Ceremonija posvećivanja biste je počela u 13.30 sati po lokalnom vremenu, na placu broj 32 uzduž Bulevara Martina Lutera Kinga u gradu na ušću Kajahoge u Iri. Osveštali su je Njegovo preosveštenstvo episkop istočnoamerički Irinej i paroh Sabornog hrama Svetog Save u Parmi otac Dragoslav Kosić, javlja za Program za dijasporu RTS-a Ivan Kalauzović Ivanus.
Osma po redu u Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlendu, skulptura prvog srpskog doktora tehničkih nauka podignuta je zalaganjem počasnog konzula Srbije u Ohaju Aleksa Mačeskog i Vukmana Krivokuće iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP. U govoru tokom ceremonije, Mačeski je najavio postavljanje još jedne (ženske) biste naredne godine, za koju je u Bašti već pripremljeno mesto.
Gosti iz različitih krajeva Sjedinjenih Američkih Država došli su da uveličaju ovaj događaj, koji je upriličio i nastup Srpskog muškog hora „Kosovo“, dok je prof. dr Branimir (Barni) Simić Glavaški (Simić-Glavaški), fizičar, dobitnik „Pupinove nagrade“, podsetio okupljene na značaj rada Milutina Milankovića.
Milankoviću će društvo pod krošnjama bukovog i hrastovog drveća praviti Nikola Tesla, Petar I Karađorđević, Stevan Mokranjac, Petar II Petrović Njegoš, Mihajlo Pupin, Vuk Stefanović Karadžić i Mileva Marić (Ajnštajn). Pet od ukupnog broja bisti u Bašti Srbije u Klivlendu, uključujući i Milankovićevu, oblikovao je Ivan Felker, akademski vajar iz Niša, dobitnik mnogih domaćih i međunarodnih nagrada.
Milutin Milanković je ostao upamćen po svojoj teoriji klimatskih promena (Milankovićevi ciklusi) i kapitalnom delu „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba“ iz 1941. godine, koje važi za jedno od najvećih u domaćoj nauci. Znan je i po reformi julijanskog kalendara, a u čast astronomskih otkrića krater na tamnoj strani Meseca, krater na Marsu i asteroid nose njegovo ime. Takođe, Milankovićev portret od 2011. krasi novčanicu od 2000 srpskih dinara.
