Rođena je u Zapadnoj Virdžiniji 1881. godine i još kao beba ostala je bez majke. Možda je nju ta praznina iz detinjstva i naterala kasnije da brine o siročićima, slabima i ugroženima.
Prvi Srbin, koga je Mejbl u životu upoznala bio je Nikola Tesla. Videla ga je i sa njim porazgovarala u Čikagu 1893. godine na Svetskoj izložbi posvećenoj 400-godišnjici Kolumbovog otkrića Amerike. Njen otac bio je inženjer i prijatelj Vestinghausov, pa je tako i trinaestogodišnja Mejbl prisustvovala velikoj njegovoj i Teslinoj pobedi nad Edisonom u čuvenom „ratu struja“.
Za vreme Teslinog predavanja ugašeno je svetlo i sevnule su munje. „Gromovnik“ Tesla osvetlio je izložbu, a potom upitao devojčicu Mejbl šta joj se dopalo? Odgovorila je: „Vi i vaše munje“.
Možda je baš taj trenutak bio pečat koji je predodredio da Mejbl kasnije postane učesnik i svedok velikih istorijskih događaja u Srbiji.
Kada je imala 21. godinu, na jednom balu u američkom poslanstvu u Atini, Mejbl je srela svog budućeg supruga, diplomatu Slavka Grujića, Jevremovog sina – tada otpravnika poslova srpskog poslanstva, koji je doktorirao prava na Sorboni.
Po intelektualnom ponosu, Slavko ju je, na prvi pogled, podsetio na Teslu. Putujući sa suprugom Slavkom Grujićem od Soluna do Beograda te 1902. godine, Mejbl se zaljubila u srpsku narodnu nošnju. Kasnije je Njujork tajms objavio njenu sliku u prizrenskoj nošnji.
Kada se Mejbl udala za Slavka Grujića, Srbija je još uvek bila pod turskom vlašću. Slavko je od Mejbl bio stariji više od 10 godina, ali su njih dvoje, a i ostali iz njihove generacije, odrasli i ostarili tek posle iskustva Velikog rata.
Posle pet vekova poniženja pod Osmanskom okupacijom, Srbija se našla na udaru velike Austro-Ugarske monarhije, u ratu kome se niko nije nadao.
Zbog ubistva prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu, u Srbiji je stradalo 94 hiljade vojnika i nebrojeno civila, pa je zemlja na kraju Velikog rata ostala bez 68 odsto muške populacije između 25 i 55 godina starosti.
U Velikom ratu stradanje srpskog naroda doseglo je epske razmere, i takvo stradanje u civilizaciji nema istorijskog premca.
Gotovo je do potpunog uništenja doveden srpski narod, kome pripada i Tesla, koji je čovečanstvu poklonio struju.
Sve dotadašnje srpske žrtve kroz ratove, počev od Karađorđa koji se digao protiv Turaka, pa preko balkanskih ratova, nisu imale u svetu takav odjek kao povlačenje srpske vojske i naroda na čelu sa kraljem Petrom kroz Albaniju.
Među njima našli su se i Slavko Grujić i njegova supruga Mejbl. Za četiri godine Velikog rata, ova Amerikanka, srpska snaha, prikupljala je pomoć u Americi za Srbiju i 20 puta parobrodom prelazila okean, kako bi donela pomoć za svoju usvojenu i napaćenu zemlju Srbiju.
U svojoj staroj domovini Americi, Mejbl Grujić vodila je odlučujuću kampanju u prikupljanju pomoći Srbiji. Sarađivala je sa počasnim konzulom Srbije u Americi i naučnikom Mihajlom Pupinom.
Mejbl je osnovala Srpski bolnički fond putem koga je stigla velika pomoć srpskim ranjenicima. Doprinela je da u Beograd, na samom početku Velikog rata, stigne velika američka misija na čelu sa doktorom Edvardom Rajanom. Osnovala je Srpski poljoprivredni fond, nabavljala seme za setvu, angažovala Amerikanke da pletu čarape i džempere srpskoj vojsci, u uglednim američkim krugovima osnovala je fondove za pripremu paketa za srpske vojnike na Solunskom frontu i pomagala samohranim porodicama i srpskim studentima. Godine 1915. osnovala je bolnicu za bebe u Nišu, koja je radila u nezamislivo teškim uslovima. Pokazala je svetu da Srbija nije zemlja divljaka, kako su je lažno predstavljali Austrijanci u svojoj osvetničkog pohlepi. Mejbl je doprinela da Amerikanci imaju razumevanje i simpatije prema srpskoj patnji.
Mnogi Amerikanci sa radošću su slali pomoć Srbiji. Posle golgote 1917. godine, koju su preživeli Srbija i srpski narod, Mejbl je osnovala bolnički fond za pomoć srpskim porodicama i tom prilikom je skupila više od 100 hiljada dolara.
I po završetku Velikog rata, Mejbl je nesebično radila i uspevala da donesi ogromnu pomoć Srbiji. Njeno dobročinstvo trajalo je sve do kraja njenog života. Godine 1922. prikupila je 100 hiljada dolara za zidanje biblioteke Svetozar Marković u Beogradu.
Naša književnica Maja Herman Sekulić napisala je o Mejbl Grujić sjajan roman Ma Belle. To je knjiga o životu supruge uglednog srpskog diplomate Slavka Grujića, delo posvećeno Amerikanki, ženi koja je bila jedan od najvećih dobrotvora srpskog naroda u razdoblju više od pola veka, od Balkanskih preko Prvog i do posle Drugog svetskog rata.
Mejbl Grujić je govorila da joj se mnogo dopalo što je njen suprug Slavko, drugi Srbin koga je srela u životu, počeo da je zove Mabel, što znači „moja lepotica“.
Srpski narod ovoj Amerikanki i američkom narodu tog vremena duguje neizmernu zahvalnost.
