Poštovani gospodine Uredniče, posle održanog Crkveno Narodnog Sabora Slobodne SPC Eparhije za Australiju i Novi Zeland,
Episkop australijski g. Irinej je 4. Januara ove godine objavio jedan pamflet u vidu saopštenja za javnost sa uobičajenim napadima i klevetama, koji je takođe objavljen na zvaničnoj prezentaciji SPC, a u skraćenoj verziji u dnevnom listu Vesti. Već odavno navikli na ovakve pamflete, ovoga puta nismo pridavali značaj, tako da nismo blagovremeno ni odgovorili.
Međutim, 16. Januara je melburnški Srpski Glas štampao naš plaćeni oglas za predstojeći Svetosavski Omladinski Festival, pa je uredništvo našlo za shodno da paralelno sa ovim oglasom, na istoj stranici objavi ovaj blasfemični pamflet episkopa Irineja. Odmah po objavljivanju, tražili smo da se objavi i naš odgovor kao reakcija, što je Srpski Glas obdio da učini. Ovaj postupak uredništva nas nije nimalo iznenadio, imajući u vidu njihovu neskrivenu pristrasnost, koja je posebno svedočanstvo jedne posunovraćene novinarske etike.
Najučtivije Vas umoljavamo da sa priloženim propratnim pismom Srpskom Glasu, ovaj odgovor objavite na Vašem portalu.
Unapred zavhalan
Prota Dragan Saračević
+++
Uredništvu Srpskog Glasa
Imajući u vidu moj telefonski poziv od ponedeljka, 23. januar 2012, bez obzira na ishod ove poruke, molim Vas da i dalje objavljujete naš plaćeni oglas kako je planirano sve do 27. januara 2012.
Kao što sam Vam kazao, razočarani smo da je Srpski Glas odabrao da objavi tekst vladike Irineja koji još davno, 4. januara 2012. celih šesnaest dana ranije, bio postavljen na www.soc.org.au.
Bez obzira na objašnjenje koje ste mi dali, mi smo odlučili da prihvatimo vaš savet i formalno napišemo odgovor, kako bi smo dali priliku i obezbedili da vaši čitalaci iskoriste svoje pravo na odgovor. U interesu uravnoteženog izveštavanja i novinarske etike, tražimo da ovaj naš odgovor objavite u prvom narednom broju Srpskog Glasa.
Ukoliko ste mišljenja da u njenu postoji neki paragraf koji je eventualno uvredljiv, i ukoliko smatrate da se prema zakonu o štampi ne može objaviti, shodno Vašim uređivačkim pravima ne morate ga objaviti.
U ime Eparhijskog Saveta
Jovan Banjanin
+++
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST EPARHIJSKOG SAVETA SLOBODNE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE EPARHIJE ZA AUSTRALIJU I NOVI ZELAND
Povodom pamfleta episkopa Irineja Dobrijevića pod naslovom: Saopštenje za javnost povodom novokomponovane NVO Slobodne Crkve
Kada se ovo saopštenje pojavilo 4. januara ove godine, i počelo da kruži Internetom, nije nam bila namera da se oglašavamo na ovako beskrupulozne i nebrojeno puta ponovljene napade ovog episkopa, a na koje smo se svi već navikli u poslednjih nekoliko godina, tačnije gotovo od samog njegovog dolaska u Australiju.
Povod za naše oglašavanje jeste objavljivanje ovog pamfleta u listu Srpski Glas iz melburna uporedo, na istoj stranici i pored samog našeg plaćenog oglasa za predstojeći Svetosavski Omladinski festival. Pošto je ovaj blasfemični tekst prepun uvreda, šarlatanski niskih udaraca, i otrcanih fraza, na osnovu zakona o štampi zahtevamo od uredništva Srpskog Glasa da ovo naše Saopštenje objavi u narednom broju, na istoj strani i u istom obliku kako je već objavljeno saopštenje episkopa Irineja.
Drugi, mnogo važniji razlog jeste naša obaveza prema srpskom javnom mnjenju, da čuju i drugu, u ovom slučaju napadnutu i javno nebrojeno puta oljaganu stranu, kako bi mogli da izvagaju i donesu ispravnije zaključke po pitanju svih relevantnih informacija kao i dezinformacija.
Radi potpunijeg odgovora, kao i lakšeg praćenja celog slučaja, držaćemo se redosleda samog pamfleta, počevši od naslova, koji je sam po sebi protivurečan. Naime, episkop Irinej u njemu tvrdi da se radi o novokomponovanoj, i još NVO, odnosno Ne Vladinoj Organizaciji. Više je nego jasno da Slobodna Srpska Pravoslavna Crkva u Australiji nije novokomponovana, a još manje Ne Vladina Organizacija. Nadamo se da će se svi čitaoci složiti sa nama, da je Mitropolija SPC u Australiji, kojoj se episkop Irinej nalazi na čelu, novokomponovana organizacija, budući da je nastala i nezakonito komponovana tek prošle godine.
