MENjA SE GASTARBAJTERSKA MAPA EVROPE
Obećana zemlja češka
Na poziv Ministarstva rada iz Praga mesečno se javi 500 naših građana.
– Traže se informatičari i lekari
Već nekoliko meseci kancelarija Međunarodne organizacije za migracije u Beogradu poziva građane SCG da potraže posao u češkoj. Naši ljudi su oduvek nastojali da se zaposle u Zapadnoj Evropi ili u prekomorskim zemljama. češka im nije bila zanimljiva, kao ni druge bivše socijalističke zemlje, donedavno slične nama. češka je, međutim, nedavno primljena u Evropsku uniju i ubrzano se razvija: prosečne zarade su oko hiljadu evra, a ispostavilo se da joj nedostaje stručna radna snaga. Od jula ove godine Ministarstvo rada i socijalnih poslova iz Praga nudi građanima SCG učešće u pilot-projektu „Izbor kvalifikovanih stranih radnika”. Osim građana naše zemlje, pozivi su upućeni i državljanima Belorusije, Bugarske, Hrvatske, Kazahstana, Moldavije i Kanade, a od iduće godine i Ukrajine.Gostujuće porodiceKoordinator beogradske kancelarije projekta Selena Labović–Radojević kaže da su naši građani više zainteresovani od državljana ostalih zemalja za rad u češkoj. Mesečno se javi kancelariji 400-500 ljudi. Interesuju se mladi nezaposleni, ali i zaposleni s malim zaradama. U početku su se veoma interesovali elektroinženjeri, programeri i lekari, a sad i oni sa srednjom školom.Darinka Mikić, koja obično odgovara na telefonska pitanja zainteresovanih, kaže da ovi mladi ljudi, među kojima ima magistara, pa i doktora nauka, prvo iskazuju svoje iznenađenje time što češko ministarstvo rada poziva naše ljude da se kod njih zaposle. I pitaju se zašto ih ne zove beogradsko ministarstvo. češkoj, međutim, nedostaju pojedini kadrovi, naročito visokoobrazovani. Takvih nema dovoljno u Pragu, a ni u pojedinim regijama ove zemlje. Selena Labović–Radojević kaže da su naročito deficitarne profesije poput informatičara i lekara, jer otkad je češka postala članica EU njihovi stručnjaci odlaze u Veliku Britaniju i još neke razvijenije države. Pored toga, radna snaga je unutar češke slabo pokretljiva, pa pojedini regioni ne mogu da zadovolje svoje potrebe za stručnjacima.Tako se stvoren prostor za „gastarbajtere” iz istočne Evrope – u nekadašnjoj članici istočnoevropskog saveza. Beogradska kancelarija Organizacije za migraciju u celom tom poduhvatu služi kao prva informativna veza između naših radnika i čeških poslodavaca. Zainteresovani se odatle uglavnom upućuju na sajt Ministarstva rada češke, gde se mogu pronaći informacije o detaljima projekta. Na sajtu se mogu naći i konkretne ponude za posao, s tim što zainteresovani i sami unose svoje podatke i zatim čekaju da im se javi neko od potencijalnih poslodavaca. Konkurs je otvoren i za one koji su studirali ili još studiraju u češkoj, ili su tamo radili, jer je devedesetih godina prošlog veka veliki broj naših ljudi boravio u ovoj zemlji.– Predviđeno je da onaj ko se zaposli u češkoj posle dve i po godine rada dobije status stalno nastanjenog koji mu daje sva prava kao i državljanima ove zemlje, osim prava glasa. I to, i za njega i za njegovu porodicu – objašnjava Selena Labović. Pre ovog projekta, za sticanje istog statusa bilo je potrebno da protekne punih deset godina. Labović-Radojević podseća da tako povoljnih uslova u drugim članicama Unije nema. Kao jedna od zemalja s najnižom stopom nataliteta u Evropi, češka je ove povoljne uslove ponudila s očiglednom namerom da privuče čitave „gostujuće” porodice. Jer, onaj ko dolazi s bračnim partnerom i decom dobija dodatne poene prilikom rangiranja za useljeničku vizu.
Prednost mlađima
Projekat je, inače, tako koncipiran da češko ministarstvo ne obezbeđuje zainteresovanima radno mesto samim tim što su se prijavili i dostavili svoje podatke. Potrebno je, naime, mnogo aktivnije angažovanje samih kandidata koji prate oglase za radna mesta, uspostavljaju kontakte, pa i putuju kao turisti u češku da bi se raspitali o eventualnim ponudama. Mada je, naravno, najjeftinije doći do posla preko interneta: ako nekoga zanima neka ponuda može da pošalje svoju biografiju i sačeka poziv. Poslodavac iz češke šalje, na kraju, radnu dozvolu na osnovu koje naš čovek u konzulatu ove zemlje u Beogradu dobija radnu vizu.Naše diplome se, inače, priznaju u češkoj. Potrebno ih je samo nostrifikovati, s tim što je za pojedina zanimanja (lekari, menadžeri) neophodno i poznavanje češkog jezika. Ali za neka zanimanja i nije: za tehničke struke dovoljan je engleski. Darinka Mikić kaže da naši lekari, kada traže posao, svuda u svetu nailaze na razne barijere. Zato su, obično, zadovoljni kad im se predoči da za češku „jedino moraju da polože češki jezik”. I, onda se, obično raspituju gde mogu da pohađaju neki kurs.
Za rad u češkoj ne postoji starosna granica, ali mlađi ljudi, od 23 do 35 godina, dobijaju najviše bodova prilikom rangiranja, tako da će nam i ova „obećana zemlja”, očigledno, oduzeti jedan broj obrazovanih ljudi u najboljim godinama.češka je, inače, deo bivše socijalističke federacije čehoslovačke, kao i SCG – SFRJ, ali ona se sa Slovačkom „razdružila” u miru i bez velikih trzavica još pre deceniju i po, tako da su obe zemlje sada članice EU. češka je dospela i dotle (iako su njeni građani kod nas svojevremeno dolazili u „šoping”) da su joj potrebni naši radnici „gastarbajteri”.
