Grupa „Naše pismo“ (http://nasepismo.da.ru) i
Kongres srpskog ujedinjenja (http://www.serbianunity.net)
predstavljaju
Majkrosoft citanku
Urednik: Ljubiša M. Radovanovic
Majkrosoft citanka
Šta se kaže… a šta bi moglo da se pita?
PAZI DA JE Legalno: OK!
PAZI DA JE Cirilica: Cancel?!
Mali spisak pitanja, nešto glasnog razmišljanja i nagadanja. Poštovani citalac ili citateljka se pozivaju da sav tekst i tvrdnje provere i sami donesu svoj sud, bez slepog pozivanja na tekst i njegovog citiranja, objavljivanja” bez toga na sadržaj gledati kao na zabavan i izmišljen tekst koji nema nikakve veze sa svetom oko nas, tekst sa izmišljenim ulogama, imenima… Kad donesete svoj sud, reci su vaše.
Majkrosoft otkrio granicu: „Tehnicki je nemoguce“
Da li je tehnicki stvarno nemoguce dobiti cirilicu? Nešto nam ipak nisu rekli.
Na Internetu, na adresi http://www.ntfaq.com/Articles/Index.cfm?ArticleID=25990, piše sledece:
Pitanje: Šta je to Windows XP Language Interface Pack?
Odgovor: U prethodnom odgovoru na postavljeno pitanje (na gore navedenoj Internet adresi možete procitati i odgovor na pitanje koje prethodi ovom na koji daju odgovor, a glasi „Šta je to Vindous 2000 višejezicna varijanta“) govorili smo o Vindous 2000 višejezicnoj verziji, koja dozvoljava da više korisnika koristi razlicite jezike istovremeno na istoj mašini. LIP (jezicki korisnicki program) koristi istu tehnologiju, ali dodaje samo po jedan jezik istovremeno za Iks-Pe Profesional. LIP omogucava korisniku da lokalizuje englesku verziju operativnog sistema sa menijima na drugom jeziku, dijalozima, i drugim elementima grafickog korisnickog interfejsa. LIP je na raspolaganju za:
• bugarski
• rumunski
• hrvatski
• slovacki
• estonski
• slovenacki
• latvijski
• litvanski
• tai
Da li je i bugarski LIP uraden na latinici (iako je to „tehnicki nemoguce“)? Da li su svi uradeni LIP-ovi koji su gore navedeni iskljucivo latinicni?
Majkrosoft nas smiruje: „Mi vam cinimo uslugu“
U jednoj od svojih izjava (list „Novosti“) Majkrosoft kancelarija u Beogradu je srocila tekst po kome je ispalo da oni nama cine uslugu jer necemo morati da cekamo na lokalizovan proizvod do 2005-te godine, a ako pak ne budemo dobri i ako se budemo ovako bunili sledi jedno veliko no-no: nece ni ovo što su poceli da rade završiti. Kad idem na pijacu po namirnice, još mi niko nije podvalio kajsiju za breskvu, da ne bih cekao dok breskve ne stignu. Ako proizvod ne odgovara, ne kupuje se. Ko kome cini uslugu? Da li je Majkrosoft došao ovde jer nas voli ili je došao da zaradi pare? Da li mi imamo prava da za naše pare biramo šta želimo da kupimo i kako želimo da se to upakuje? Da li Majkrosoft ima prava da kaže, budite dobri ili necemo ni ovoliko da uradimo? Da li Majkrosoft ima prava da našim institucijama, školstvu, namece svoj standard i pismo koje urušava nacionalni ponos i identitet, i da pri tome kaže da nam cini uslugu? Rade li tako i u drugim državama koje su im dale pare na tanjiru (u našem slucaju greškom)?
Imamo prava da biramo robu koju kupujemo, narocito ako je rec o ogromnim parama za našu malu osiromašenu zemlju, i ne treba da glumimo šeike koji se razbacuju i kupuju ne samo ono što im nije neophodno, jer postoje i alternative, vec ono što direktno radi protiv njih!
Treba skrenuti pažnju i na sledeci poslovni potez: legalizacija po “ povlašcnim“ uslovima traje do kraja ove godine. Medutim, lokalizovani “ Ofis“ izlazi tek za nekoliko meseci. To znaci da ce manje firme morati da kupe engleski „Ofis Iks-Pe“, i to po punoj ceni (jer „povlašceni“ uslovi važe samo za firme sa preko 10 racunara), a zatim da dogodine kupe i nadgradnju na „Ofis 11“, ako žele da imaju lokalizovanu verziju (i to samo u latinicnom pismu).
