smera razmišljala sam – šta je ono što je najpraktičnije i bez čega ništa ne može funkcionisati – struja. I to je prevagnulo – kaže za naš portal.
Kasnije, kroz rad i prvi posao, zaključila je da bi definitivno ponovila odabir i da nikako nije pogrešila.
– Energetika je oblast koju volim – poručuje.
Prvi susret sa OIE, naša sagovornica takođe je imala na fakultetu, ali je pravu sliku stekla kroz rad u Siemens-u.
– Moj fokus je bio na solarnim elektranama, te iako u portfolio Siemens doo Beograd ne ulaze sami PV paneli, mi svakako igramo značajnu ulogu u obezbeđivanju adekvatnih rešenja za priključenje ovih elektrana na distributivnu mrežu. Ekspanzija solarnih elektrana u prethodnih par godina doprinela je da kroz tehnički raznovrsne zahteve razvijem svoje znanje, ali da u neku ruku napravimo pionirski iskorak u smeru “zelenih” rešenja koji danas postaju standard – otkriva Irena.
Naša sagovornica veruje da položaj mladih u poslovnom svetu zavisi od struke kojom se bave, trenutnih ciljeva i aspiracija, kao i od ličnih karakteristika. Primećuje da ljudi koji završe konvencionalne elektro-mašinske fakultete nikada nisu imali više izbora i mogućnosti, čemu je doprineo i razvoj OIE.
– Definitivno da uvek ima mogućnosti za poboljšanje, kao što je recimo obezbeđivanje adekvatnih mentora i programa za obuku. Sistem, a naročito školski, veoma se izmenio, te mislim da je za formiranje kvalitetnog kadra od izuzetnog značaja prvo “oblikovanje” koje dobijete čim izađete sa fakulteta – poručuje Irena.
Ona, kako kaže, ima tu sreću da je uvek bila u timu sa veoma kvalitetnim starijim kolegama i menadžerima.
– S obzirom na to da “na mladima svet ostaje” – uvek sam mogla slobodno da iskomuniciram bilo koju novu ideju, slaganje ili neslaganje sa predlozima i akcijama. Mislim da smo kao društvo “prerasli” toliko autoritativni sistem funkcionisanja i da se upravo na nas mlade stavlja akcenat, naravno gde je to moguće. Ipak, ne treba zaboraviti da se u energetici, kao i u medicini, iskustvo i ekspertiza stiču godinama, te su saveti starijih kolega veoma dragoceni – ističe mlada inženjerka prodaje.
Na pitanje gde sebe vidi za 10 godina nikada nije mogla da odgovori jer nije tip koji je u stanju tako daleko da razmišlja. Ali, definitivno bi volela da tada, kao i sada, bude zadovoljna svojim poslom i radi ono što voli.
– Svakako da zdrav poslovno-privatni balans dodatno utiče na sveobuhvatno zadovoljstvo, te treba obavezno izdvojiti vreme za porodicu i prijatelje – dodaje.
Mladima savetuje da maksimalno iskoriste “školske godine” i da se tada fokusiraju upravo na učenje i obrazovanje. Znanje, poručuje, zaista jeste najveće blago, te su kontinuirana stručna usavršavanja dobrodošla.
– U periodu pohađanja fakulteta, neka iskoriste mogućnost da istraže ono što ih zanima i čime bi želeli da se bave kao i da postave svoje ciljeve. Možda u početku put može delovati trnovit, međutim uz istrajnost i jaku želju – svaka prepreka se može prevazići i dostizanje potencijala postaje vrlo izvesno. Trud i uspeh uvek budu adekvatno vrednovani i prepoznati – zaključuje Irena.
Marko Vukalović (29), Masdar Taaleri Generation: Mladima je teško da se probiju zbog nedostatka iskustva
Marko Vukalović, analitičar u kompaniji Masdar Taaleri Generation, za OIE sektor se zainteresovao za vreme studija kada je shvatio važnost zelene energije, kao i uticaja energetike na životnu sredinu.
– Rad u ovoj oblasti mi je doneo pre svega mogućnost da naučim mnogo toga, unapredim postojeće veštine, ali i da sarađujem sa kolegama koje pokrivaju različite oblasti: finansije, pravo, inženjering, ekologiju, samo da nabrojim par – kaže za naš portal.
Marko ističe da položaj mladih u poslovnom svetu varira u zavisnosti od industrije i zemlje, ali generalno smatra da postoji prostor za napredak. Kako kaže, mladima je teško da se probiju zbog nedostatka iskustva, ali oni imaju svoje adute, poput energije, fleksibilnosti i sklonosti ka novim tehnologijama.
– Da bi se položaj mladih popravio, potrebno je da kompanije investiraju u prakse i treninge. Nadležni i starije kolege uglavnom uvažavaju moje sugestije, budući da radim u kompaniji u kojoj su otvorena komunikacija i timski duh prioriteti – napominje Vukalović.
Mladim generacijama bi poručio da veruju u sebe, postave visoke ciljeve i budu istrajni u njihovom ostvarenju.
