Konačno su počele pripreme za novi život Ambasade SCG u Parizu, u šta se, za vreme radne posete „gradu svetlosti“, osvedočio ministar inostranih poslova Goran Svilanović. Jednočasovni obilazak „gradilišta“ odradio je sa ambasadorom Radomirom Diklićem, ministrom-savetnikom LJiljom Milojević-Borovčanin, arhitektom projekta Desankom Raspopović i vlasnikom izvođačke firme MPI „Action““ Fransoa Morisom. Očigledno je: posla ima „preko glave“, ali se i osetio optimizam i uverenje da ćemo imati Ambasadu „za desetku“.
Trampa sa Nemcima
– Ovaj prostor u ulici Leonarda da Vinčija bio je u vlasništvu nemačke misije pri OECD – objasnio je za „Vesti“ ministar Svilanović. – Onda je došlo do dogovora i razmene, te je Nemačka ambasada u Beogradu preuzela u vlasništvo zgradu u kojoj se nalazila, a u trampi je SCG pripala ova pariska zgrada i šest stanova u pariskom predgrađu Bulon Bilankur. Dokumentacija je u redu, vlasništvo je sređeno, sve je čisto!
Podsetimo, prema raspodeli ostavštine SFRJ, zgrada konzulata iz pariske ulice Fesendrie pripala je Makedoncima , koji su se već tamo uselili, a zgrada Ambasade prešla je u vlasništvo Hrvatske koja, da bi se uselila, čeka naše preseljenje u ulicu Leonarda da Vinčija. A da bismo za čitaoce „Vesti“ dobili odgovor kada će to biti i kako će izgledati, pridružili smo se obilasku „na ministarskom nivou“.
I odmah treba reći da ulica sa imenom Leonarda da Vinčija, a dodiruje je avenija Viktora Igoa, ne može biti loša! Tu su ambasade Konga, Obale Slonovače i Novog Zelanda, a petnćstak metara naspram ulaza je ozelenjeni prostor sa kamenim klupama, što će se sigurno u toplijim danima pretvoriti u našu čekaonicu.
– Komisija pri Ministarstvu je izabrala najbolju ponudu na konkursu, a radovi će se obavljati od 1.septembra 2003. do 15. maja 2004. godine. Za eventualna kašnjenja plaćaće se penali – informiše gospođa Milojević.
Pod rukom držeći debelu knjigu projekta, ulogu domaćina igrala je arhitekta Desanka Raspopović:
– Zgrada je lepa. Bilo je neizvesno da li ćemo uspeti da izmenimo sve što smo hteli i to čekanje bilo je naporno. Imamo dobro preduzeće, imamo sredstva. Projekat je skroman, s obzirom na to da zemlja nema dovoljno novca, ali će sve funkcije biti zadovoljene.
Potom smo krenuli u obilazak. Dva su ulaza: levi za Ambasadu, desni za Konzulat. Šuta i otpadnog materijala je na gomile. Pomeraju se zidovi radi nove namene.
Tri su sprata, kancelarijskog prostora biće dovoljno, predviđen je za 26 radnih mesta. Naravno, postojaće i sala za sastanke, pa za male prijeme, a tu su i nasleđena nekad pozlaćena golema ogledala, kamin, plafoni su ornamentalni, prozori veliki, stepeništa se uvijaju, a lifta neće biti.
Sa dvorišne strane zgrada deluje mnogo veće, oko nje se obavija montažno stepenište, a u središnjem prostoru je visoka breza, koju će po završenim radovima oplemenjivati puzavice i cveće. Temeljni obilazak ovog, za sada građevinskog prostora, završen je sa željama da sve protekne kako treba. Potom su se svi rukovali, pa iz džepa izvadili maramice i obrisali naprašene cipele.