Majkrosoft racuna: „Ako nam se bude isplatilo…“
Majkrosoft ocekuje bar 7,5 miliona dolara zarade ove godine, ubranih na našem tržištu. Kod nas zapošljavaju manje od 10 ljudi. Na kojoj cifri ce im se isplatiti da urade lokalizaciju kako treba? Da li lokalizacija košta 10 miliona dolara? Da li je za lokalizaciju potrebno ogromno i skupo postrojenje ili dvadesetak ljudi koji ce tipkanjem na racunaru uraditi posao za mesec dana (sa ovih skoro 10 koje trenutno imaju su najavili da ce to uraditi za tri meseca, pitanje koliko od njih stvarno kucka na racunaru, ili samo vade slova iz verzija koje su uradene za hrvatsko tržište)? Koliko njih ta lokalizacija onda stvarno košta? Ako žele naše tržište, koje smo im neobazrivo poklonili nametnuvši sebi da služimo njima a ne obratno, zar ne bi bilo logicno da prvo urade lokalizaciju, da ulože u tržište, a onda uberu profit, a ne da skupe pare i odu (ili, još gore, ostanu), uz reci, „nije nam se isplatilo, ostaje ovako latinicno“? Da li postoji kompanija koja od tržišta zahteva da bude poslušno da bi nešto uložila u njega? Da li bi Mekdonalds opstao na našem tržištu da prodaje hranu koja se nikome ne svida? Da li bi zbog njih menjali naš ukus ili bi oni menjali svoju ponudu? U svim normalnim zemljama Evrope, lokalizaciju ne smatraju aktom dobre volje multinacionalne kompanije, vec osnovnim preduslovom za njeno stupanje na lokalno tržište! Kompanija sama procenjuje da li je ulazak na dato tržište isplativ, te u skladu sa tim vrši neophodne pripreme (lokalizacija..).
Ukoliko lokalizacija košta i 5 miliona dolara, opet su u plusu dva i nešto, samo za ovu godinu. Da li smo mi kao narod i država svesni da bismo ulaganjem tih para u neku od distribucija operativnih sistema koji postoje i koji su odlicna alternativa uštedeli dugorocno ogromne pare, i imali bismo softver prilagoden nama, a ne bismo se mi prilagodavali softveru, menjali školske programe, navike, jezik i kulturu. Nije beznacajno napomenuti da bi u tom slucaju naš novac ostao u našoj državi, a naši informaticki strucnjaci (sigurno više od 10 ljudi…) dobili bi posao. Da li je ulog veliki ili mali?
Ali, prica se ne završava samo na LIP-u. Majkrosoft vežba kondicionalne recenice i u saopštenju koje je preneo „Glas Javnosti“ (ceo tekst se može procitati na adresi http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2002/11/13/srpski/D02111208.shtml). Protumacimo sledecu izjavu:
Lokalizacija „Windows XP-a“ bice izvedena kroz nadogradnju sadašnje engleske verzije, a ne kao samostalan proizvod, kao što je to slucaj sa ruskim ili japanskim” navodi se u saopštenju beogradske kancelarije „Majkrosofta“ i napominje da ce „potpuna lokalizacija“ (u oba pisma) biti moguca u narednoj verziji operativnog sistema, ali u zavisnosti od rezultata ostvarenih na ovom tržištu.
Dakle, granica ponovo nije postavljena, i sa latinicnom varijantom ostaje jedno veliko „ako“ da ce se ikad stici do cirilicne verzije… Ako samo ove godine ocekuju zaradu od više miliona dolara, do najavljene 2005-te ce se skupiti mnogo više, pa opet ni te višemilijonske cifre nisu dovoljno velike da bi im se isplatilo (ograda ne stoji slucajno)?! U svemu ovome mi se ništa ne pitamo… Oni donose odluku. Odlicno, sve je to u redu, ali šta bi odlucili kada bi i mi, kao i oni, isto tako donosili ispravne odluke (kao što je i njihova ekonomski ispravna” ako progutamo ponudeno štede pare; da se razumemo u tome nema ništa loše gledano iz njihovog ugla, ako im to prode beogradskoj kancelariji Majkrosofta ce podici spomenik u Redmondu), umesto što se ponašamo kao kuca bez domacina? „Žao nam je, vaš proizvod ne zadovoljava naše standarde“” što u ovom trenutku jeste tacno. Da li bi otišli ili bi seli i uradili posao kako treba? Upamtimo, ogroman profit i zdrave pare imaju u oba slucaja! A o tehnickim „problemima“, i o tome kako Majkrosoft pobija sebe kroz sopstvenu dokumentaciju ce biti reci nešto kasnije.
