Švajcarski državljani sve češće bivaju osuđeni na uslovne kazne zatvora, a ako budu poslati iza rešetaka onda ih sudije uglavnom šalju u tzv. otvorene zatvore u kojima imaju poveliku slobodu kretanja. Izgovor domaćina je da „oni neće nikud pobeći“, a to važi i za migrante koji imaju trajno rešeno pitanje boravka u Švajcarskoj. Izuzetak su svi ostali stranci, a posebno kriminalci koji stižu kao lažni turisti i bivaju uhapšeni i osuđeni na švajcarskoj teritoriji.
Zato su danas tri četvrtine robijaša u klasičnim zatvorima stranci iz ove grupacije neželjenih došljaka. Ova pojava je dobila takve razmere da su njome počeli da se bave i naučnici. Tako su ovih dana objavili rezultate svog rada istraživači sa Univerziteta u Bernu i to na osnovu prilika koje su izučavali u robijašnicama Hindelbank i Torberg. Prvi rezultat njihovog bavljenja ovom temom bio je zaključak da ovi stranci bez stalnih dozvola boravka moraju da budu pod ključem kako bi ih švajcarske vlasti odmah po izdržavanju kazne -proterale u zemlju porekla. One koji počine teška krivična dela izbacuju bez obzira na boravišni status.
Druga tema koja je zanimala naučnike iz Berna bila je: kako pod jednim krovom čuvati osuđenike sa raznih strana sveta? Izvan zatvorskih zidina se vode višegodišnje rasprave o integraciji stranaca u novu sredinu, ali iza rešetaka to uklapanje izgleda sasvim drugačije, jer je prva prepreka: nepoznavanje jezika. Vlastima preostaju uobičajena rešenja : dovođenje tumača i prilagođavanje programa za „nov život“ u slobodi u uslovima koji vladaju u jednoj robijašnici.
Istraživači su na kraju zaključili da „nema mnogo izgleda da se u dogledno vreme“ smanji već pominjani odnos između domaćih osuđenika i stranaca. To je, inače, uobičajena pojava širom Evrope, ali su tri četvrtine stranaca u švajcarskim zatvorima doneli toj zemlji jedno od prvih mesta.