– Za 10 godina voleo bih da vidim sebe kao stručnjaka u OIE sektoru sa velikim iskustvom i brojnim uspešnim projektima iza sebe. Nadam se da ću i sam biti u prilici da u svoj tim uključim neke mlade ljude, zainteresovane za karijeru u ovoj oblasti – zaključuje Marko Vukalović.
Milica Pavlović (25), WPP: Ne plašite se da zakoračite u nepoznato
Za OIE sektor, Milica Pavlović, office asistent iz WPP zainteresovala se pre nekoliko godina, kada je na fakultetu učestvovala na dizajnerskom projektu o obnovljivim izvorima energije. Iako je njena struka dizajn i kreiranje vizuelnog sadržaja za brend, tad je morala malo da proširi svoje znanje i da se bavi istraživanjem OIE sektora. Posle prvog susreta, postala je jako zainteresovana za obnovljive izvore energije i njihove benefite.
– Iako tek malo vremena radim u ovoj oblasti, nepunih godinu dana, rad u OIE sektoru me je inspirisao da još više naučim o ovoj oblasti i upoznam divne ljude koji rade na korisnim projektima za našu budućnost. Takođe, kolege u firmi Wind Park Plandište su me svojim pričama i idejama još više zainteresovale za OIE sektor – poručuje sagovornica OIE Srbija.
Milica veruje da je položaj mladih u poslovnom svetu dobar, naročito ako poredi period kada su se roditelji njene generacije prvi put zapošljavali ili kada su njene kolege iz WPP ušle u radni odnos prvi put.
– Iako sam u firmu Wind Park Plandište došla sa jako malo znanja o OIE sektoru, ni u jednom trenutku se nisam osećala neprijatno i nedovoljno prihvaćeno. Kolege su uvek bile tu da me nauče novim stvarima i da mi pomognu da bolje razumem stvari sa kojima se do tad nisam susretala. Njihova podrška i vetar u leđa mi jako puno znače zato što sam i dalje početnik u ovoj industriji – skromna je naša sagovornica.
Milica ne krije da nema konkretne planove za budućnost. Volela bi, kaže, da se isproba u raznim oblastima, pa da vidi šta joj najviše prija. U jedno je, ipak, sigurna – šta god bude radila, uvek će u svoj rad inkorporirati znanje o obnovljivim izvorima energije.
– Mlađim generacijama bih poručila da uz volju, rad i trud ništa nije nemoguće, i da se ne plaše da zakorače u nepoznato i da proširuju svoje vidike – zaključuje Milica Pavlović.
Tim OIE Srbija: OIE sektor je budućnost
Tim OIE Srbija ima čak tri predstavnika mlađe generacije. Službenik za razvoj poslovanja, Lazar Ljubanović (25) kaže da su jedna od prvih stvari koju je primetio kada je počeo da radi u sektoru obnovljivih izvora energije sjajne i stručne kolege kojima je okružen i od kojih, kako kaže, može zaista mnogo da nauči.
– Mislim da je sektor obnovljivih izvora energije budućnost, i da je idealna prilika da se mladi ljudi na vreme edukuju i stiču iskustvo iz ove oblasti i iskoriste mnogobrojne prilike koje im ovaj sektor omogućava – poručuje Lazar.
Asistentkinja menadžerke OIE Srbija, Milica Stanković (22) ceo život proučava prirodu oko sebe i traži načine da poboljša svoje okruženje. Kako kaže, često je gledala razne pejzaže vetrenjača, fasciniralo ju je na koji sve način možemo dobiti čistu energiju,a dok je sedela i slušala o mogućim projektima vetroparkova u Banatu, sanjala je da jednog dana i kod nas zaživi ta ideja.
– Putevi su ipak bili malo drugačiji za mene, tokom školovanja odlučila sam da upišem politikologiju, čiji sam student i dalje. Moja ljubav prema ekologiji i energetici nije prestala i samim tim sam odlučila da spojim sve stvari koje volim – ističe Milica.
Službenik za poslovnu analitiku Jovan Ćosović (25), odlučio je da započne karijeru u sektoru obnovljivih izvora energije jer ga je oduvek zanimalo kako se proizvodi čista energija. Posebno su ga zanimali solarni paneli i način na koji pretvaraju sunčevu energiju u električnu.
– Kroz rad u ovom sektoru, okružen sam sjajnim i stručnim kolegama od kojih neprestano učim i dodatno se nadograđujem. Sektor obnovljivih izvora energije ima izuzetno svetlu budućnost i pruža nebrojene prilike za mlade ljude da se edukuju i steknu dragoceno iskustvo. Jedan od aspekata koji me posebno zanima su prozjumeri (kupci-proizvođači), jer omogućavaju pojedincima da ne budu samo potrošači, već i proizvođači energije. Zbog toga sam učestvovao u velikoj analizi prozjumera u Srbiji, koju je sprovelo naše Udruženje – zaključuje Jovan Ćosović.
Post Views: 4
