O tome kako poboljšati život Srba u Federaciji Bosne i Hercegovine, posebno u opštinama gde čine većinu (Glamoč, Grahovo, Bosanski Petrovac i Drvar) govorio je u Srbiji na vezi srpski delegat u Domu naroda Federacije BiH i poslanik u Kantonalnoj skupštini Kantona 10 Slaviša Mihajlović.
„Srpski narod, zbog položaja u proteklih 20 godina, otežanog povratka, nemogućnosti nalaženja posla, uništenja privrede, izgubio je nacionalni potencijal. Samim tim, nemate ni politički potencijal, koji je neophodan da se izborite za svoja prava. Kao posledica toga, konstitutivni narod koji bi sa svojim pravima trebalo da bude potpuno ravnopravan sa druga dva naroda, izgubio je sva ustavana prava i prava koja su dostojna jednog čoveka.
Danas se Srbi ne prepoznaju u svojim zvaničnim simbolima entiteta države, srpska deca nemaju pravo na adekvatno i kvalitetno obrazovanje, izučavaju kompletno obrazovanje na hrvatskom ili bošnjačkom jeziku, po obrazovnom programu Republike Hrvatske ili nekog sarajevskog kantona, Srbi danas ne mogu doći do posla, u zvaničnim institucijama i javnim preduzećima Srbi su zastupljeni od 0,5 do 2 procenta, ima ministarstava ili javnih preduzeća gde ih nema uopšte ili su marginalizovani“, rekao je Mihajlović.
Šta uraditi da bi povratak Srba bio održiv, koji su glavni problemi koje treba rešiti?
„Mi koji smo odlučili da tamo živimo i da ne napuštamo svoja vekovna ognjišta, zbog ovako teških uslova života, odlučili smo da se oslanjamo samo na sebe, da se udružujemo, da sve svoje potencijale iskoristimo da obezbedimo kvalitetan i dostojan život Srba u Federaciji.
Kao zvaničan odgodvor na ovakvu situaciju, na maćehinski odnos zvaničnih institucija prema Srbima, mi smo ušli u jedan ozbiljan projekat, a to je Savez srpskih opština. I za njega smo našli uporište u i Zakonu o principima lokalne samouprave i u Evropskoj povelji o principima lokalne samouprave. Čak smo u razgovorima sa američkom ambasadom predložili jedan kvalitetan model, kakav je npr. u Belgiji, koji bi bio prihvatljiv i za nas i naravno, zvanične instutucije Federacije BiH, jer takav savez ne bi rušio ni suverenitet ni teritorijalni integritet, ne bi menjao granice Dejtonskog sporazuma.
Radi se o Savezu srpskih opština po modelu nemačke govorne zajednice u Belgiji, gde je Belgija obezbedila i dala ustavnu mogućnost da se opštine udružuju u saveze, i one imaju svoje mini vlade i parlamente. Država im je dala, prepustila određene nadležnosti i dala određenu autonomiju, kao što je resor školstva, obrazovanja, kulture, pa čak i nekih međunarodnih odnosa, politike zapošljavanja, očuvanja porodice i socijalne zaštite.
Mislimo da Bosnu i Hercegovinu u narednih godinu i po dana očekuju ozbiljne ustavne promene. Iz američkog Kongresa je došla ozbiljna inicijativa, na čelu sa Majkl Tarnerom, koji je predsednik parlamentarne skupštine NATO-a. Sigurno će BiH se sačekati ustavne promene i Srbi moraju naći svoj put. Znamo da će Republika Srpska ići u pravcu očuvanja, možda i samostalnosti RS ukoliko se nađe adekvatno rešenje za to, hrvatski narod traga za svojom teritorijalnom jedinicom, trećim entitetom, koji podrazumeva i ove naše srpske političke opštine.
Mi u takvom ambijentu moramo naći svoj put koji će zaštititi naš narod, naše kulturno dobro, naše prirodne resurse koji nisu mali. Za godinu i po dana formirali smo određena tela sa ozbiljnim srpskim funkcionerima na nivou kantona i opština Federacije BiH, koji zajedno rade i na zakonima i pravilnicima, koji bi trebali dati okvire a krajnji epilog bi trebalo da bude Savez srpskih opština, a to su opštine Glamoč, Drvar, Grahovo i Bosanski Petrovac“, zaključuje Mihajlović u Srbiji na vezi.
Sa Slavišom Mihajlovićem u studiju razgovarala Nada Vukelić.
Urednici Srbije na vezi Nada Vukelić i Miroslav Karlica.