Majkrosoft preti (?): „Prihvatite sada ovo, da ne bi cekali, ILI…“
„…može se dogoditi i da naša kompanija odluci da zaustavi projekat izrade LIP…“ (izvor „Novosti“)
Da nije tehnicki izvodljivo uraditi to što treba uraditi ako žele gostoprimstvo, ovo bi se još i progutalo, ali oni sami sebe demantuju u sopstvenoj dokumentaciji, i sopstvenim izjavama. Novac odlazi iz naše zemlje, od poreza koji placamo, i mi imamo prava da tražimo ono što nam pripada, i po Ustavu je cak lepo definisano. Kako planiraju da uzmu pare za e-Government, tražeci od nas da se odreknemo pisma jer ce i taj projekat uraditi latinicom? Nemojte sumnjati da bi u Americi za slicnu stvar izbacili stranu kompaniju sa tržišta, u najmanju ruku.
Prevod je, medutim, potreban i njima. Prodajom softvera u obavezi su da pruže i tehnicku podršku, a kako je mnogo teže nauciti prosecnog korisnika da se snalazi sa porukama na engleskom, skupo je i naporno angažovati ljude koji bi mahanjem rukama i sricanjem slovo po slovo preko telefona objasnili na šta i kako treba „kliknuti“ da bi nešto proradilo…, to su oni i bili prinudeni da krenu u lokalizaciju, kakvu bilo (bolje to nego držati kurseve engleskog po Srbiji). Nije rec ni o kakvoj dobroj volji vec o ekonomskoj racunici. Za njih je najjeftinije da to urade latinicom, tehnickih ogranicenja nema (osvrt na tehnicke detalje sledi nešto kasnije). Iz ovoga vidimo da je Makrosoft, u najmanju ruku, za sada neozbiljno i neodgovorno pristupio jugoslovenskom tržištu, i po svemu sudeci, njihovo prisustvo ovde, ovakvim nastupom ne bi bilo na obostranu korist.
Majkrosoft tumaci: „Na ovom stepenu lokalizacije…“
Koliko stepena lokalizacije postoji? Da li je za sve jezike prvi stepen lokalizacije latinica? Da li se iz prvog stepena automatski prelazi u drugi, cirilicu, ili imamo nešto izmedu? Da li je predstavništvu kompanije Majkrosoft u Beogradu poznato da se iz cirilicnog teksta i verzije uvek može dobiti latinicna, dok suprotno to nije slucaj? Ako sve urade cirilicom do latinicne verzije mogu doci za par minuta. Da li oni namerno sebi prave dvostruki posao, da sve prevodenje za novi sistem, kako najavljuju, rade iznova, na cirilici, kad im bude tehnicki moguce, ili ce im se i tada više isplatiti (vec su potegli taj ekonomski argument, pa zašto ne opet za godinu-dve, i tada ce stvarno biti opravdan) da samo ostatak još dorade latinicom? Zašto bi sebi pravili dupli posao, osim ako nemaju u planu da taj dupli posao nikada i ne urade” „ne isplati nam se, ostaje latinica“” u tom trenutku to ce biti ekonomski potpuno opravdana odluka. Jako amaterski pristup prema najvecem tržištu na prostorima bivše Jugoslavije, za sitne pare…
Majkrosoft odlucuje (u prevodu): „Da li cemo zadovoljiti vaš standard, zavisi od toga koliko se nama bude isplatilo“
Nije se culo za primer da je nekoj kompaniji u Americi dopušteno da radi nekoliko godina dok ne zadovolji standard, ubiruci pare i ostvarujuci profit za to vreme, imajuci povlašcen položaj sa prihodom od preko milion dolara po lokalnom radniku kojeg zapošljavaju. Ako se u svemu ugledamo na Amerikance, zašto ne i na to. Verovatno je i bez presedana da se stranoj kompaniji da kompletna logisticka podrška za ubiranje zdravih para (procitati samo ugovor koji je javno objavljen, nalazi se na sledecoj adresi: http://www.srbija.sr.gov.yu/video/sporazum_microsoft.doc) bez traženja minimalne protivusluge, i bar poštovanja tradicije i dostojanstva jednog tržišta (doduše, jeste traženo da kompanija zaposli lokalne radnike; zaposlili su manje od 10 ljudi…). Racunari i programi nisu samo tehnicka roba, oni se polako uvlace u naše živote. Deca od malena postaju izložena radu sa njima, programima. Ako bude bilo srece, racunar i Internet ce biti nešto bez cega se naše školstvo nece moci zamisliti. Oni daju besplatan softver školama ne iz ljubavi vec da bi od dece napravili buduce mušterije. To je vec viden i oproban pristup u Americi (svaki student može za sitne pare da dode do Majkrosoft proizvoda, ali to je investicija u tržište, pravljenje potrošaca, ne poklon). Svaka kompanija to radi. Ali mi bi trebalo da sagledamo i kakve to posledice može imati. Vindous jeste upotrebljiv, ali ako ce u sledecih nekoliko godina zvanicno cucati u školama i terati decu da se opismene na latinicnom pismu i kasnije ga, zadržavajuci tu naviku, kroz ceo život koriste kao osnovno pismo, onda je to naša bruka koju smo svakako mogli i morali da sprecimo. U našoj Vladi ima pametnih ljudi, i sve se ovo možda promaklo na mala vrata, na brzinu, ali još uvek nije nešto što se ne da ispraviti.
