Sudija Zoran Ganic prekjuce je u Prvom opštinskom sudu u Beogradu prihvatio jemstvo od 250.000 evra, koje je Vukašin Minic, zvani Volf, ponudio da bi bio pušten iz pritvora. Minic, inace saradnik obaveštajne agencije FIA, nije pušten iz Centralnog zatvor u Beogradu pošto prvo tužilašto ima rok od tri dana da okružnom sudu uloži žalbu na odluku sudije Ganica.
Prema Zakonu o krivicnom postupku pritvor je mera koja se primenjuje, ako postoji opasnost da okrivljeni pobegne ili da sa slobode utice na svedoke.
Sudovi u Srbiji nerado okrivljenog upucuju u pritvor, cak i posle izrecene osudujuce presude, pošto je opšti stav u praksi da do pravosnažnosti odluke ne bi trebalo sprovoditi represivnu meru kao što je oduzimanje slobode. Tim pre, što postoji mogucnost da presuda bude oborena presudom višeg suda, ili odlukom Krivicnog veca.
Uticaj na svedoke
Jemstvo kao institut prava nije izricito navedeno u domacem zakonu. Primenjuje se od pada Miloševicevog režima i to iskljucivo kada je pritvor odreden zbog opasnosti od bekstva. Odnosno, kada je vrednost tolika da nije verovatno da bi je se optuženi ili osumnjiceni odrekao bežeci od suda. I pored položene kaucije okrivljeni bi mogao na slobodi da utice na svedoke, pa se u tom slucaju kaucija ne prihvata.
Ovo se u pravu naziva ciljnim tumacenjem zakona. Prihvata se ono znacenje zakonskog teksta kojim se postiže cilj, u ovom slucaju sprecavanje bekstva.
U bankama sudski depozit
Sudski depoziti u kojima se cuva ne samo jemstvo vec i predmeti kojima su pocinjena krivicna dela, kao i materijalni dokazi nalaze se u zgradama sudova. Prostorije su loše obezbedene. Nedavno je iz depozita Prvog i Drugog opštinskog suda u Beogradu nestalo oko 750.000 maraka. Lopov, koji još nije otkriven, krao je novac skoro dve godine iz obicne metalne kase. Posle ove pohare ministarstvo pravde odlucilo je da novac i dragocenosti drži u trezorima banaka.
Uprkos mnogucnosti da se primeni, jemstvo nije bilo prihvaceno u periodu posle Drugog svetskog rata pošto se smatralo da je u suprotnosti sa socijalistickim moralom.
Novac položen za jemstvo cuva se u sudskom depozitu. Kamata na njga ne tece. Vraca se kada se pritvor odlukom suda ukine.
Jezdimir Vasiljevic, zvani Gazda Jezda, do sada je najskuplje platio slobodu. Odlukom Okružnog suda u Beogradu vlasnik „Jugoskandik banke“, koji je optužen da je sa svojim saradnicima prevario štediše za oko 75 miliona maraka, pušten je na slobodu pošto je položio milion maraka. Danas ceka da se zakaže pocetak sudenja.
Iz pritvora u inostranstvo
Optužen za malverzacije sa citostaticima, Radoslav Lale Sekulic vlasnik preduzeca „Best farm“, pušten je iz pritvora nakon što je pocelo sudenje. Prethodno je položio pola miliona maraka. Sudija Milenko Cvijovic, odlucio je da mu ukine pritvor i dozvoli da putuje u inostranstvo. Prethodno je saslušao sve okrivljene ukljucujuci Tomislava Jankovica i Nikolu Mitrovica, bivše direktore Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije i Instituta za radiologiju i onkologiju. Oni su, prema navodima optužnice, kupili lekove od Sekulica po višoj ceni i prisvojili razliku od 516.000 maraka.
U zamenu za slobodu mogu se kaucirati i nepokretne stvari kao što su kuce, zemljište i slicno. Sud ih prihvata pošto se prvo odredi njihova vrednost izražena u novcu. Okrivljenom se vlasništvo ne oduzima niti ogranicava, ali se upisuje u zemljišne knjige kao i hipoteka ili neko drugo pravo.
U slucaju da okrivljeni pobegne zajemcena stvar ili novac prelazi u vlasništvo države.
Najvrednije nepokretnosti, kucu na Dedinju i stan u Knez Mihailovoj Ulici u Beogradu ponudio je, tokom istrage, Andrija Draškovic. Istražni sudija odbio je ovo jemstvo.
Draškovic i njegov kum Aleksandar Golubovic Batanga kasnije osudeni su na po dvanćst godina zatvora zbog ubistva Surcinca Zvonka Plecica Plece u beogradskom restoranu „Knez“ 12. septembra 2000. godine.