Što se tiče Slobodne SPC, Eparhije za Australiju i Novi Zeland, ona postoji kontinuirano i bez prekida, sve od Crkveno narodnog sabora održanog u Melburnu 31. oktobra 1964. godine, na kome je donesen i njen još uvek važeći ustav, što je svedočanstvo da joj epitet novokomponovana ni malo ne pristoji. Ova eparhija je registrovana u Generalnom glavnom državnom registru kao dobrotvorna i neprofitabilna ustanova, a u Federalnom Javnom Pravobranilaštvu kao priznata denominacija, ravna sa svim ostalim priznatim verskim denominacijama u Australiji. Ovo više nego jasno svedoči i potvrđuje da je ona bila i ostala priznata Crkva, i da nema nikakve veze sa terminom NVO, odnosno Ne Vladina Organizacija, koji je krajnje zlonamerna izmišljotina samog episkopa Irineja.
Dalje, episkop Irinej uopšteno i u njegovom osvedočenom maniru, a bez bilo kakvih pruženih dokaza tvrdi da je u našem Saopštenju za javnost sa Crkveno Narodnog Sabora, izneseno na račun Srpske Pravoslavne Crkve niz flagrantnih neistina i laži. Pošto ne znamo o kojima se to flagrantnim neistinama i lažima radi, nismo u mogućnosti da u potpunosti odgovorimo na ovaj napad. Ovde možemo samo da postavimo pitanje vezano za ovu formulaciju, i zatražimo objašnjenje, koja je razlika između neistina i laži?
Dalje, sledujući naslovu novokomponovana, on u daljem tekstu tvrdi da je ova Eparhija novoosnovana, što smo videli i dokazali da nije istina, i opet uošteno ponavlja ali opet bez ikakvih dokaza tvrdi da ona, sada sa dodatkom eksplicitno, udara na SPC. Ovde ćemo i mi u našem odgovoru morati da pređemo na redne brojeve ovoga pamfleta.
1. Naravno da nijedna Crkvena Opština niti bilo koja od nabrojanih institucija njegove Mitropolije nije oficijelno slala svoje delegate, ili posmatrače. Mi to nigde nismo ni tvrdili a nismo nigde ni napisali. Međutim činjenica je da ih je bilo, da su prisustvovali čisto individualno, kako su se i deklarisali, i činjenica je da su pojedini uzeli i aktivnog učešća u radu samog Sabora, što mogu da posvedoče svi prisutni, kao i objavljene fotografije. Među njima je bilo i onih, koji su u Manastiru Novom Keleniću, kao njegovi graditelji, primili prvog dana Sabora i Svetu Tajnu Pričešća.
2. Pod ovom tačkom, episkop Irinej opet po ko zna koji put ponavlja, i sada piše, da gorepomenuta NVO nije Crkva misleći na našu Slobodnu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, i kaže da nije čak ni pravoslavna! Ovo smo pitanje već u samom početku rasčistili. Međutim kada je u pitanju njegova ovako bezobzrina i bezočna tvrdnja da nismo ni Pravoslavni, bilo bi poželjno da to i dokaže.
U ovom paragrafu on dalje kaže da nismo u ikakvoj vezi sa bilo kojom priznatom Pravoslavnom Crkvom… Ovde sve zavisi šta on podrazumeva pod pojmom priznata Crkva. Ovaj naš status je bio isti sve od 1964. pa do 1991. godine, i na opštu žalost nastavlja se i danas. Ko je uzrok tome, to je posebno pitanje. Želimo samo da podsetimo da ni SPC kao patrijaršija, u vreme Cara Dušana pa sve do pred Kosovski Boj, nije bila u ikakvoj vezi sa Velikom Crkvom Konstantinopolja i ostalim priznatim Pravoslavnim Crkvama. Na isti način Ruska Zagranična Crkva nije bila u ikakvoj vezi sa priznatima sve do pre četiri godine, kada je se ujedinila sa Moskovskom Patrijaršijom. Danas, Američka Pravoslavna Crkva, na čijoj je akademiji episkop Irinej i studirao, takođe nije priznata od iste te Crkve, pa ni od same Moskovske patrijaršije. Danas isto Makedonska pravoslavna crkva nije u ikakvoj vezi sa bilo kojom priznatom Pravoslavnom Crkvom… Rumunska starokalendarska crkva sa preko petnaest mitropolita i episkopa nije u ikakvoj vezi sa već pomenutim. A isto tako i Grčka Starokalendarska Crkva.