Majkrosoft hipnotiše: „Odluka je jasna“
Iz dana u dan, iz saopštenja u saopštenje, pominju „Odluka je jasna“, mislite o tome… Kome je jasno? Zašto nas ne prosvetle i ne objasne? Jasno je da je ekonomski najisplativije da se lokalizacija uradi latinicom, ulaganja su nikakva, veci deo posla je vec odraden za hrvatsko tržište, na jeftin mamac dobija se dobra lovina. Nije jasno zašto Majkrosoft ide tim putem ako ce to i njima kasnije doneti više štete nego koristi? Nije jasno zašto niko zvanicno o tome ne brine, a trebalo bi, prima platu, to je neciji posao, ali se kod nas ne zna ko je na tom radnom mestu i niko se ne oseca prozvanim.
Pozivanje na hrvatsku verziju ovde nije navedeno iz zlih namera i pozivanja duhova prošlosti. Oni su, isto kao i mi platili i placaju, i za svoje pare su dobili proizvod koji žele. U tome nema ništa loše, ovde je to dato samo kao primer jer je ocigledno da je do naše verzije najlakše doci preradujuci tu koja je uradena za njihovo tržište.
„Poklonjenom konju se u zube ne gleda“… ali mi našeg konja ne dobijamo na poklon pa imamo prava i da malo zagledamo.
„Kolaricu Panicu…“
U „Policiti“ je u subotu, 16-tog novembra, objavljen clanak u kome je od LIP-a vaskrsla puna prevedena verzija, bugarski Vindous. Procitajmo sledeci paragraf:
Kako se nova verzija operativnog sistema ocekuje tek za dve do tri godine, „Majkrosoft“ je u Jugoslaviji bio pred pitanjem da li ce cekati do 2005. godine ili korisnicima u našoj zemlji vec sada izaci u susret. Odlucili su se za ovo drugo, polazeci od toga de ce prevod biti uraden sa originalne engleske verzije. Postojala je mogucnost da se proizvod pojavi na cirilicnom pismu, ali samo ukoliko bi lokalizacija bila uradena sa ruske ili bugarske verzije Vindousa. Dakle, sve komande, opcije, podešavanja, carobnjaci i dijalozi bili bi ispisani cirilicom, na srpskom, ali bi zato drugi sloj sistema (namenjen informatickim strucnjacima i sistem-administratorima) morao da ostane na bugarskom ili ruskom jeziku. Ta okolnost je, normalno, odbacena odmah u startu, jer bi informaticari onda morali da nauce i ruski i bugarski jezik
Ne postoji posebna verzija bugarskog vindousa, mada postoji ruska verzija. Bugarski jezik je podržan preko LIP paketa, dakle preko iste tehnologije koja se nama nudi u latinicnom pakovanju. To jasno stoji i u Majkrosoft dokumentaciji, na više mesta. U prvom odeljku je dat jedan izvor, a još jedan, sa zvanicnim Majkrosoft pecatom i potpisom, se može naci u MS Word datoteci na adresi http://www.microsoft.com/spain/windowsxp/pro/techinfo/planning/multilingual/LIP.doc.
Tu navode da postoje 24 potpuno lokalizovane verzije operativnog sistema „Windows XP Professional“, i to za: arapski, portugalski (Brazil), kineski (Hong Kong), pojednostavljeni kineski, tradicionalni kineski, ceški, danski, holandski, finski, francuski, nemacki, grcki, hebrejski, madarski, italijanski, japanski, koreanski, norveški, poljski, portugalski (Portugal), ruski, španski, švedski i turski.
Za 9 jezika podrška je data peko LIP-a, i to za: bugarski, hrvatski, estonski, latvijski, litvanski, rumunski, slovacki, slovenacki i tai.
Iz priložene i važece dokumentacije se jasno vidi da bugarski i ruski spadaju u dve odvojene kategorije, što se podrške tice. Ako uzmemo da tvrdnja važi za ruski, jer je rec o punoj verziji, ona pada na bugarskoj verziji jer je podrška za naše komšije uradena preko LIP-a, dakle onom tehnologijom za koju naša beogradska kancelarija Majkrosofta tvrdi da je nemoguce a da usput ne naucimo bugarski i ruski. Podrška je data i za tai jezik (Tajland), a oni koriste poseban alfabet. Navodimo samo neke znake: ??????????????????.
