Ovogodišnja epidemiološka situacija zahtevala je promene pa je osim izmenjenog datuma i sadržaja promenjen i način održavanja „Milankovićevih ciklusa“. Umesto na datum kada je naučnik rođen, ovogodišnji 13. Ciklusi održani su 11. decembra, dan uoči godišnjice smrti ovog astronoma, geofizičara, klimatologa, matematičara, pronalazača i književnika.
– Trinaesti Milankovićevi ciklusi održavaju se u neuobičajeno vreme i na neuobičajen način. Početkom godine planirali smo sasvim drugačiji sadržaj, kombinaciju naučno-kulturnih sadržaja unutar same kuće i u dvorištu. Prisiljeni smo da to pomerimo i održimo u kombinaciji realnog i virtuelnog programa uoči godišnjice Milankovićeve smrti. Sutra se navršava 62 godine od njegove smrti. Program smo pojednostavili i osmislili ga tako da se obeleži stogodišnjica objave Milankovićeve „Matematičke teorije klime“ – objašnjava direktor Kulturnog i naučnog centra Milutin Milanković Đorđe Nešić.
Fedor Mesinger dobitnik Zlatne medalјe Milankovićevh ciklusa
Ovogodišnji program održan je putem aplikacije koja je omogućila vizuelno i tonsko obraćanje svih učesnika. Tako je o knjizi koja je izašla 1920. godine iz Srbije govorio profesor doktor Aleksandar Petrović. Osim njega u Dalј su putem virtuelnog prostora stigli i Zoran Knežević, Radomir Putnik te ovogodišnji dobitnik „Zlatne medalje Milankovićevh ciklusa“ Fedor Mesinger.
Odluka o dodeli priznanja donesena je 28. maja na dan kada su se inače održavali „Milankovićevi ciklusi“. Tada je jednoglasno odlučeno da se za izuzetan doprinos proučavanju Milankovićevog dela kao i za doprinos radu Kulturnog i naučnog centra u Dalju Zlatna medalja dodeli akademiku Mesingeru.
– Fedor Mesinger ubraja se među najznačajnije svetske meteorologe, član je mnogih međunarodnih meteoroloških organizacija na globalnom planu, tvorac je novog modela u meteorologiji, stalni je učesnik „Milankovićevih ciklusa“ i dao je značajan doprinos da budemo informisani šta se dešava na globalnom planu po pitanju klimatskih promena. Takođe je urednik i organizator brojnih manifestacija posvećenih Milankoviću kada je u pitanju Srpska akademija nauka i umetnosti i možemo reći propagator njegovog dela u svetu – kratko je odluku o dodeli priznanja predstavnicima medija obrazložio Nešić.
„ Zemlјa je naš brod kojim plovimo kroz svemir i moramo se brinuti o njemu, a to nam ne ide baš naročito od ruke.“
Dobitnik Zlatne medalje ovo je priznanje nažalost imao priliku videti samo putem video prenosa, a mogućnost da je preuzme i istinski doživi imaće tek nakon što to epidemiološke mere dozvole. Nakon zvaničnog onlajn uručenja prisutnima se obratio ovogodišnji dobitnik Zlatne medalje.
– Što se tiče pomenutog meteorološkog modela, njih radi mnogo ljudi i ja sam imao sreću što sam prvi kod nas koji je učinio početni korak u tom poslu i kasnije još jedan koji sam svojom rukom napisao, ali i mnogi drugi su doprineli da se taj model ostvari – skromno se osvrnuo na svoj rad akademik Mesinger te je u nastavku svog obraćanja ukazao na najnovija istraživanja i zabrinjavajuće podatke vezane za zagrevanje planete Zemlje.
– Zagreva se naša planeta, prvenstveno zato što imamo oslobađanje stakleničkih gasova koji smanjuju zračenje zemlje u vasionski prostor. To je vrlo važno, to je naš brod kojim plovimo kroz svemir i kako bi Milanković kazao moramo se brinuti o njemu, a to nam ne ide baš naročito od ruke. Beležimo povećanje temperature u blizini tla, temperatura je već jedan stepen veća nego što je bila u prošlom periodu pre 50 do 100 godina, u predindustrijskom periodu.
