Preduzimljivi koji su se sada ponadali da će, zahvaljujući nedavno potpisanom „sporazumu od milijardu evra” sa Evropskom unijom, moći veoma brzo i lako da ostvare svoje zamisli moraće, ipak, da sačekaju barem godinu-dve. Sredstva iz novog Instrumenta za pretpristupnu pomoć EU (do 2011.) koja su namenjena za ovu godinu počinju da stižu tek krajem sledeće godine (na već utanačene adrese), a suma za sledeću godinu biće dostupna Srbiji tek 2009. Od Ognjena Mirića, koordinatora za fondove EU, u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Božidara đelića, saznajemo da će prvi projekat iz programa IPA biti iz oblasti obrazovanja.
– Fakulteti će, verovatno, u martu 2008. moći da konkurišu za dobijanje stipendija iz dva evropska programa – Erazmus mundus i Tempus, koji studentima otvaraju vrata besplatnih postdiplomskih studija na nekom od evropskih univerziteta– kaže Mirić.
Predloge projekata koji idu na konto naredne, 2008. godine, nadležna ministarstva treba da dostave Evropskoj komisiji do kraja februara, a spiskovi eventualnih korisnika tog dela evropske kase, umnogome su već sastavljeni u ovdašnjim državnim institucijama.
Za pomenute, preduzimljive građane ta činjenica ne predstavlja prepreku budući da se u prvoj fazi, tzv. fazi programiranja sa evropskim ekspertima razgovara načelno o oblastima u kojima će biti korišćen novac. Pri tom, unapred se zna da Srbija, kao potencijalni kandidat za članstvo u EU, može da dobije pomoć iz samo dva fonda novog programa IPA – za izgradnju institucija i za prekograničnu saradnju.
Tek kasnije, uslediće tzv. faza sprovođenja, u kojoj se, u slučajevima gde su predviđena posebna bespovratna sredstva namenjena razvoju određenih oblasti, kao što su: lokalna samouprava i razvojne agencije, nevladine organizacije i mediji, prikupljaju projekti zainteresovanih za berićet iz Brisela. Pristigli predlozi se, potom, detaljno „češljaju” u Delegaciji EK, u Beogradu, gde će, inače, biti obrazovane i posebne komisije za ocenjivanje projekata, u čijem sastavu će biti i predstavnici naših ministarstava.
Potpredsednik vlade Božidar đelić je, na konferenciji za novinare, upriličenoj posle potpisivanja sporazuma o korišćenju sredstava iz programa IPA, obećao da će dodeljivanje i trošenje biti transparentno, kao i da će biti organizovana kampanja po gradovima Srbije u okviru koje će se građani upoznati kako da konkurišu sa svojim projektima za ova sredstva.
Kad je reč o preduzećima i ovoj petogodišnjoj donaciji, naša preduzeća neće, kako kaže Mirić, predlagati svoje ideje, već će se prijavljivati na raspisani tender, recimo, za nabavku neke opreme.
– Interesovanje za sredstva iz evropskih fondova i do sada je bilo izuzetno veliko, a posebno za programe prekogranične saradnje sa zemljama članicama ili kandidatima za članstvo u EU – ističe Mirjana Nožić, šef odseka za prekograničnu saradnju u Ministarstvu finansija. Ona tvrdi da je za ovu vrstu projekata, redovno, bilo „dvostruko više prijava nego što je bilo raspoloživih sredstava”.
Od 2001. godine do sada Srbija je iz EU dobijala pomoć na osnovu programa Kards (ukupno 1,4 milijarde evra). Manji deo ovog novca, počev od 2004. godine, izdvajan je i za programe prekogranične saradnje u proseku oko dva miliona evra godišnje za svaku od granica otvorenih za saradnju – mađarsku, rumunsku i bugarsku.
Iz sredstava namenjenih za finansiranje projekata prekogranične saradnje plaćena je, recimo, rekonstrukcija zoološkog vrta u Subotici i izgradnja biciklističke staze u Somboru, izgradnja staza u parku prirode Ludoš, nabavka moderne opreme za obuku đaka u školama, sertifikati za učenike ugostiteljske škole za HSPP standarde, obnova doma kulture u Malom Iđošu…
Uporedo sa korišćenjem novog programa IPA, kreću i novi programi prekogranične saradnje, (čija pojedinačna vrednost neće, inače, biti veća od 300.000 evra). Pored saradnje sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, koja je i do sada postojala, od 2007. prvi put biće uspostavljena i prekogranična saradnja sa Hrvatskom, BiH i sa Crnom Gorom.
Naša sagovornica naglašava da prijave moraju da budu iz neprofitnog sektora – opština, škola, univerziteta, naučnih instituta, sportskih klubova, različitih asocijacija i nevladinih organizacija… Neophodno je i da predlagači imaju partnera sa druge strane granice, kao i da obezbede sopstveno učešće, koje je dosad bilo deset procenata, a od ove godine 15 odsto.
Upućeni, inače, tvrde da kroz „filter” EK prolaze, pre svega, predlozi koji se poklapaju sa ciljevima EU integracija. A, da nije važno samo dobiti evropski novac, već i znati kako sa njim dalje pokazuju slikoviti primeri izneti na skupu o korišćenju fondova EU održanom letos u Beogradu.
Tada je rečeno da su Grci od svakog miliona evra evropskog novca uspeli da izgrade trećinu svakog kilometra autoputa, Portugalci su sa istom sumom gradili i po pola kilometra, a Španci čak i više od jednog kilometra. Ovi rezultati zavise pre svega od umeća korišćenja sredstava iz EU.
U dogledno vreme, evropskim novcem neće, nažalost, biti obnavljani putevi u Srbiji. Ali, eto prilike da se, u međuvremenu, nadležni raspitaju kako je Špancima pošlo za rukom da ostvare pomenuti rekord.
Po godini 200 miliona evra
Ceo iznos od milijardu evra pomoći iz IPA programa biće raspoređen na pet godina. Za svaku godinu manje-više dvesta miliona evra.
Za ovu godinu planiran je iznos od 186,7 miliona evra, za 2008. predviđeno je 190,9, za 2009. 194,8, za 2010. 198,7 i za 2011. godinu 202,9 miliona evra.