Epizoda dva:
Taj proces tokom kojeg, u našem slucaju, treba pronaci adekvatan prevod za oko 220 hiljada termina, izmedu ostalog, treba da opovrgne teze o zaveri protiv cirilice i pokaže da novohrvatski jezik, zbog prevelikih razlika, nikako nije mogao da posluži kao platforma za hrvatsku lokalizaciju.
Na stranu što ispade da Vindous ima više termina nego mi reci u jeziku… Nije rec o zaveri protiv cirilice, i nije ovde rec o tome koliko mi volimo komšije i koliko oni vole nas i koliko nam se jezik razlikuje, jezici jesu slicni i mogu da posluže kao platforma za prevodenje iz jednog u drugi, razlike nisu nepremostive, mada postoje. Zašto, u krajnjem slucaju, to i ne bi bila polazna platforma? Ovde je rec o tehnickom problemu koji je veštacki napravljen, jer posle svega što je receno, što postoji i što se da procitati u Majkrosoft dokumentaciji koja je slobodna na uvid, ni jedno opravdanje da je nemoguce uraditi posao kako treba ne drži vodu. Ako mogu da se pojave latinicna slova c, c, ž, š i d, koja tehnicka prepreka postoji da se pojave i cirilicna?
Za racunar je cirilica isto što i latinica
Šta su to kodne strane?
Pojednostavljeno objašnjenje
Racunar se razvijao u engleskom govornom podrucju i prirodno je da su inženjeri na pocetku samo brinuli samo o jeziku, engleskom. Svako slovo se u racunaru predstavlja kao jedan bajt. Bajt ima 8 bita. Sa osam bita (bit može imati vrednost 0 ili 1) može se napraviti 256 kombinacija (recimo 00001111 – 15 decimalno je jedna, 00001101 – 13 decimalno druga…). ANSI (americki standard) standardom je definisano koji karakter odgovara kojoj kombinaciji, ali samo za prvih 128 kombinacija. U taj opseg upadaju znaci interpunkcije, slova, brojevi, zagrade i kontrolni znaci. Ali jezika ima mnogo, pisama takode, ne može se jedinstveno predstaviti svako slovo sa preostalih 128 kombinacija. Rešenje je da se taj opseg od 128 kombinacija deli. Ako pišemo grcki kombinacije cemo interpretirati slovima grckog alfabeta, ako pišemo srpski slovima naše azbuke, odnosno ako pišemo latinicom iz tog gornjeg dela tabele koristimo samo nekoliko slova kojih nema u engleskoj abecedi. Da bi ispravno procitali tekst samo je potrebno znati kako ti kodovi treba da se tumace.
Na sledecim slikama su date kodne strane koje koristi Vindous. Postoji više kodnih strana, definisane su po ISO standardu, ali Majkrosoft ne radi po medunarodnom ISO standardu, vec po ANSI, americkom standardu. Ovde su nam od interesa samo dve njihove tabele.
Kodna strana cp1250, Vindous standard, pokriva našu latinicu.
Kodna strana cp1251, Vindous standard, pokriva našu cirilicu.
Ako pišemo latinicom, i ako se složimo oko toga da koristimo latinicnu kodnu stranu cp1250, slovo Š nalazimo na 138-mom mestu u tabeli (prvih 128 znakova u tabeli su uvek isti, pomenuto je vec da to pokriva latinicu, brojeve…). Istom kombinacijom u cirilicnoj kodnoj strani cp1251 imamo slovo Lj. Znaci, biranjem kodne strane mi biramo koji ce se karakter nacrtati na ekranu kad na štamu pošaljemo kod 138. Font definiše graficki oblik simbola koji se ispisuje. Standardni Majkrosoftovi fontovi pokrivaju našu cirilicu, a tu su i latinicna slova koja koristimo.
Dakle, predstavljanje nekih slova u memoriji je isto i za cirilicu i za latinicu, sa tom razlikom što se kada koristimo latinicu u gornjem, promenljivom delu tabele, nalazi svega nekoliko slova, ostala latinicna slova uzimamo iz standardne engleske latinice i ta slova su u donjem, standardnom, delu tabele (kodovi od 0 do 127).
