*
MILOVAN VITEZOVIĆ
Milovan Vitezović, srpski pisac, dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS, sada profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti. Piše pesme, romane, drame, filmska i TV scenarija, eseje, kritike i aforizme.
Objavio je više od četrdeset knjiga u preko 180 izdanja. Autor je 11 romana, koji su svi bili bestseleri. Knjige je objavljivao na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, grčkom, rumunskom i hebrejskom jeziku. Laguna.rs
Vitezović je plodan i raznovrstan pisac… Do 1985. godine objavio je sledeće knjige: „Srce me je otkucalo“ (1968, 1978, 1986, 1989, 1991), „Moždane kapi“ (1980), „Mislarica“ (1982), „Ludi dragi kamen“ (1982, 1991), „Pesimisti i komunisti“ (1989, 1990), „Čoveče, naljuti se“ (1990), „Viteški kodeks I—II“ (1994), „Srbi, Gospode“ (1994), „Kako da postanete Nikola Pašić“ (anegdotski priručnik za poslanike i ministre, za vladu i opoziciju) (1996), „Milena iz Knez Mihailove“ (1996); zbirke pesama: „Slobodnije od slobode“ (1970), „Đačko doba Šumarica“ (1972, 1977), „Vojnici u vočnjaku“ (1974), „Crveni barjak“ (1976), „Đačko doba“ (1977), „Hamlet studira glumu“ (1978), „Robijaši u srcu“ (1980), „Pesnik u kabinetu“ (1987), „Pevanje srpsko“ (1992); knjige pesama za decu: „Ja i klinci ko pesnici“ (1972, 1982, 1990, 1991), „Izabrano detinjstvo“ (1981, 1991), „Naimenovanja“ (1982), „Pesme koje rastu“ (1982), „Podizanje neba“ (1986), „Detinjstvo pameti“ (1987), „Pevanje o dedi“ (1988), „Izbeglo detinjstvo“ (1994); romane: „Lajanje na zvezde“ (1978, 1985, 1987, 1991), „Šešir profesora Vujica“ (1983, 1989, 1990, 1991, 1996), „Simfonija Vinaver“ (1994, 1996) i „Čarape kralja Petra“ (1994) i drame: „Kralj i njegov komediograf“ (1982), „Bajka o Vuku i Srbima“ (1987), i „Princ Rastko — monah Sava“ (1993)…
U zbirkama satiričnih pesama Vitezović smelo šiba pojave gušenja sloboda, štampe i govora, koje se vrše uz istovremeno isticanje prava na demokratiju:
„Glava šta će meni
Šta ce meni glava
Mnogo je slobode i toliko prava.“
Izvrgao je satiričnoj šibi birokratsko ponašanje i zloupotrebu organa javnog reda. Obračunao se i s pojedinim predstavnicima nadrealizma i osudio stvaranje klanova u srpskoj književnosti.
Vitezović se lako uživljava u svest dečije mašte; shvata interesovanja dece, njihove želje i znanja. Njegova poezija za decu uključuje se u dečiju igru i tako podstiče na razmišljanje i slobodan razvoj. „Pesme koje rastu“, „Baš me boli vaša glava“, kao i pesme „Prevrnuto“, „Obrnuto“, „Izvrnuto“ i one sa gramatičkim pogreškama i skraćenicama nisu obične igrarije. One podstiču na razmišljanje i otkrivanje prvog smisla i pravilnih gramatičkih oblika.
Đačko doba je omiljena tema Milovana Vitezovića. Obradio ju je u sva tri književna roda. Delo „Šešir profesora Koste Vujića“ (roman i televizijska drama) ubedljivo dočarava gimnazijsku atmosferu u kojoj sve ključa od života i mladosti, novih ideja i vere u sopstvene snage i mogućnosti menjanja sveta. „Njihov svet nije imao samo četiri, već mnogo više strana.“
Vitezović je dobio veći broj književnih nagrada i priznanja: Goranovu plaketu, nagradu Zmajevih dečijih igara, nagradu „Politikin zabavnik“, Domanovićevu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Vukovu nagradu, Gran pri Evropskog festivala za televizijske igrane serije Telekonfronto, „Zlatni paun“ i nagradu „Orfej“. Grad Užice
