Priča krojačice Milke Budimir iz Valansa se nastavlja! Iako njen sajt njnjnj.milka.fr. novogodišnji poklon sina Zorana, sudskom presudom više nije u upotrebi, odlučila je da nastavi borbu.
– Navalio se slon na muvu, treba to izdržati – tim rečima, naoružana optimizmom, javila se Milka dopisništvu „Vesti“ u Parizu.
Kako su naše novine, a i mediji širom sveta, već pisali ishod poslednje rasprave pred sudom u Parizu za Milku Budimir bio je porazan. Morala je da zatvori sajt, a za podnošenje eventualne tužbe protiv američkog koncerna „Kraft fud“, proizvođača čuvene „Milka“ čokolade, imala je mesec dana.
Priznata građanka
– Opredelila sam se za brze, takoreći za SOS usluge. Radim odeću po meri, sve popravke, dekoracije kuće, zavese, presvlačenje fotelja… Otvorila sam dva butika, pa se razvučem kao praćka da sve stignem da uradim. U mom gradu sam poznata i priznata. Zato je danas iza mene stao ceo grad. I svi govore: „Pobedićeš Milka, pravda je na tvojoj strani“ – priča Milka.
– „Navijači“ su me savetovali. Pismima i porukama su se za mene borili. Javljali su mi se advokati, nudili odbranu. Svako je imao drukčiji stav. Jedva sam prelomila. Pitala sam decu šta da radim, rekli su da sama odlučim. Sve to vreme osećala sam se strašno poniženom. Pogodilo me i ukidanje mog sajta, a nešto u meni nije mi dalo da otvorim novi. Htela bih da vratim svoj stari sajt na Internetu.
I odluka je pala. Milka podnosi žalbu Višem sudu u Versaju.
– Pčelica se probudila. Rešila sam da idem napred, pravo u osinjak. I ponovo sam se opredelila za istog advokata. Jer, ako je negde zgrešio, na njemu je da se sada izvuče. A ako osetim da nije čist, ja ga na pola puta mogu promeniti – objašnjava Milka.
Za vreme celodnevnog boravka u Parizu sa advokatom Hasom razrađivala je šta da rade.
čeka kaznu
– Još ništa nisam platila od sudskih troškova, odnosno, propisane kazne. Ali, stići će i to obaveštenje, neće oni mene zaboraviti – procenjuje Milka.
– Nije puno insistirao, prepustio mi je da biram. Rekao je: „Ako idem dalje – OK“, i dodao: „Moraš biti jaka i naoružana strpljenjem“. Ja sam na to odlučno odgovorila: „Idemo dalje“.
Dok razgovaramo, našoj krojačici Milki blista lice. Ponavlja da je prelomila, da je odlučila je i da je više ništa ne plaši.
– Možda ću parnicu ponovo da izgubim, možda ću morati silne novce da potrošim. Ali sam ovako procenila: više ne plaćam fakultet za decu, pa ako je za pravdu – neka, platiću! Neću žaliti ako je čisto. Samo me nervira što oni koji imaju „more novca“, žele da imaju „okean novca“, a meni, jednoj maloj krojačici, bi hteli da oduzmu sve. Ma, digla sam glavu, ne dam da me gnječe kao puža!
Poruke podrške
Stizale su Milki poruke podrške iz celog sveta: „Izdržite, ne dozvolite da vas izgužvaju, da vas prevare, neka David pobedi Golijata, neka se gvozdeni lonac razbije o zemljani, pokažite im da bogatstvo ne ide uporedo sa inteligencijom…“
Dodavali su: „Ti Amerikanci, ti kauboji, ponašaju se kao da su šefovi zemaljske kugle“. Poručivali su Milki da „lila kravi sašije mantil, jer je uvek gola, da joj napravi vampirske zube i izloži je u svom lokalu“, a svi su najavljivali da će bojkotovati „Milka“ čokoladu.
Danas, kad premota film, čini joj se da čelnici „Kraft fuda“ nisu očekivali da će se naša Milka braniti.
– Mene je od malih nogu život trenirao za probleme i naučio da se borim. Da je za to znala „lila krava“, pre napada bi navukla bokserske rukavice – zaključuje Milka.