– Kriva koja prikazuje vrednosti zagrevanja ide gore-dole prvenstveno radi toga što uticaj ima jačina strujanja nad Pacifikom, El Nino. Bio je posebno jak poslednjih godina tako da je 2016. godina bila najtoplija do sada, a svi su izgledi da će ova godina biti još toplija. Postoji pojačano zagrevanje poslednjih pet godina. Zemlja je telo u svemiru, ona prima zračenje od Sunca i emituje zračenje, toplotu u vasionski prostor. Trenutno Zemlja nije u termičkoj ravnoteži, manje emituje toplote nego što prima. To nije dobro i treba da uzmemo kao našu obavezu da nastojimo da predamo našim potomcima Zemlju koja će biti u termičkoj ravnoteži. To je teško postići, ali moramo verovati da će se to dogoditi – istakao je akademik Fedor Mesinger.
O najznačajnijim astronomskim događajima u ovoj godini govorio Dalibor Mesarić
Program je, sem video prenosa i virtuelnih učesnika, sadržao i deo u kome je o minulom radu i najznačajnijim astronomskim događajima tokom 2020. godine govorio voditelj astronomske sekcije profesor Dalibor Mesarić.
– Sa Kulturno-naučnim centrom u Dalju sarađujem od 2016. godine kada je nabavljen teleskop sa opremom. Predviđeno je da astronomska oprema bude za posetioce, za decu koja ovde dolaze. Zbog pandemije to su za sada samo deca iz Osnovne škole „Dalj“ i to je ove godine smanjeno. Međutim, to je i podsticaj da se razmisli o nekim drugim stvarima. Teleskop i oprema koja je nabavljena omogućuju i onlajn rad, znači moglo bi se uz nešto malo investiranja postaviti kao robotska opservatorija, da se zainteresovani mogu priključivati na teleskop i posmatrati nebeske pojave – predlaže voditelj astronomske sekcije i član Astronomskog društva Osijek Dalibor Mesarić koji je u svom obraćanju ukazao i na predstojeće događaje u svemiru.
– Biće interesantno 21. decembra kada dolazi do konjunkcije dva planeta, Saturn i Jupiter biće vrlo blizu, to će biti vidljivo na zapadnom horizontu do sat vremena nakon zalaska Sunca. Astronomija se danas prebacuje od čistog gledanja do proučavanja uticaja svemirskih letelica, pre par dana se vratila jedna japanska sonda sa uzorcima asteroida, znači imamo već drugi način istraživanja svemira. Ono što je bilo najzanimljivije ove godine je to da je Mesec bio par puta u poziciji koju nazivamo „super Mesec“ i imali smo astronomske večeri pa se to moglo promatrati teleskopima. Deci i odraslima vrlo je interesantno gledati detalje na Mesecu. Druga zanimljiva stvar je da se celo leto mogao posmatrati Jupiter i Saturn – rekao je Mesarić.
Tokom 2020. godine Kulturno-naučni centar Milutin Milanković bio je posebno aktivan po pitanju izdavaštva. Objavljene su tri knjige Monografija o desetogodišnjici rada Kulturno-naučnog centra Milutin Milanković, knjige Eseji „Ulica Milutina Milankovića“ Srđana Orsića i „Srpska kultura, sportska i zanatlijska društva u Osijeku“ Zorana Miškovića.
Postavljen je takođe i novi model koji je obogatio stalnu muzejsku postavku u rodnoj kući naučnika, ali je izostalo zvanično predstavljanje i puštanje u rad. Reč je o modelu „Planeta Milanković“ koja na karti sveta u interaktivnom odnosu pokazuje potvrdu Milankovićeve teorije i to na tridesetak pozicija u svetu, jer kako direktor Nešić ističe gde god je na površini Zemlje izbila njena prošlost, ona se može proveriti i potvrditi Milankovićevim ciklusima.
The post Milankovićevi ciklusi u Dalјu appeared first on srbi hr.
