Bez obzira na mladost clanova Republicke vlade, posebno eksperata, Pitic njih smatra najvecom lobistickom strukturom, jer imaju svoje ljude u svetskim metropolama. Americki biznismeni zainteresovani za „Zastavu, „Ruma gumu, industriju celika, prehrambenu, farmaceutsku, za kablovsku televiziju i ulaganje u železnicu. Ukoliko bi se sledece godine donacijama prikupilo više od milijarde evra ispunila bi se obecanja medunarodne zajednice.
Generalno lobiranje je legitimno u svetu, ali kod nas nije narocito zastupljeno. Dugo nismo imali ambasadora u Vašingtonu, pa i u Briselu izvesno vreme. Republicki ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic smatra da smo mi sami najveci lobisti: dovoljno smo prisutni u medunarodnoj javnosti, a i kada nam neko dode naši predstavnici su ravnopravni partneri onima koji žele saradnju sa Srbijom. Bez obzira na mladost clanova Vlade Srbije, posebno eksperata, Pitic, njih smatra najvecom lobistickom strukturom, jer svi imaju svoje ljude u svetskim metropolama i otvorena su im vrata da lobiraju za što više investitora.
Sa ministrom Piticem razgovarali smo po okoncanju glamuroznog skupa americkih biznismena u beogradskom hotelu „Hajat.
Amerikanci su istraživali mogucnost profitnog uspeha u Srbiji. Pitamo sagovornika da li su Amerikanci zainteresovani za plasman kapitala nakon upoznavanja sa tržištem i reformskim potezima Vlade Srbije.
– Amerikance interesuje srpska privreda. To smo videli u NJujorku tokom boravka naše delegacije na celu sa premijerom, a potom i u Beogradu. Doputovala je ozbiljna grupa od pedesetak americkih investitora, ali neizvesno je kada ce njihov interes biti pretocen u investicije. Treba stabilizovati politicke prilike u zemlji, okoncati predsednicke izbore, doneti ustavnu povelju, saradivati sa Hagom. Sada imamo neprilike i zbog izvoza oružja. U zavisnosti od toga kako ce naša zemlja reagovati na sve to zavisi njen medunarodni položaj, pa i postupci investitora.
Postoji razumevanje za ono što se dešava kod nas, pozitivno gledanje na dosad uradeno, s obzirom na to da se nakon desetogodišnje destrukcije ova zemlja razvija brže od ostalih država kada su otpocele tranziciju. Americki biznismeni su zainteresovani za „Zastavu, „Ruma gumu, industriju celika, prehrambenu, farmaceutsku…
Korporacija za podsticaj americkih investicija u svetu (OPIC) pomenula je i konkretne investicije. Koje su to?
– Zainteresovan je OPIC za neke medijske projekte, posebno za kablovsku televiziju, i za ulaganje u železnicu. Trebalo bi da konkurišemo za to. Koliko budemo imali dobrih projekata, toliko ce Srbija uspeti da obezbedi sebi više novca od drugih zemalja. Ali, pored signala koje bi OPIC dao bitno je postojanje fondova koji doprinose produbljivanju finansijskog tržišta.
Kapital traga za poduhvatima ciji je rizik visok, ali i profit, takode.
Da li bi otvaranje kancelarije OPIC u Srbiji nagovestilo skore americke investicije?
– Region trenutno pokrivaju iz Zagreba, ali je postojala ideja da se otvori kancelarija i u Beogradu. Ako se to desi, bio bi to signal americkom kapitalu. Prethodno je potrebno normalizovati trgovinske odnose s Amerikom, pa završiti dobar posao sa nekim americkim investitorom. To bi privuklo druge.
Do sada se na tržištu Srbije nije pojavilo mnogo multinacionalnih kompanija?
– Investitorima su najbitnije garancije, posebno vezane za politicku situaciju, sudski sistem i za kreditore. Pojavilo se ovde i nekoliko zvucnih internacionalnih kompanija: francuski „Lafarž je kupio BFC, „Holcim cementaru u Novom Popovacu, a „Titan u Kosjericu. Mnoge svetske kompanije traže svoje mesto, samo što smo mi nestrpljivi. Kada se porede podaci za privatizaciju i za strane direktne investicije, nalazimo se skoro na vrhu u prvoj godini tranzicije.
Vlada najavljuje da ce se brzo znati vlasnici preduzeca kod nas. Šta ce biti sa starim vlasnicima i denacionalizacijom?
– Prvobitnim vlasnicima bice vracene zgrade, eventualno i neko zemljište na kojem nema industrije. Privatizacija industrijskih preduzeca ce teci svojim tokom i vec se sada izdvaja prihod koji puni fond za restituciju – vracanje imovine. Obustavili smo prodaju atraktivnih hotela: „Moskve, „Metropola, „Mažestika, upravo zbog bivših vlasnika. Postoji mogucnost rešenja – da i vlasnici budu zadovoljni. A za nepokretnosti koje moraju biti privatizovane bice obešteceni kešom, ili akcijama.