Na žalost episkopa Irineja, sve ove nabrojane, a ima ih još prilično veliki broj, nisu u ikakvoj vezi sa onima sa kojima bi trebali po njegovom ličnom nahođenju da budu, sve one egzistiraju, i sve su one priznate od nekoga, ko im obezbeđuje postojanje, odnosno pravni legitimitet i egzistenciju. Da napomenemo, i sam episkop Irinej je kao dete odrastao, u za njega danas nepriznatoj crkvi, u njoj bogosluženja pohađao, u njenoj nedeljnoj školi učio azbuku i veronauku, i u njoj se i pričešćivao, a danas tvrdi da ona nije ni pravoslavna. O ovom paragrafu mislimo da je dovoljno.
3. Što se tiče Igumana o. Sofronija (Nikić), on je svojevremeno bio sekretar eparhije bihaćko-petrovačke, sve dok nije zapao u nemilost kod svoje braće. Iguman o. Sofronije je završio bogosloviju, bogoslovski fakultet, školu Holokausta u Jerusalimu, u engleskoj je proveo par godina na usavršavanju engleskog jezika, a na Svetoj Gori na učenju modernog grčkog jezika. Tačno je da je bio raščinjen i razmonašen od svoga nadležnog episkopa, što sve nije priznao i potvrdio Sinod, a ni Veliki Crkveni Sud SPC što episkop Irinej ne navodi. Tačno je i još nešto, što je bitno da javnost zna: posle odluke Saveza Slobodnih Srpskih Pravoslavnih CŠO u Australiji od septembra 2010. godine da se dovede u Australiju u Manastir Novi Kalenić, o. Sofronije je pozvan na razgovor od svoga bivšeg episkopa, i vraćeni su mu i sveštenički i monaški čin, isključivo u pokušaju sprečavanja njegovog dolaska u Australiju. I ove detalje je episkop Irinej, svakako namerno prećutao.
Dalje, episkop Irinej tvrdi da smo mi grupa NVO aktivista, i da smo deo grčke takozvane Istinske pravoslavne crkve što je apsolutna izmišljotina. Sa ovom grupacijom u Grčkoj mi niti smo imali niti imamo bilo kakvu vezu, budući da je ona krajnje ekstremna sektaška zajednica, koja sve ponovo krštava, pa čak krštava i rukopolaže već krštene i rukopoložene sveštenike, jer oni nikoga živog u Vaseljeni ne priznaju.
Isto tako, netačna je i tvrdnja da je se nama pridružila neka ruska sekta… tzv Ruska istinska pravoslavna crkva. Sve što je vezano za njih, istina je da sticajem trenutnih okolnosti, jedan njihov sveštenik opslužuje privremeno jednu slobodnu Crkveno Školsku Opštinu, dok ova ne bude u prilici da obezbedi srpskog sveštenika.
U sizifoskom naporu da potpuno diskredituje Slobodnu SPC Eparhiju za Australiju i Novi Zeland, episkop Irinej na kraju svoga pamfleta nije prezao ni od bezobzirnih najkrupnijih i najvećih uvreda. Mi ga ovde donekle i razumemo, jer mu je od svega što se tiče nas, samo to i ostalo; da nas vređa i ponižava. To što tvrdi da nastupamo sektaški, da smo ideološki fanatici, spada u domen njegove svakako bolesne mašte i proizvoljnih zaključaka.
Međutim, tvrdeći da smo antisvetosavci, da širimo sablazan, da podvaljujemo i da smo obični prevaranti, nama se čini da sve ove pobrojane osobine i epitete koje savršeno njemu pristoje, prebacuje u naše dvorište, budući da je napad najbolja odbrana, njegov već davno oprobani metod.
Naprotiv, mi za razliku od episkopa Irineja za ove naše tvrdnje imamo i dokaze.
Da se on sam lično, antisvetosavski ponaša, svedoči njegovo aktivno učešće u ekumenskom pokretu i njegovo članstvo u nebrojenim belosvetskim organizacijama, kao i u Svetskom Savetu Crkava gde je on član čak i njihovog Centralnog Komiteta. Ovde kao što vidimo, sve čiste protestantske sekte, on priznaje za crkve, dok za nas kaže da smo NVO (Ne Vladina Organizacija), da smo sekta, i da čak nismo ni pravoslavni. Više je nego jasno, ko ovde širi sablazan u vernom srpskom narodu.
Isto tako, više nego jasno do sada je pokazao na delu svoje podvale u pojedinim CŠO, sa postavljanjem svojih marionetskih upravnih odbora tamo gde mu je to uspelo. A svedočanstvo njegove najveće prevare onih koje je uspeo da prevri, jeste takozvano usvajanje novog zajedničkog ustava i kreiranje, da se poslužimo njegovom terminologijom, novokomponovane Mitropolije.
Smatramo da je za svakog razumnog ovoliko dovoljno.
U ime Eparhijskog Saveta
Protojerej Dragan Saračević
Ratomir Nešić