Ako ne postoje tehnicki problemi da se prikažu latinicna slova koja koristimo (c, c, ž, š, d), i ako to ne dovodi do problema iako se ona nalaze u gornjem delu tabele, znaci nestandardnom delu za koji treba podesiti odgovarajucu kodnu stranu, onda ne postoje problemi i da se prikažu sva cirilicna slova, koja se takode nalaze u gornjem delu tabele i koja se mogu dobiti biranjem cirilicne kodne strane. Jedino se ne mogu istovremeno prikazivati i naša latinicna i cirilicna slova, jer u isto vreme može biti aktivna samo jedna tabela. Bez obzira o kojoj je tabeli rec, ne dolazi do izmena pri ispisu poruka koje su na engleskom jer je donji deo tabele isti!
Gde je u svemu tome Junikod (Unicode)?
„Windows XP Professional“ se deklariše kao operativni sistem koji podržava Junikod (Unicode, http://www.unicode.org/unicode/standard/WhatIsUnicode.html) standard. Po junikod standardu karakteri se ne predstavljaju samo sa osam bita, ne postoji ogranicenje da se istovremeno može koristiti maksimalno 256 razlicitih karaktera, vec u tabeli imamo oko 95,000 karaktera (Unicode 3.2.0) kojima su pokriveni skoro svi jezici sveta. Ovaj tekst je pisan u Junikod editoru, i na ekranu i u tekstu smo istovremeno imali i našu cirilicu i latinicu, i tai bez ikakvih problema. Kako je Junikod podržan od strane Vindousa, tek tu nema nikakvih problema oko korišcenja naše cirilice. Ako su nam karakteri u Junikod tabelama, a jesu, to znaci da Vindous može bez problema da ih ravnopravno koristi kao i latinicne znake, i lokalizacija jeste moguca na našem pismu.
Majkrosoft dokumenti pobijaju Majkrosoft…
Kao lektiru pogledati neke od Majkrosoft dokumenata:
• Junikod i Vindous Iks-Pe http://www.microsoft.com/globaldev/Presentations/Unicode18/Unicode_and_Windows_XP.ppt
• Junikod i Vindous Iks-Pe iz pera Keti Visink, program menadžera, Majkrosoft http://www.microsoft.com/globaldev/presentations/Unicode18/uni+wxp.doc
• Kako jezgro sistema komunicira sa Junikodom (pogledati samo sliku) http://asia.microsoft.com/japan/windows/Embedded/xp/evaluation/features/indepth/mui/foundation.asp
• Šta komšije javljaju na istu temu http://www.susanj.co.uk/PCChip/03%202002/HR%20Windows%20XP.htm
• http://www.microsoft.com/globaldev/Reference/OSLocVersion.asp#winxp
• http://www.microsoft.com/globaldev/winxp/XPLocLang.asp
• http://www.microsoft.com/globaldev/FAQs/Multilang.asp
A u Majkrosoft dokumentaciji, na adresi http://www.microsoft.com/globaldev/FAQs/Multilang.asp#MUIques5%22 se može naci i sledece:
What is Multilingual User Interface Pack (MUI)?
Multilingual User Interface Pack is a set of language specific resource files that can be added to the English version of Windows. If installed on the English version of Windows, MUI allows the user interface language of the operating system to be changed according to the preferences of individual users to one of the 33 supported languages. This allows large corporations to roll out the same worldwide image with a single install job. Local users can then select the user interface language or it can be set by Group Policy for Organizational Units.
MUI also allows different language users to share the same workstation or roaming users to take their localized user interface from one workstation to another. For instance, one user might choose to see system menus, dialogs and other text in Japanese, while another user logging onto the same system might prefer to see the corresponding text in French.
Dakle, može se skakati sa francuskog na japanski, ali ne može sa engleskog na srpski?! Idemo dalje. Na Junikod konferenciji, održanoj ove godine, od 9-tog do 13-tog septembra, u San Hoseu, Kalifornija, objavljen je rad „Windows XP Language Interface Packs (LIPs) – Localized OS for the Masses“ autora koji potice iz Majkrosofta i koji zna šta cemu služi. Ukratko, na adresi http://www.unicode.org/iuc/iuc22/a368.html se može naci sledece:
A Language Interface Pack (LIP) is a package that allows users to install a particular language skin on top of their English operating system to provide them with an almost fully localized operating system (OS) User Interface (UI) for the chosen language. This is accomplished via Microsoft’s Unicode-based Multilanguage User Interface (MUI) technology which allows the localization of resources for the most visible and most commonly used features of the operating system.
This paper will first describe the Unicode-based MUI technology that allows for the creation of LIPs. Secondly it will explain how the decisions were made on what should be localized for use in LIPs and how it differs from MUI. In closing, the current status of LIPs and our future strategy in providing localized OS UIs for many different language markets will be discussed.
