Prema Australijskom savetu socijalne službe (ACOSS), najnoviji podaci pokazuju da preko 3,3 miliona ljudi živi u relativnom siromaštvu, objavio je ABC.
To uključuje više od 2,5 miliona odraslih i 761.000 dece, što je 16,6 odsto sve dece na Petom kontinentu.
Inače, Australija nema zvanični metod za “merenje siromaštva“. Istraživači moraju da koriste niz različitih “linija siromaštva“ kako bi pokušali da procene koliko ljudi živi u teškim finansijskim okolnostima.
Jedno od najpoznatijih merenja jeste “Hendersonova linija siromaštva“. Naime, istraživači koje je predvodio profesor Ronald Henderson radili su ankete o životnim uslovima u kućama u Melburnu, i to je sredinom 1960-ih bio prvi ozbiljan pokušaj da se procene razmere siromaštva.
Koristeći “liniju siromaštva“ zasnovanu na prihodima, koji su obuhvatali osnovnu platu i doprinose za decu (porodica sa dvoje odraslih i dvoje dece), istraživači su procenili da je jedan od 16 stanovnika Melburna živeo u siromaštvu 1966.
Prema najnovijim podacima, “linija siromaštva“ za jednu osobu, koja je u radnoj snazi, iznosi 616,62 dolara nedeljno (uključujući troškove stanovanja). Za zaposlenog samohranog roditelja sa jednim detetom to je 791,62 dolara nedeljno (uključujući troškove stanovanja).
Ali, postoji još jedan uobičajen način merenja granice siromaštva. Prema ovoj metodi, smatra se da živite u siromaštvu ako je vaš nedeljni prihod manji od polovine prosečnog prihoda. Polovina domaćinstava u Australiji ima prihod veći od te cifre, a polovina manji.
Ovu “liniju siromaštva“ koriste zemlje OECD-a, tako da ima prednost jer je međunarodno uporediva.
Međutim, ona proizvodi strožiju “liniju siromaštva“ od Hendersonove, koja je formulisana s posebnim osvrtom na uslove u Australiji.
Kako god, tek obe linije sugerišu da milioni Australijanaca danas žive u siromaštvu.
S druge strane, vanredni profesor Australijskog nacionalnog univerziteta, Ben Filips, smatra da ne samo prihod nego i drugi važni faktori igraju značajnu ulogu u određivanju finansijskog blagostanja.
To su troškovi stanovanja i zakup stanova, posedovanje nekretnina i novca, invaliditet, pol i starost, status radne snage, status obrazovanja, gde neko živi, i veličinu domaćinstva i tip porodice. Sve to može da doprinese finansijskom blagostanju ili finansijskoj osetljivosti domaćinstva.
Profesor Filips je osmislio kalkulator koji pokazuje tačku siromaštva. Prema njegovim rečima, kalkulator predviđa rizik od finansijskog stresa svakog domaćinstva i omogućava ljudima da vide kakav je njihov nivo rizika u poređenju sa drugim domaćinstvima u Australiji.
Na ovom linku možete da potražite kalkulator i izračunate kolikom ste finansijskom stresu izloženi: https://financialwellbeingcalculator.ada.edu.au.
Finansijski stres meri koliko je ljudima teško da podmire svoje troškove i da im preostane nešto novca kako bi, kada stigne neočekivani račun, imali sredstva da ga plate iz sedmičnih prihoda ili ušteđevine.
Uz kalkulator finansijskog blagostanja, dr Filips je objavio rad koji objašnjava njegovu metodologiju, pod nazivom “Finansijski stres u domaćinstvu i finansijsko blagostanje u Australiji“.
Prema radu dr Filipsa, domaćinstva koja se oslanjaju na plate i dnevnice, starosnu penziju i druge kategorije prihoda imaju relativno niske stope finansijskog stresa. Pa ipak između 20 i 30 odsto domaćinstava koji imaju ove prihode doživljavaju neki oblik finansijskog stresa.
Od 1998, ona domaćinstva koja se oslanjaju na penzije za radno sposobne (invalidske, starateljske i roditeljske isplate) i osobe koje traže posao iskusile su znatno veće stope finansijskog pritiska.
Sve u svemu, istraživanje dr Filipsa otkriva “dramatične razlike“ u stopama finansijskog stresa za domaćinstva koja se oslanjaju na isplate socijalnog osiguranja.
– Posebno zabrinjava to što domaćinstva koja se uglavnom oslanjaju na isplate socijalnog osiguranja u radno sposobnom periodu imaju mnogo veću stopu finansijskog stresa od drugih domaćinstava. Domaćinstva starosnih penzionera imaju stopu finansijskog stresa mnogo višu u odnosu na ostatak zajednice. Oni koji primaju isplatu JobSeeker stoje veoma loše, sa oko 80 odsto u nekom obliku finansijskog stresa – ističe profesor.
Posebno je ukazao na činjenicu da domaćinstva s veoma niskim neto prihodom, manjim od 2.000 dolara, gotovo sigurno su pod najvećim finansijskim stresom.
Klerven Litl, nacionalna direktorka UnitingCare Australije, kaže da ovaj dokument pruža nove uvide u to kako radimo kao društvo i koliko dobro procenjujemo nivoe finansijskog stresa u australijskim domaćinstvima.
– Kao bogata zemlja, moramo da obezbedimo da niko ne živi u siromaštvu, da svako ima siguran dom i da, bez obzira na okolnosti, svi ljudi mogu da pristupe uslugama kada i gde su im potrebne – naglasila je Litl.
Zakupci u većem problemu
Stope finansijskog stresa su veće za domaćinstva koja iznajmljuju kuće, a najniže za one koji poseduju svoju kuću.
Naime, finansijski stres zakupca od 49 odsto veći je od stresa kupca sa 28 i 22 odsto za direktne vlasnike. S tim da je finansijski stres zakupaca smanjen između 1998/99 i 2019/20 sa 34 na 28 odsto.
Presek u porodicama
Kada je reč o tipu porodice, stope finansijskog stresa za samohrane roditelje u periodu 2019/20 bile su mnogo veće od ostalih tipova porodica, sa 63 odsto ili skoro dve od tri osobe su prijavile neki finansijski stres.
Ovo je poboljšanje u odnosu na stope prijavljene 2003/04 kada je to bilo 74 odsto. Nasuprot tome, parovi sa maloletnom decom prijavili su stopu finansijskog stresa od 33 odsto u 2019/20 u poređenju sa 38 odsto u 1998/99.
Чланак Milioni žive pod pritiskom се појављује прво на Vesti online.
