Tim povodom poznati srpski istoričar prof. dr Miloš Ković, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu bio je gost Prosvjete i održao predavanje: Kosovo i Metohija – Sumrak Evrope, piše u saopštenju Prosvjete iz Beča.
Zajedno sa dr Kovićem, koji je i potpredsednik odbora Prosvjete iz Beograda, u Beč su doputovali i u programu učestvovali Dejan Mastilović, sekretar odbora Prosvjete u Beogradu i direktor izdavačke kuće Filip Višnjić, kao i glavni i odgovorni urednik Dragan Jovanović. U muzičkom delu programa je učestvovao poznati muzičar Sima Simić, koji živi u Beču, a rodom je iz Prizrena.
Minutom ćutanja odata je pošta svima nastradalima u Martovskom pogromu i NATO agresiji. Manifestaciju je besedom otvorio otac Mihajlo Smiljanić iz Hrama Vaskrsenja Hristovog.
Profesor Srđan Mijalković, predsednik Prosvjete je pozdravio prisutne, naglasio značaj obeležavanja godišnjica iz prošlosti srpskog naroda i istakao da Prosvjeta takvim događajima posvećuje posebnu pažnju. Kao što ne smemo zaboraviti naše značajne i pozitivne datume i ljude, tako moramo pamtiti i velike nepravde i nesreće, jer je to način da se one ne ponove, rekao je Mijalković. On je podsetio prisutne da je Dr Miloš Ković jedan od inicijatora Apela za odbranu Kosova i Metohije iz 2017. godine, koji je potpisao značajan broj srpskih građana, intelektualaca, akademika, kao i dvanaest episkopa SPC.
Profesorka Svetlana Matić, potpredsednica Društva je upoznala prisutne sa biografijom Miloša Kovića, naglasivši da je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, usavršavao se na Oksfordu i objavio veliki broj knjiga, tekstova u uglednim naučnim časopisima i zbornicima. Uža naučna oblast mu je opšta istorija novog veka, oblasti posebnih interesovanja međunarodni odnosi i političke ideje od kraja XVIII do početka XX veka.
Predavanje je dr Ković započeo rečima da nam je istorija duga, tragična i u isto vreme slavna. Krajem veka sa Kosmeta je nekažnjeno proterano nekoliko stotina hiljada ljudi, a najviše Srba. Mnoge evropske zemlje su na žalost učestvovale u ovom zločinu, izgleda da neke od njih sada uviđaju svoju grešku. Neizvesna je i sudbina preostalih 120 000 Srba na Kosovu i Metohiji. Oni sigurno ne žele pripajanje Velikoj Albaniji. Da li je moguće da se u Evropi koja se zalaže za građanska prava događa ovakvo ukidanje ljudskih prava za čitav jedan narod? Srbi su star narod, preživeo je nekoliko genocida i zbog toga se naša istorija može porediti sa istorijom Jevreja i Jermena. Naša istorija je važna i zbog oslobodilačkih pokreta srpskog naroda u Prvom i Drugom svetskom ratu. U srcu našeg trajanja uvek je bio Kosovski zavet.
Na Kosovu je danas NATO, ali ta okupacija nije kraj naše istorije. Dok ne dođe do promena odnosa u svetu, potrebno je sačekati i pregovarati u promenjenim okolnostima. Važno je i da Srbi budu solidarni, da odlazimo u srpske enklave i pomažemo našem narodu koliko možemo. Ne treba da imamo iluzije, gledajmo na sebe svojim očima, jer treba pamtiti, govoriti i svedočiti, bili su najvažnije teze koje je dr Ković predočio prisutnima u nadahnutom predavanju.
Nakon predavanja razvila se izuzetno konstruktivna diskusija. U publici je bio veliki broj mladih ljudi, brojni studenti iz Beča, kao i grupa bečkih doktoranata istorije, kojima je profesor Ković svojevremeno predavao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bilo je mnogo pitanja koja su se ticala istorije našeg naroda, posebno na Kosmetu, ali i o eventualnim mogućnostima rešavanja problema koji su se nagomilali u južnoj srpskoj pokrajini. To je pokazalo da Srbi u rasejanju na isti način osećaju sve probleme našeg naroda kao i oni u matici i da je potrebno pojačati međusobne veze i zajedničke napore na njihovom rešavanju.