Zakljucak” nije nemoguce
Ovo je više nego dovoljno da razbije sve sumnje o istinitosti postojanja tehnickih ogranicenja da lokalizacija za naš jezik bude uradena kako treba. Svaki komentar je suvišan. Majkrosoft se upleo u sopstvenu dokumentaciju. Tehnicki razlozi ne postoje, to je bar jasno. Valjda nije rec o duplim standardima…
Majkrosoft argumenti koji još nisu pomenuti, ali cuce spremni…
„Sistem ce biti nestabilan ako uradimo cirilicni LIP“
(Pošto je u izjavama bilo par aluzija na temu stabilnosti…) Na osnovu svega što je receno u prethodnom paragrafu… teško da ce sistem biti nestabilan. Zašto sistem nije nestabilan kad se koriste drugi, ne latinicni, LIP-ovi? A nijedan nije cisto latinicni vec ima svoje specificne znake koji leže u istom prostoru kao i cirilica, i ako nema problema sa jednim nece biti ni sa drugim, dele isti memorijski otisak, fontovi postoje, sve je na svom mestu. Ako je sistem nestabilan za cirilicu, onda je nestabilan i za u slucaju kad se koristi bilo koje ne-englesko slovce, to znaci da u osnovi nemamo kvalitetan sistem. Teško je poverovati da je to slucaj, i da ce tvrditi da jeste, ne valja ni jedno ni drugo.
A zašto cirilica?
Teško da ce neko zvanicno potegnuti ovaj argument, ali može da se desi da se „šeta“ nezvanicno. Nije potrebno dokazivati zašto cirilica…, vec zašto ne. Mi ne moramo da se pravdamo da li, kako, iz kojih pobuda, u kojoj meri, na kom mestu,… i zašto koristimo svoje pismo…
Majkrosoft se pita: „A zašto je nekog uopšte briga šta i kako radimo?“
Svako ko placa porez bi trebalo da zna kako se te pare troše. Možda nisu uvek potrošene na najbolji nacin, nešto je pošlo naopako, ali je dobra volja postojala… Ovde je rec o velikim parama i ozbiljnim posledicama, dugorocnim. Kopa se rupa u koju upadamo, a radove sami finansiramo. Nešto je zakazalo cim su ljudi poceli da se okupljaju i samoorganizuju po istom pitanju, ne radi finansijske dobiti vec iz pozitivnog patriotizma (koji se ne mora samo puškom izražavati). Bilo bi za ocekivati da oni ciji je posao bio da uhvate ovakve previde urade nešto da sprece nacionalnu bruku koju sami placamo. Da li je ovo politicki problem, da li je ofarban nekim stranackim bojama? Ne. Pa valjda bi bilo normalno da se sve stranke barem oko ovog slože, ne košta ih ništa, ne ide protiv njih, države, naroda… vec naprotiv.
Na sajtu „Naše Pismo“ (http://www.nasepismo.da.ru/) do sada je sakupljeno preko 5,000 potpisa. Po spisku potpisnika se može videti koliko ih je u inostranstvu, i upravo oni imaju pravu kupovnu moc za operativni sistem koji se i nama nudi, i tih ljudi nije malo. Nisu svi potpisali peticiju, neka se pretpostavi koliko još ljudi dolazi uz svaki potpis…. Majkrosoft bi i mišljenje i želje tih ljudi trebalo da uzme u obzir, jer oni pored toga što su prave mušterije, po prirodi svog posla cak i rade na raznim mestima gde mogu uvesti (uticati) ili izbaciti Majkrosoftove proizvode iz igre. A ovakav šamar svom dostojanstvu ti ljudi sigurno nece zaboraviti.
Još nije dato saopštenje u kome bi se tvrdilo da bi cirilicnom lokalizacijom u stvari ugrozili necija prava… Medutim, nije tako. Od cirilicne verzije se uvek može dobiti latinicna, znaci oni koji bi se osecali pogodenim nece biti ugroženi. Od latinicne verzije se ne može jednostavno dobiti cirilicna. Da ne bi kršili necija prava, kao što bi se kršila naša latinicnom lokalizacijom, posao treba uraditi kako treba. U igri je i Epl (Apple, http://www.apple.com/), pa možemo da pitamo i njih za cenu” i kad se kola popravljaju bar se dva majstora pozovu…
A ko ucestvuje u prevodu?
Ne jednom je pomenuto da su u lokalizaciju Vindousa ukljuceni i domaci novinari i strucnjaci, lingvisti, ali niko nije imenovan… Domacih strucnjaka i novinara se ne treba toliko stideti pa ih ne pomenuti.
A šta je sa „Ofisom“?
