Vi ste bili najhrabriji i zna se da srcanost uvek rada dobrim plodovima. Treba da vam služi na cast što ste prvi rizikovali da se vratite prošle godine ovde, gde nije bilo nijedne kuce, a danas imate više od 50 useljenih domova i preko 20 cija je izgradanja u završnoj fazi. Kad ste dolazili prošle godine, nije bilo nijednog deteta, a sada ih vidim preko 50. To je pokazatelj da naša kosovsko-metohijska srpska zajednica na ovim prostorima ima buducnost, kao što ima i slavnu prošlost.
Ovo je u prigodnoj besedi, na proslavi prve godišnjice povratka Srba u Osojane, istakao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, blagosiljajuci 250 meštana.
On je napomenuo da su ovi Srbi svojim povratkom dali podstrek potonjim povratnicima u selo Bica, kao i onima koji bi u toku jeseni trebalo da se vrate u Sigu, Brestovik, LJevošu i još, kako je mitropolit kazao, poneko mesto ove svete i blagoslovene zemlje Metohije.
Selo sa 55 mališana
Osojane je srpsko selo u istoimenoj metohijskoj dolini smešteno izmedu Kline i Istoka, gradova u kojima danas više nema Srba. Pripada opštini Istok. Pod naletom albanskih ekstremista potpuno je opustelo i razrušeno posle dolaska KFOR, tokom leta 1999. godine. Od ostalih slicnih mesta na Kosovu i Metohiji razlikuje se po tome što je ono prvo u koje su se za tri godine medunarodne uprave u južnoj srpskoj pokrajini vratili prvi prognani Srbi. Od 2.000 meštana, koliko ih je bilo pre pocetka rata, sada u Osojanima živi oko 250 dobro cuvanih povratnika sa 55 svojih mališana. O njima brinu pripadnici španskog kontingenta KFOR.
– Posle nekoliko neuspelih pokušaja, prva grupa od 54 Srba u Osojane se vratila u noci izmedu 12. i 13. avgusta prošle godine, pod jakom pratnjom i nevidenim obezbedenjem španskih i italijanskih vojnika KFOR, a povratak su nam organizovali UNHCR, UNMIK i KFOR. Pomogli su takode Pecka patrijaršija i monasi Eparhije raško-prizrenske i Mitropolije crnogorsko-primorske. Smestili su nas u šatore, potom preselili u kontejnere i život je poceo – seca se Gojko đuric, jedan od prvih povratnika i predsednik mesne kancelarije.
Useljeno u 55 kuca
Za proteklih godinu dana u Osojanima, veli on, sagradene 72 kuce. Do sada je useljeno 55, a za koji dan sve ce biti potpuno završene i opremljene za stanovanje.
Medutim, 60 ljudi još uvek živi grupisano u montažnim drvenim kontejnerima, prekrivenim najlonom. Ove barake imaju jednu prostoriju, u njoj sto, dva-tri kreveta i isto toliko stolica.
A pristižu i novi povratnici. U sredu predvece, na dan prve godišnjice, stigao ih je pun autobus. LJudi iz „kontejner naselja“ koriste zajednicku montažnu kuhinju i zajednicko improvizovano kupatilo u kojem vodu greje samo sunce s neba. Selo ima svoju opštinsku podkancelariju, osnovnu školu, ambulantu, prodavnicu, kafanu i, neizbežnu bazu KFOR gde su smešteni Španci koji ih cuvaju. – Dobri su, samo što nisu naši. Ne možemo da se požalimo. Pomažu nam. Uce pomalo i srpski da se lakše sporazumemo. Vidite i sami da se rado odazivaju i na naše proslave, vole dobru šljivovicu da potegnu, pa i u kolo da se s nama uhvate – veli starina Milivoje Repanovic.
Carobni miris smilja
NJegova unuka, sedmogodišnja Stojana, buketicima mirisnog smilja stidljivo dariva gošce iz Beograda – da ih prate carobni mirisi cveca sa metohijskih polja.
LJudi u Osojanima su veoma gostoljubivi i dobronamerni. Uverili smo se da se od srca raduju svakoj poseti. Povodom prve godišnjice povratka i u cast seoske slave, Svetih Makaveja bogoslužio je mitropolit Amfilohije sa monaštvom Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije raško-prizrenske pricestio vernike, narocito se radujuci mališanima koji su stajali u redu za sveto pricešce.
– Sveta i prokleta je Metohija, jer tek kad si primoran da odeš shvatiš šta si izgubio i da moraš da joj se vratiš. Da nigde drugde, osim ovde, ne možeš i ne umeš da živiš – ote se uzdah Stanoju Ostojicu,direktoru seoske škole.
Na slavu se sleglo celo selo. Meštani sa mitropolitom okrecu slavski kolac. On ocita molitvu, a onda se gromoglasno prolomi: „Gospode pomiluj, podaj Gospode“, iz grla svih muških glava. Gostimasuze zaiskriše. Svi osetiše da se osojanskim povratnicima ova molitva iz srca i duše otkinula, kao vapaj i krik Bogu da im pomogne da opstanu na metohijskoj zemlji.
Predstava uz vatru
Raduje me što pozorište mog supruga vole Tomaševci. Predstave gledaju i stari i mladi. Posebno je lepo što se predstave izvode uz vatru velikog ognjišta, kao što je svojevremeno cinio Šekspir u svom teatru – kaže Svetlana, supruga Miše Janketica, i sama popularna glumica
U ambulanti jedan lekar
Seoska ambulanta ima jednog lekara opšte prakse iz Istoka i pet sestara, a povremeno stigne i pokretna ambulanta iz manastira Gracanic sa pet lekara specijalista, da urade sistematski pregled.
U prizemlju osojanske osnovne škole 13. avgusta, do kasno u noc, muzika nije prestajala, kolo stalo nije. Na nogama je i staro i mlado, iz svih grla orila se pesma,i gotovo svaka Kosovu posvecena.
Škola sa 30 ucenika
Stevan Ostojic, direktor škole u Osojanima nam prica da su ovu školsku godinu završili sa 14, novu ce poceti sa više od 30 ucenika od prvog do osmog razreda. Nameravaju da otvore i jednu srednju – gimnaziju ili ekonomsku, odlucice se za neki dan, jer ima stasalih srednjoškolaca.
Zgrada škole „Radoš Tošic“ je razarana, a u njoj danas radi sedam nastavnika i profesora. Želja im je da otvore i biblioteku.
