Ministarstvo finansija pomaže u dobijanju alimentacije iz inostranstva
Otišli u pečalbu, na decu zaboravili
Samohrani sam otac. Moje ćerke su bliznakinje. Sada imaju 12 godina. Njihova majka ostavila ih je kada su napunile dve godine. Otišla je za Austriju, preudala se. Nimalo je ne interesuju njena deca u Srbiji. Od 1997. godine pokušavam da moja deca dobiju od majke ono što im bar zakonski sleduje – alimentaciju. Ali od tada moj slučaj, slučaj moje dece, nije se pomerio sa mrtve tačke.
Priča tridesetsedmogodišnjeg Stevana Jovanovića, koji je kao samohrani otac možda na najteži način osetio šta znači biti roditelj, nije u Srbiji usamljena. Do sada je Ministarstvu finansija, koje je kod nas servisni organ kojem se i preko kojeg se upućuju zahtevi za alimentaciju ukoliko se onaj drugi roditelj nalazi u inostranstvu, stiglo 550 zahteva. Ovaj proces se obavlja na osnovu Konvencije UN o ostvarivanju alimentacijskih zahteva.
Stevan je fizički radnik. Radi gde stigne da bi prehranio porodicu. On se još nije obratio Ministarstvu finansija već zakonsko pravo svoje dece pokušava da ostvari kroz ovdašnje sudove. Kaže, „bezuspešno jer štite majku koja nije majka“. Ipak, za razliku od mnogih, Stevan bar zna gde mu je bivša supruga .
– Konvencija važi na teritoriji 50 zemalja potpisnica. To su ujedno i zemlje u kojima se nalazi najveći broj naših ljudi, poput Nemačke, Austrije, Švedske, a novim migracijama uključeni su i Novi Zeland i Australija. Amerika, Kanada i Rusija nisu potpisnice i tada se ostvarenje prava radi preko Ministarstva spoljnih poslova – kaže za „Blic“ Snežana Nedeljković, načelnik sektora za imovinsko-pravne poslove Ministarstva finansija.
Prvenstveno se pokušava sklopiti poravnanje sa dužnikom. Iz našeg ministarstva proslede dokumentaciju nadležnom organu u zemlji u kojoj se roditelj nalazi. Potom roditelja koji izbegava svoju obavezu poziva nadležni, posrednički organ. Ako ne pristane na poravnanje, onda se ide na izvršenje presude donete ovde u zemlji ili te druge države pokreću svoj postupak.
– U ovoj godini prispelo je već tridesetak zahteva, ali broj naših predmeta stalno se menja. Deca imaju pravo na alimentaciju sve do 26. godine, a do kraja života ako su bolesna – kaže Nedeljkovićeva. Po dosadašnjem iskustvu u našem ministarstvu, većina roditelja koji su u inostranstvu „zaboravili“ da su im deca negde u Srbiji, po dalekim svetskim metropolama nisu se obogatili. Uglavnom su i tamo socijalni slučajevi. Ta činjenica dodatno otežava stvar za zaboravljenu decu.
– Zemlje imaju tabelu i ako ne zarađuje, na primer kao što je princip u Nemačkoj, 840 evra, oni nas obaveste da ne može da plati. Međutim, Nemci na svakih šest meseci proveravaju finansijsko stanje i ako se popravilo, javljaju nam i mi onda nastavljamo započeti postupak. U Australiji, primera radi, čak i ako je reč o socijalno najugroženijima, oni odrede bar 20 dolara – priča Nedeljkovićeva.
Očevi su ti koji najčešće odu i zaborave. Tek desetak predmeta su majke. Najveći broj brakova sklopljen je ovde u zemlji. U malom broju slučajeva u pitanju su očevi ili majke stranci. Konvencija UN namenjena je socijalno najugroženijoj kategoriji. Otuda je alimentacija koja se izdejstvuje od 150 do 200 evra po detetu. Stevanove ćerke su za osam godina od kako ih je majka napustila dobile oko 2.000 evra.
– Peti opštinski sud ukinuo mi je privremenu izvršnu presudu i sada nemam ništa – kaže ovaj samohrani otac.
Vera Totić, predsednik Udruženja samohranih roditelja za SCG, koja je i sama bila samohrani roditelj, kaže da kod nas nema preciznih podataka o broju samohranih roditelja. U ovom udruženju ima 1.370 učlanjenih, od čega su 137 očevi.
– Trenutno vodimo 36 sporova u zemlji i dva za inostranstvo.
Problem je što od šest do devet meseci traje procedura razmene dokumentacije kada se obratimo Ministarstvu inostranih poslova. U 90 odsto slučajeva se poziv vrati, jer je taj roditelj koji izbegava plaćanje nepoznat ili nije na nekoj od poznatih adresa… Sve bi to bilo lakše kada bi svi ovdašnji organi bili uključeni. MUP ima evidenciju izdatih pasoša, a ondašnji organi, ambasade, u saradnji sa MUP, tužilaštvom i kompjuterom mogu lako da pronađu dužnike. Sve se to može završiti za nedelju dana. Nešto mora da se učini kako bi roditelji plaćali svoju obavezu – kaže Totić.