(Ne)vezano za pismo, iskljucivo se govori o lokalizaciji Vindousa, dok je Ofis nekako potisnut u drugi plan. „Ofis Iks-Pe“ je moguce lokalizovati cirilicom, pomocu jezickog paka. Tako je uradena lokalizacija ruske verzije (cirilicom, naravno), jezickim paketom koji se instalira preko engleske. Prevedeni su svi meniji, dijalozi, helpovi, carobnjaci i ostalo. Prema tome, treba postaviti pitanje da li treba da cekamo i Ofis 12 negde 2005. da bi u njemu videli cirilicu, pošto je i latinicna lokalizacija najavljena tek za Ofis 11 koji treba da izade tek sledece godine?
Zbog cega latinica i cirilica nisu u jednoznacnom odnosu?
Kao što je ranije napomenuto, u racunaru se svako slovo predstavlja jednim bajtom (može i strukturom koja ima više bajtova, ali bitno je da je svako slovo tu samo za sebe!). Za razliku od cirilicnog alfabeta, latinicni ne poštuje pravilo „piši kao što govoriš, citaj kao što pišešâ€œ. Slova nj, lj, dj i dž tako zauzimaju dva bajta, i racunar ih standardno posmatra kao posebna slova. Nauciti racunar da razlikuje da li se npr. pod recju „injekcija“ misli na „injekcija“ ili „injekcija“ vrlo je teško. Postoji jako mnogo slicnih izuzetaka. Ako uzmemo u obzir još da bi konverzija iz latinice u cirilicu morala jednako dobro da radi i na ijekavskom pravopisu, koji se koristi u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, te da je potrebno razlikovati strane izraze i preskakati njihovu konverziju, postaje nam jasno da je izrada softvera koji ce na odgovarajuci nacin poštovati sva ova pravila jako težak i kompleksan, pa prema tome i veoma skup posao. Sa druge strane, konverzija iz cirilice u latinicu je jednostavna, cemu svedoci podatak da je trenutno javno dostupna desetina programa koji taj zadatak obavljaju. Pošto je cirilica prirodno vezana i stopljena sa srpskim jezikom, jasno je da se kod ove konverzije ne javljaju pravopisne greške, da funcioniše za sve izgovore, i još bolje, strani izrazi ostaju netaknuti (jer što su njihovi znakovi u drugom delu kodne tabele koji ostaje netaknut). Prema tome, svako insistiranje na latinici u racunarskim tehnologijama, ne samo da je protivno Ustavu, zakonima i ljudskim pravima, vec može proizvesti dalekosežne posledice i komplikacije, cije se dejstvo najcešce ogleda u smanjenoj funkcionalnosti i fleksibilnosti softvera, te povecanim troškovima rada i održavanja.
Nešto je vec uradeno?
U svoj ovoj zbrci ostaje neprimecena interesantna cinjenica, da je alat koji obavlja delimicnu lokalizaciju Vindousa odavno besplatno dostupan! Naime, kompanija Opsenarijum, sa sedištem u Beogradu, pre nekoliko godina zapocela je rad na programu „Cirilizator“, cija je osnovna funkcija upravo ono što nam sada nude za 7,5 miliona dolara, i to na latinici: prevodenje osnovnih menija, dijaloga i drugih sastavnih elemenata korisnickog interfejsa u Vindousu. Cirilizator je otišao korak dalje – on ne samo da prevodi sastavne delove Vindousa na cirilicu, vec prevodi korisnicke interfejse i drugih programa, koji nisu sastavni dio Vindousa i cije se opcije svode na grupu najcešce upotrebljavanih. Relizacija prevodenja kod Cirilizatora je radena na nešto drugacijem principu u odnosu na LIP – takozvanom prevodenju u letu (zato se funkcionisanje odnosi i na alate izvan Vindous paketa). Taj projekat nije završen, nije dobio zvanicnu podršku Majkrosofta i države. Ipak, kuriozitet u vezi sa tim je cinjenica da je (delimicna) cirilizacija Vindousa uradena vec pre nekoliko godina, a njeno funkcionisanje bilo je obezbedeno i na sistemu Vindous 98, dakle starijem od Iks-Pe-a, sa lošije i samo delimicno uradenom podrškom za internacionalizaciju, bez Junikoda. I sve to je uradila domaca firma, besplatno.
Za šta smo sami krivi?
Krivi smo jer se niko još nije zapitao zašto su mediji koji se finansiraju iz poreza i od narodnih para, a deo tih para troše i na svoje prisustvo na Internetu, ne koriste naše pismo za svoje sajtove. Ne postoje tehnicki razlozi koji bi opravdali tako nešto, to ne drži vodu. Pogledati sliku Interneta u Makedoniji…
Znamo sami koliko je ljudi otišlo u proteklih deset godina, na svakom cošku planete nas ima. Svoj kontakt sa otadžbinom održavaju preko Interneta, sve se to opet vidi po potpisima. Gutaju vesti i sve one sitne stvari koje su na prvi
