Trogodišnju devojčicu Milicu Rakić, žrtvu NATO bombardovanja Srbije, koja je poginula 17. aprila 1999. godine u Batajnici kod Beograda, trebalo bi uvrstiti u imenoslov srpskih svetitelja-novomučenika, predlažu vladike – umirovljeni zahumskohercegovački Atanasije Jevtić i njegov naslednik na episkopskom tronu Grigorije Durić iz manastira Tvrdoš kraj Trebinja. U toj pravoslavnoj svetinji je već freskopisan lik male Milice, uz natpis „Sv. nov. muč. od NATO – Milica dete“. Zvaničnu odluku o Miličinoj kanonizaciji, ukoliko njen svetiteljski kult zaživi u narodu, donosi Sveti athijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve imajući u vidu i druge crkveno-kanonske kriterijume.
Izbrisani iz imenoslova
Bilo je slučajeva da je srpska crkva neke ličnosti uvrstila u kalendar svetih da bi zbog njihove neprisutnosti u narodu, tokom vremena bili izbrisani iz imenoslova. Na primer, Jerina žena despota đurđa, u narodu je doživljena kao „prokleta Jerina“, pa se njen svetački oreol nije mogao održati, objašnjavaju u srpskoj Patrijaršiji.
– Freska male Milice nalazi se u manastirskoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u jednom medaljonu i slikana je zajedno sa ostalim mučenicima i novomučenicima. Ta devojčica je simbol stradanja i nevinosti sve dece i svih ljudi poginulih u NATO bombardovanju. Inicijativu da se ona kanonizuje pokrenuli smo najpre u lokalnoj zajednici, na nivou Eparhije zahumsko-hercegovačke, a ukoliko kult zaživi u narodu, uslediće i zvanični predlog za razmatranje i odlučivanje na majskom zasedanju, iduće godine, najvišeg tela Srpske pravoslavne crkve, Svetog arhijerejskog sabora. Potom, kada i ako Sabor verifikuje tu odluku, onda se piše tropar, slika se ikona, utvrđuje datum praznovanja i vrši svečani čin kanonizacije novoprojavljene svetiteljke, svete novomučenice Milice devojčice – objašnjava vladika Grigorije.
Zločin nad nevinim
Milica Rakić je imala samo tri godine, tri meseca i osam dana kada je postala simbol srpskih stradanja te 1999. godine. U smrt je otišla kada je geler od rasprskavajuće NATO bombe uleteo u kupatilo, gde je devojčica sedela na noši. NJene slike i njena sudbina su obišli svet. Freska na kojoj je lik male Milice je delo đakona Nikole Lubardića, a oslikana je u jednom medaljonu sa ostalim mučenicima i mučenicama.
Upitan da li postoji pravilo kada se neko može proglasiti za svetitelja, protojerej-stavrofor dr Dimitrije Kalezić, profesor Bogoslovskog fakulteta SPC kaže: „Onaj koji treba da bude proglašen mora da je postradao za hrišćansku veru i otačastvo, da je za života zaista bio pravi vernik, podvižnik i čudotvorac, i da se nakon njegove smrti na njegovom grobu ili kraj njegovog kivota dešavaju čuda. Na primer, da se narod okuplja, pali sveće upokojenome i njemu uznosi molitve za svoje ili isceljenje najbližih. A, kada Sveti arhijerejski sabor SPC uvede nekoga u kalendar svetitelja, odluka o proglašenju objavljuje se na posebnoj saborskoj liturgiji koju služe svi episkopi SPC, članovi Svetog arhijerejskog sabora“.
Šest žena
U crkveni kalendar svetih Srba, podseća prota Dimitrije, do sada je uvršteno 77 ličnosti. Najviše je arhijereja-29, zatim slede monasi, podvižnici, isposnici i mučenici – njih 27. Među svetiteljima ima i kraljeva, careva, kneževa i despota – 21, kao i šest žena: Ana, žena Stefana Nemanje, kneginja Milica, Angelina Branković, Jelena Dečanska, Jelena Anžujska i Jelena Štiljanović.
A u domu Rakića, gde su se kazaljke na satu zaustavile u 21.45, gde vreme ne leči rane, gde se ponovo rodila devojčica po imenu Anđela, reči i danas nedostaju. Rodbina i prijatelji zovu sa svih strana, obradovani ovom vešću. Raduju se iako su na fasadi stambene zgrade u Batajnici i danas vidljiva oštećenja od gelera. Radići ih nisu popravili, kažu, neka podsećaju na strašan zločin.
čekali tri veka
Kroz istoriju, neki od svetitelja, kanonizaciju su dočekali nakon tri godine od upokojenja, a neki su čekali više od tri veka. U novije vreme, iz crkvene prakse, da bi se razmatrala mogućnost kanonizacije, obično je potrebno da prođe oko 50 godina od okončanja ovozemaljskog života, mada to nije i zvanično pravilo.