Prema ustaljenoj praksi i zakonskim odredbama vladu sacinjava mandatar koga odredjuje predsednik Srbije, u ovom slucaju vrsilac duznosti predsednika. Tu nije nista sporno. Tacno je i to da do danas dijaspora nije imala pravo glasa, niti da bira predstavnike iz svoje sredine , ili glasa za kandidate po svom ubedjenju ili pripadnosti. u otadzbini. Sve je to neosporno. Medjutim, pojedinci su sve to izgubili iz vida i predlozili su svoje kandidate za ministra dijaspore. U svom obracanju zeleo sam da istaknem da su predlozi pojedinaca, koji smatraju da govore u ime dijaspore neprihvatljivi i nedemokratski. Postavlja se pitanje ko je njih ovlastio da predlazu u ime dijaspore ili nekakve njihove prcije takozvanog Kongresa Evrope. Ako bi kandidatura u krajnjem slucaju bila realnost, dijaspora bi bila najpozvanija da o tome odlucuje na ustaljenim demokratskim principima.Zakon o pravu glasa dijaspore je u nacrtu i po debati u skupstini najverovatnije ce pretrpeti neke izmene.Neki poslanici su stavljali primedbe ne samo na zakon o pravu glasa dijaspore, vec i o izboru svojih predstavnika, sto nije iskljuceno regulisanje nacina izbora i samog ministra dijaspore. Sve su za sada to nepoznanice do definitivnog usvajanja zakona o pravu glasa dijaspore. Na parlamentarnim izborima 28. decembra, srpska dijaspora nije ucestvovala i po vazecim zakonskim odredbama najverovatnije ce se bez njihove volje nametnuti ministar dijaspore. Najlogicnije bi bilo u ovoj situaciji da sadasnji mandatar konsultuje dijasporu i izabere pravi covek, iz sredine koju ce predstavljati.
Prema jos nezvanicnim informacijama resor ministarstava djaspore pripao je SPO-u. Kako i na koji nacin ce se postavit ministar dijaspore i ko ce zapravo to biti, je za sada nepoznanica.
U skupstinskoj debati se raspravlja o ukidanju cenzusa za nacionalne manjine i zastupljenosti u skupstini na osnovu brojnosti.
Nije na odmet da se spomene zastupljenost etnickih grupacija u parlamentu Kanade i provincija. i nacin kako se to resava. U redovima najmnogobrojnijih etnickih grupacija politicke stranke kandiduju svoje predstavnike iz redova etnosa. Tako Grci, Italijanij Jevreji, Poljaci imaju svoje predstavnike u saveznom i provinciskim parlamentima.
Kod nas se ide drugim putem.Od broja nacionalne manjine , u nacrtu, zavisi koliko ce obaveznih predstavnika biti u buducoj skupstini.U tom kontestu bilo je reci i o dijaspori da li i koliko ce predstavnika imati u skupstini.Ako takav zakon prodje dijaspora svake zemlje birala bi poslanike skupstine zavisno od trenutnog broja doticne drzave.Da li ce zakon predvideti izbor poslanika iz doticne sredine ili ce se glasati po opredeljenju to za sada nije poznato. To su samo skupstinske debate, a kako ce sve to zaziveti je poseban problem sa kojim se trenutno suocava skupstina. Bilo kako bilo dosadasnja greska se mora ispraviti i 4 miliona Srba postati ravnopravni gradjani drzave Srbije.
U predhodnoj diskusiji nije mi bila namera da negiram izbor ministra dijaspore iz redova svestenstva, vec da podsetim na istaknute predstavnie dijaspore. U istoriskim trenutcima , kod nas su pojedine licnosti uporedo imale duhovnu i svetovnu vlast, sto je neosporno. Zapadna iskustva,konkretno Kanade i SAD crkvu danas drze po strani, kao i mnoge druge drzave savremenog sveta.Naucna dostignuca i otkrica savremene civilizacije su bile i ostale neprevazidjene suprotnosti.Mozda je i to jedan od razloga za takve stavove.
Americka spoljna politika kolonijalizma ,u svetu se oslanja na bilo koga ko sprovodi njihove interese. Trenutni predsednik Aristid je jedan primer koga Amerika silom i protiv volje naroda drzi na vlast.Vec je bio svrgnut od revolucionarnih snaga Haitija i putem sile vracen na presto. Danas se Aristid suocava sa istim snagama i pitanje je kada ce ponovo biti uklonjen i pored podrske Amerike.Aristid je svesteno lice, koje po mnogo cemu treba da bude primer vlastoljublja na stetu svoga naroda.
