Mi smo davno davnim Evropa
Mi smo davno davnim najkulturniji deo sveta
Patrijarh srpski Gospodin Irinej, u poseti Mileševi
Mileševska eparhija nosi ime po manastiru Mileševi kod Prijepoqa, zadužbini kraqa Vladislava i verovatno ime duguje i reci Mileševki, kao i sredwevekovnom gradu Mileševac, na visokoj steni iznad manastira, u nekadašwoj župi Crna Stena.
Mileševa, draguq meðu svetiwama, svedoèi o našem srpskom i pravoslavnom postojawu na ovim prostorima – Raške oblasti, osam vekova.
Obnovqena Mileševa sa tri nova sazidana konaka u kojima živi uzorno sestrinstvo, sa manastirskom riznicom, bibliotekom, gostoprimnicom i Radio Mileševom, jedno je od brojnih svedoèanstava o nama Srbima.
Danas možemo da kažemo: ako niste posetili manastir Mileševu, nigde niste bili.
Ako se niste sreli sa Svetim Savom, èija se sveta ruka u manastiru èuva, niste se ni sa kim susreli.
Ako niste videli Belog Anðela, koji je izmeðu ostalog, davnih šezdesetih godina prošlog veka preko satelita poslao pozdrav Evrope Americi i pozdrav Vaseqeni, kao da ništa niste videli.
O samoj Mileševi, ali i Mileševskoj eparhiji može se naæi dovoqno informacija. Potreba za tragawem o Duhu srpskog naroda, pitawe je tragawa o samome sebi.
Za 11 godina u Mileševskoj eparhiji, kojom upravqa vladika Filaret, koji je i veliki graditeq, obnovqeno je 13 manastira, (neki iz temeqa), unapreðena je wihova ekonomija. Podignuto je novih 35 hramova, brojni manastirski konaci, parohijske crkve i sale za narod.
Kada biste samo srpskoj lepoti hteli da se posvetite i obiðete srpske manastire, trebao bi vam jedan život. I taj život bi bio kratak, jer je nemerqivo duhovno bogatstvo Srba.
Srbi u dijaspori odu i u najudaqenije krajeve sveta. Nije im ni teško a ni daleko. A Srbija im je ponekad predaleko! Ali, nažalost, daleko je i Srbima u Srbiji!
Otuda je obostrano neizmerno dirqiv susret srpskog Patrijarha sa narodom u Mileševi:
Kada sam polazio iz Beograda ovamo mislio sam da æu svojom posetom ohrabriti mnoge iz ovih krajeva, narod koji je prilièno propatio, odnosno cela Srbija, ali kada sam sve ovo video, mogu da kažem da sam ohrabren vašom verom, vašom qubavqu, vašim odnosom prema svetiwama našim koji pokazujete u wihovim obnovama, wihovim podizawima i sledovawima na putu ktitorstva i svetoga graditeqstva.
Blagosloven je bio i dan i èas u koji se Patrijarh srpski susreo sa blagoèestivim narodom o kojem je Episkop mileševski, Gospodin Filaret, govorio kao najboqem svedoku svoje vere i živqewa po veri.
Izdvojiæemo za Srbe u dijaspori neke reèenice iz tih susreta koje su ostavile snažan utisak.
U obraæawu na veèeri u Mileševskoj biblioteci, predsednik Opštine Priboj, gospodin Lazar Rvović je preneo Patrijarhu srpskom Gospodinu Irineju:
Imam jednu dužnost. Da vam prenesem poruke našeg naroda koji, iako siromašan, jedan od možda najsiromašnijih u ovoj našoj napaæenoj Otaxbini, poruèuje da nam je danas više nego ikada potrebna pobeda duha, više nego bilo kakva materijalna pobeda.
Zašto pobeda duha?
Pobeda duha- zato što je sve više sumwe u narodu a sve mawe vere.
Pobeda duha – zato što se u zadwe vreme vidi šta nam rade.
Hoæe da nam nametnu da smo krivci, legalizuju izdaju, satanizuju patriotizam.
Pobeda duha, zato što žele da se oslobodimo naše prošlosti. Jer, ako sadašwost ne postoji, ako buduænost još nije došla, ako zaboravimo prošlost, neæemo ni mi postojati.
Pobeda Duha, zato što hoæe neki da vide da je Kosovo definitivno izgubqeno i ako se što pre tog tereta oslobodimo, da æe nam biti boqe.
Ovaj narod to ne prihvata.
Pobeda Duha, zato što nas je sve mawe, zato što više umiremo a mawe se raðamo.
Pobeda Duha zato što u Raškoj oblasti svaki dan sve mawe qudi u woj živi a sve se više seli. Niko neæe da vodi o tome raèuna.
Jedino u Crkvu ovaj narod ima poverewa, i ona ga nije izdala.
Ja, kao predsednik Opštine mogu da ne uradim neki putiæ, put, mogu da ne uradim neku kanalizaciju, neki trotoar… Meni narod može da to ne oprosti. Ja æu moliti Boga da mi oprost. Onima koji stvaraju istoriju, greške neæe biti oproštene.
Jedino nam Crkva može vratiti dostojanstvo, ponos… Svi koji su nas slagali pokazali su da to ne mogu.
Èini se da ove reèi predsednika Opštine mogu biti reèi svakoga od nas, bez obzira u kojoj zemqi živimo.
Reèi jednostavne, na izgled obiène, reèi iz srca, upuæene su Patrijarhu srpskom Gospodinu Irineju, koji je prilikom posete Mileševskoj eparhiji pred okupqenim narodom sa Zlatara i Vodene Poqane, preko Nove Varoši i Mileševe pa do Pqevqa, sa pažwom slušao svaku izgovorenu reè i mudro odgovarao narodu i wegovim predstavnicima.
U Patrijarhovim reèima našao se odgovor na pitawa, sumwe, strahove. Èule su se reèi poruke, reèi utehe, nade, ohrabrewa:
Ostanite verni svojoj Crkvi, braæo i sestre, ostanite odani svojoj veri. To nije prazna vera, to je Istina Božija koja se otkrila, dokazala i nama se predala da wome živimo, ali ne samo reèju nego i èitavim svojim biæem.
Hrišæanstvo. braæo i sestre, nije ni filosofija. ni etièki sistem. To je život po Hristu, po Wegovom Jevanðequ, po ugledu na najsvetije Oce naše iz roda našega, iz roda hrišæanskoga.
Èuvajte svoju veru braæo i sestre, to je najveæa vrednost za koju vredi živeti i za koju vredi i život dati.
Reè Patrijarha srpskog Gospodina Irineja, dostojnoga naslednika na tronu Svetoga Save.
Reè Èoveka retke mudrosti.
Reè Èoveka koji revnuje za Crkvu Božiju.
Reè Èoveka èija je odmerenost i umerenost potrebna u ovim teškim vremenima previrawa, sukoba i kriza.
Reè Èoveka koji je i u Mileševi okupio sve oko sebe, bez obzira na veroispovest, ideološka ubeðewa, politièku pripadnost.
Reè duhovnoga voðe koji sigurnom rukom i molitvom kroz scile i haridbe ovoga sveta vodi brod srpske Crkve u mirnu luku svetoga pravoslavqa
Mi smo davno davnim Evropa
Mi smo davno davnim najkulturniji deo sveta,
reèi su srpskog Patrijarha Wegove Svetosti Irineja