Šta ce dobiti vlasnici velikih zgrada ?
– Tamo gde to bude jednostavno zgrade ce biti vracene. Kao što želimo da budemo humani prema bivšim vlasnicima, isti cemo biti i prema ljudima kojima je ni krivima ni dužnima svojevremeno data mogucnost da stanuju u takvim zgradama. Tražicemo mogucnost kompenzacije za one koji su u objektima na koje neko polaže pravo. Druga je stvar tamo gde je vlasništvo promenjeno višestruko. Tu se otvara pitanje originalnog vlasnika, identifikacije, da se dode do pravog papira. To je vrlo kompleksan proces koji nece biti rešen u godinu dana.
Batina sa više krajeva
Da li se Srbiji može dogoditi da placa ratnu štetu BiH?
– Mislim da se to nece desiti. U suprotnom bi to stvarno bio krah diplomatije, u krajnjoj instanci i evropske. Nadam se da lobiranje nekih zemalja da nam se to dogodi nece naici na prijem kod onih koji osmišljavaju strategiju razvoja ovog podrucja.
Ukoliko bi se tako nešto desilo to bi ozbiljno dekuražiralo reformske ljude kod nas, jer bi pokazalo da se vraca princip dvostrukih standarda. Nadam se da ce ipak postojati dovoljno razumevanja, posebno u EU, da ta prica nema samo jedan ulaz, i da je to batina sa više krajeva.
Najavljivana je treca donataorska konferencija. Kada je možemo ocekivati, koliko je do sada para došlo i gde su potrošene?
– Od 5. oktobra 2000. godine stiglo je 1, 3 milijarde evra. Pare sa prve donatorske konferencije iz 2000. godine su potrošene.
Više od polovine novca iz 2001. godine je potrošeno i trošimo sredstva iz 2002. godine. Ocekujemo da ove godine bude potrošeno više od 700 miliona evra, a prošle godine je to bilo nešto manje od 600 miliona. Najviše je otišlo za energetiku, jer se tu rade ozbiljni remonti na mnogim objektima, ukljucujuci tentove A i B, na „Nikoli Tesli, kao i na hidroelektrani Bajina bašta. Veliki deo donatorskog novca je išao na isplatu zaostalih socijalnih davanja, zatim u budžetsku podršku, a prilicna suma potrošena je na poljoprivredu, za nabavku dizela i dubriva. Deo novca otišao je za saobracaj: za reparaciju puteva, za železnicu, za rekonstrukciju ćrodroma Beograd i Niš . Deo ide za mala i srednja preduzeca, a sada sve više za razvoj privatnog i finansijskog sektora.
Spekulisalo se tokom cele godine kada ce biti nova donatorska konferencija. Imamo obecanja s kraja 2000. godine da nas u trogodišnjem programu ocekuju donacije od 4 milijarde dolara. Došli smo, otprilike, na dve trecine te price. Ukoliko bi se u narednoj godini nakupilo više od milijardu donatorskog novca ispunila bi se obecanja medunarodne zajednice. To je sada blokirano donošenjem Ustavne povelje, odnosom prema Hagu, i to prvenstveno iz Amerike.
Srbija je na kraju 2002. godine dobila skoro 1 milijardu evra bez donatorske konferencije a preko bilateralnih aranžmana sa donatorima. Skoro smo definisali i projekte za grcki plan rekonstrukcije Balkana, koji za Srbiju znaci 180 miliona evra za pet godina. Definisali smo CARDS program EU za narednih par godina, i programe sa Nemackom, Italijom.
Da li uslovi medunarodne zajednice podsecaju na meki protektorat?
– Ne bih rekao. Mislim da je to pre neki sistem provere. Ne zaboravimo da je ova demokratija mlada i da još uvak postoje u Srbiji snage koje su za retrogradne procese, naglašeno su konzervativne, pa i ultraradikalne. Ukazujemo da na nekim mestima ne vidimo razloge nedovoljnog razumevanja Evrope, u cijem smo dvorištu. Ne zaboravimo da je na samom pocetku devedesetih Evropa pisala sedam dokumenata o potrebi da se ocuva SFRJ, koja se raspala.
Sada nam je data ozbiljna šansa da budemo deo medunarodne zajednice. Moja primedba je da bi sve to moralo da bude još jace. S druge strane od nas se traži da se pridržavamo odredenih medunarodnih normi. To podrazumeva saradnju s Hagom, poštovanje embarga UN na izvoz oružja odredenim zemljama. Od nas se traži da se pridržavamo medunarodnih normi.
