Miloš Pavlović dve trke pre kraja šampionata
Formula jedan moj je Vimbldon
Najbolji srpski automobilista Miloš Pavlović je na korak do sna! Dve trke pre kraja šampionata Formule Reno, Miloš se nalazi na četvrtom mestu u generalnom plasmanu i ukoliko u preostala dva trkačka vikenda (Estoril, Barselona) ostvari dobre rezultate realan je nastup u Formuli 1 naredne sezone. Dakle, jedan Srbin nalazi se pred vratima najskupljeg šampionata na svetu.
nIako je ovo najuspešnija godina u njegovoj karijeri, stvari na početku sezone nisu obećavale.
– Na početku sezone moj cilj je bio osvajanje šampionske titule, ubeđen da i moj tim isto želi. Na žalost u prvoj polovini šampionata nije bilo tako. Ekipa je želela da se za titulu prvaka Formule Reno bori sa Špancem Alvarom Barbom, ali su se stvari kasnije drastično promenile i iskreno se nadam da u nastavku šampionata moj tim neće napraviti istu grešku, kaže za „Blic“ Pavlović.
Da je automobilizam sport bez milosti i emocija, najbolje ilustruje činjenica da se u gotovo svakom timu nalaze dve ekipe, po jedna za svakog vozača i deluju potpuno autonomno.
– Ovaj sport je veoma specifičan i emocijama tu nije mesto. Ja imam svoje inženjere, mehaničare a moj kolega svoje. Od našeg međusobnog odnosa zavisi kako će se slagati ostalo osoblje unutar tima. Radi ovoga moj odnos sa Barbom je isključivo profesionalan.
Sada kada se našao u situaciji da osvoji šampionat, pritisak bez sumnje, nikada nije bio veći. Kako se nositi sa tolikim opterećenjem?
– Za mene su kvalifikacije vrlo važne, od njih sve zavisi, a posebno krajnji rezultat prve trke. Ukoliko se kreće iz sredine ili kraja startnog reda onda je i rizik od udesa neuporedivo veći. Radi ovoga pritisak se oseća mnogo više u kvalifikacijama nego na samoj trci.
nUgovor sa ekipom Drako rejsing Milošu ističe po završetku sezone. Sledeći logičan korak je Formula 1 i nadmetanje sa najboljim pilotima sveta.
– Nije sramota reći da je moj san da se nađem u Formuli 1, kao što nije sramota za tenisere da kažu da sanjaju jednog dana da osvoje Vimbldon. To nikako nije lako dostići, ali sam uveren da me tamo mogu odvesti samo trud, zalaganje i dobri rezultati. Svaki vozač može da napiše knjigu o tome kako je došao do Formule 1. Sve što meni treba je šansa i ukoliko je dobijem verujem da ću je iskoristiti.
Ukoliko neki od vozača dobije priliku za dokazivanje, prag tolerancije je izuzetno mali, svaka greška se završava zahvalnicom i pozdravom do neke sledeće prilike do koje verovatno više nikada neće ni doći.
– Na testiranju dobijete sve od ekipe što vam je potrebno. Formula se podesi na nešto manju snagu pa se onda posle nekoliko odvoženih krugova povećava, sve dok se ne dođe do set-apa koji imaju vozači na trkama. Tada ste prepušteni sami sebi i štoperici. Što brže odvozite krug to su vam šanse za uspehom veće. Isto tako je moguće da im se ne svidi nešto što ste uradili i da vas već posle tri kruga ljubazno zamole da se vratite u boks, čime je vaše vreme za dokazivanjem isteklo. Mnogi će reći, vrlo surovo, ali to je motosport – rekao je Pavlović.
Devojke se ne vode u kacelariju
Lepši deo motosporta svakako su grid-devojke. Kako se vozači bore sa tim „problemom“.
– Istina je da ima puno lepih devojaka na i oko staze. Međutim, sa njima retko ko od nas ima ozbiljnije kontakte. U mom slučaju to je nemoguće, staza je moja kancelarija a devojkama tamo nije mesto – uz osmeh je konstatovao Pavlović.
Svaka čast teniserima
Malo slobodnog vremena Miloš Pavlović, pored ostalog, koristi i da pogleda mečeve srpskih tenisera.
– Oduševljen sam načinom na koji se bore i kako prezentuju našu zemlju. Meni je to važno
jer to radim poslednjih 15 godina.
