Suđenje bilo, a na suđenju sve isto, tvrdi krojačica iz Valansa Milka Budimir koja je ponovo izbila u žižu interesovanja. Razlog: na nju se okomio jedan od moćnih svetskih koncerna. Hoće čokolada „milka“ da uništi malu krojačku radnju sa istim imenom, a samim tim i vlasnicu kojoj su pri rođenju, po babi dali ime. Suđenje je održano u Višem sudu, u Versaju.
– Moj advokat isti, njihov advokat isti, kao prvi put. Mene sad ništa nisu pitali, već sam sa kćerkom Anđelom bila sam samo posmatrač. Sve mi to stvara nervozu, premorena sam – priča sagovornica našeg lista, kojoj je rečeno da će odluka biti doneta 27. aprila.
Vraški ljuta
– Šta vredi ići protiv uragana? Ma, neka idu dovraga, pa makar počeli da tetoviraju koze i ovce, i one daju mleko. Izgubila sam snagu. Drži me samo to što sam ljuta, vraški ljuta. Ma, zar može jedna marka da otkupi celu zemaljsku kuglu? I ovde se potvrđuje da „para buši gde burgija ne može“ – zaključuje Milka.
U nekoliko navrata „Vesti“ su pisale o ovom slučaju. Radi se o Milki Budimir, majci troje odrasle dece, kojoj je sin pre četiri godine, za Božić, poklonio sajt sa imenom www.milka.fr“. I bi to sasvim razumljivo, jer se u toj porodici oduvek mnogo toga odvijalo pod imenom Milka. Ali, ne lezi vraže! Fabrika čokolade „Milka“ dosetila se da i ona nosi isto ime i takođe (ali naknadno) otvorila sajt sa istom adresom, naredivši našoj Milki da zatvori svoj sajt. Po onoj narodnoj, a tako je i po internet-zakonu, „ko pre do devojke – njegova je“. I to za sve važi, izuzev za proizvođače „milka“ čokolada, koji podnese tužbu protiv krojačice Milke. Angažovani su advokati, sud je većao, svetska štampa o tome pisala, a presuda je doneta u korist – jačeg. Oduzeše Milki sajt. Morala je da ga ugasi do 14. aprila 2005. godine, a u međuvremenu je, na ime sudskih troškova, potrošila 13.000 evra!
„Krava“ mir oduzela
– Građani Valansa me podržavaju. Svi znaju za mene, svima oči uprte u ovaj slučaj. A ja želim da završi. Ova krava mi je sve želje uzela. Dok se toga ne otarasim, ne mogu ni da gledam oko sebe, nikog i ništa ne vidim – opisuje Milka.
Nadaleko se proširila priča o našoj Milki. Ceo Valans stao je na njenu stranu: predsednik opštine, senatori, građani, a na njen sajt, koji je još bio u pogonu, stiglo je oko 10.000 poruka podrške iz celog sveta. Suđenje je bilo 31. decembra 2004. godine, odluka doneta 14. marta. Svima je bilo jasno da je Milka nepravedno izgubila.
– Izgubila sam prvo suđenje, ovo je drugo na Višem sudu. Pa, to je korida! „Krava“ je za mene rogove oštrila celu godinu. Svi tvrde da nisu oni u pravu, ali su mi ipak sajt uzeli. Mi smo sada tražili sajt natrag, a šta će od toga biti, videćemo. Došlo je vreme da Drugi sud rešava ono što je propustio Prvi – drhtavim glasom, skoro kroz suze, govori Milka.
A u susret ovom drugom sudskom većanju, iako su joj savetovali da se okrene nekom drugom advokatu, odlučila se za istog, Žerara Hasa.
– Stavila sam ga na vagu, da vidim ima li savest i čast. Dolazio je u Valans, razgovarali smo. Bio je na sastanku i u opštini. Video je da nas svi podržavaju. Ma, kako god bude – prepričava Milka. – Ne znam na čemu smo, ni gde smo. Oni su sigurni u sebe, jer znaju da imaju podršku celog bataljona advokata, a ja imam jednog. Šta god da se desi, nadam da će to za mene biti opuštanje i olakšanje, jer ovako više ne mogu.
A, od one prve, gubitničke odluke, Milki je sporo prolazilo vreme.
– Trudila sam se da ne mislim na to, ali kad ostanem sama, počnu noćne more. Uh, to je najgore! Srećom, deca me podržavaju. Nikad nisam ni pomislila da ću u životu doći u ovakvu situaciju. To je skoro da se smeješ, da mi novčanik nije ispražnjen. Sudski troškovi su me pojeli, a da ne kažem koliko mi je puta upravo zbog krave Milke radnja bila zatvorena. Evo, i sada, dva dana.
Nervi su joj oslabili, krvna slika loša, umor ne popušta.
– A kako su deca, jer ih život nosi svojim tokovima, otišla iz kuće, ostala sam sama. Stalno ribam, četkam, perem, tamo i gde ne treba, samo da ne mislim na to povlačenje po sudovima. Sve se u meni nagomilalo. Ponekad ništa od ovog ne mogu ni da shvatim. Lekar mi reče: „Smanji radno vreme.“ I smanjila sam, zdravlje da sačuvam.
Sad, kad je i ovaj sudski čin prošao, upitasmo Milku je li imala tremu? Odgovorila je:
– I jesam i nisam. Prekalila sam se. Ali, kad sam ih u sudnici videla onako stroge, namrgođene, u onim njihovim crnim togama, kao da su vampiri! Nije prijatno. Protiv moćnih nikad niko ni u šta ne može biti siguran. A kako sam se uverila, moć čokolade „milke“ drska je i obesna.
