CIJI JE KAPETAN?
• Dragan Vasiljković ima australijski i srpski pasoš ali je, u skladu sa međunarodnim pravom, tretiran po zakonodavstvu zemlje u kojoj živi, rekao je ministar za dijasporu
Država Srbija želi da svi koji osećaju tu potrebu postanu njeni državljani, ali srpski pasoš nije garancija da će država uvek moći da njenom vlasniku pritekne u pomoć. Ovo ograničenje postoji u slučaju da je osoba dvojni državljanin, a nađe se na udaru zakona zemlje čiji pasoš takođe poseduje. Ovo je poručio ministar za dijasporu Srđan Srećković, tokom razgovora vođenih u CŠO „Sveti arhiđakon Stefan“ u sidnejskom Ruti Hilu.
Povod je bilo pitanje u vezi sa slučajem Dragana Vasiljkovića. Ministru je rečeno da je Kapetan Dragan više puta svoje posetioce u zatvoru podsećao da je rođen u Srbiji, da je njen državljanin, i upitao da li za njega postoji podrška iz Beograda.
Dosad pomoći nije bilo, rekao je član lobi-grupe „Srbi za pravdu i demokratiju“ Ilija Glišić, i podsetio da je Vasiljković „ostao na milost i nemilost Srba ove zajednice, koji čine koliko mogu prema svojim mogućnostima“.
Ministar je bio izričit:
– Ukoliko neko ima dvojno državljanstvo, i ukoliko se zatekne na teritoriji jedne od država čiji pasoš poseduje, on se tretira prema zakonodavstvu te države. I u ovom konkretnom slučaju država Srbija ne može ništa da učini u pravnom smislu.
Budućnost srpstva
Da li u vladi postoji neka platforma, strateška pozicija o budućnosti srpstva, glasilo je jedno od pitanja.
– O srpskom nacionalnom pitanju, ovo je zaista moj lični stav, kad god o ovome želimo da vidimo neki konkretan dokument, malo se naježim, s obzirom na prethodna iskustva koja smo imali sa dokumentom (memorandum, prim. a.) Srpske akademije nauka i umetnosti. Sećate se kako smo posle toga nažalost prošli i još snosimo posledice i ožiljke takvih dokumenata. Ono što je preovlađujuća politika u Srbiji i čemu su građani Srbije dali ultimativnu podršku na izborima 11. maja jeste da pravimo demokratsku, civilizovanu, modernu zemlju koja stremi evropskim integracijama i želi da bude uvažena članica međunarodne zajednice. I u isto vreme, zemlju koja čvrsto, odlučno i bez odstupanja brani svoje državne i nacionalne interese. Moje mišljenje je dakle da je budućnost zemlje Srbije u ekonomskom razvoju, u Evropskoj uniji i da svako od nas učini što više da država bude ekonomski jača. Jer samo ekonomski jaka Srbija može da zaštititi svoje državne i nacionalne interese i interese srpskog nacionalnog korpusa gde god da se nalazi.
Ono što može da učini jeste u smislu pomoći i davanja informacija, naša ambasada i konzulat pomno prate šta se dešava, ali od njih ne treba tražiti nemoguće, ili da urade više nego što se podrazumeva po međunarodnim pravilima. Kapetan Dragan ima australijski pasoš, ima i srpski, ali se našao na tlu Australije i on je, u skladu sa međunarodnim pravom, tretiran po zakonodavstvu Australije.
Šta može Srbija da učini da se bolje zaštite Srbi iz zemalja okruženja, bilo je jedno od pitanja. Jer, „mi nemamo čega da se bojimo ovde u Australiji, ali su mnogi Srbi iz država bivše Jugoslavije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Bosne u kritičnoj situaciji“.
– Ja za njih brinem, i mislim da organizovana dijaspora (predlog u novom zakonu) treba njih da stavi na prvo mesto što se tiče zaštite – rekao je dr Marko Marinković.
Investirajte u otadžbini
Ministar Srećković takođe je upozorio da su prošla vremena sakupljanja pomoći za Srbiju.
– Ovde bih hteo da vam poručim da vas ne pozivam, niti vas bilo ko iz današnje vlade poziva da pomažete, već da investirate, kako bi ta ulaganja bila na obostranu korist. Samo takav pristup i takav odnos može da da rezultate na duži rok. Svi oni raniji demagoški pozivi, od pre 10, 15 ili 20 godina, koji su od vas tražili da pomažete Srbiju, pa se na kraju ispostavilo da ste bili prevareni, to je politika na koju mora da se stavi tačka. Država Srbija zaista veoma, veoma napreduje, iako je naravno situacija daleko od idealne. Ali treba da znate da je 2000. godine u Srbiji prosečna plata bila 40 evra, a danas je 420 evra. Devizne rezerve su bile 240 miliona evra, a danas su 13 milijardi evra i to je jedan od razloga zašto makroekonomska stabilnost u Srbiji nije ugrožena zbog globalne krize, iako se ona i kod nas naravno oseća.
– Mi smo detaljno analizirali tu situaciju i došli do zaključka da ona nažalost nije dobra – odgovorio je Srećković. – Ono što je dobro jeste da su sve te zemlje, u kojima su Srbi sada nacionalna manjina, opredeljene za ulazak u Evropsku uniju, a jedan od uslova za taj ulazak je održavanje dobrosusedskih odnosa i najviši standardi poštovanja ljudskih prava, odnosno prava nacionalnih manjina. U tom smislu siguran sam da se situacija objektivno popravlja, iako ima puno problema, pre svega u Hrvatskoj i Albaniji, ali i u Makedoniji.
Na primedbu da se i dalje veoma teško ostvaruju prava raseljenih na povratak imovine, ministar je rekao da je stupio na snagu Sporazum o sukcesiji, koji bi trebalo da ubrza i taj proces, ali…
– Taj sporazum se u potpunosti ne primenjuje i, konkretno, hrvatski sudovi rade vrlo sporo. Ono što je moj savet jeste da budete uporni i ukoliko je proces sticanja vaše imovine neosporan, vi ćete doći do svojih prava. Jedan od razloga što Evropska unija stopira prijem Hrvatske, jeste zbog njenog odnosa prema srpskom nacionalnom korpusu.
Delegacija Ministarstva za dijasporu večeras je u Srpskom centru u Bonirigu, a sutra u Kanberi.
