1. MINISTARSTVO U SENCI ZA DIJASPORU
Oktobarske promene 2000. dijaspore je docekala i prihvatila kao neko krajnje vreme koje obeležava ne samo pocetak suštinskih demokratskih promena u matici, vec i konacan pocetak rešavanja problema naših ljudi u rasejanju. Rešavanje problema naših lcjudi koji žive i rade u stranim zemljama, od minimalne je koristi za njih same, u odnosu na korist i dobrobit koju može imati država. Nažalost, i pored svih predizbornih obecanja, politicko i državno rukovodstvo zemlje, u ponašanju i odnosima prema dijaspori nije izmenilo ništa. Izostala su obecanja koja su imala samo promotivnu predizbornu svrhu, a koja se, sada se to vidi, mogu nazvati neobaveznim i komotnim ponašanjem.
Nastavak neshvatljivog ignorisanja dijaspore, imalo je za posledicu, sasvim sigurno to možemo ustvrditi, i neuspeh predsednickih izbora, piogotovo u drugom izbornom krugu.
Oktobarske promene, umesto ocekivanih pozitivnih, donele su negativne tendencije u odnosu na dijasporu. I pored upozorenja tadašnjem mandataru, a sada premijeru republicke vlade da je najava ukidanja Ministarstva dijaspore (tada se zvalo Ministarstvo za odnose sa Srbima van Srbije) ravno nepotrebnom egzibicionizmu. Ili još gore, revanšizmu prema našim ljudima u rasejanju, po uzoru na periode najveceg anatemisanja naše dijaspore kada se pod tim nazivom podrazumevala ekstremna emigracija. Ministarstvo je ukinuto voljom jednog coveka ili više njih. Smešno je bilo obrazloženje da je uradeno zbog efikasnog utroška i uštede sredstava koja se nalaze u budžetu republicke vlade.
U isto vreme, sa 14 ministarstava koliko je evropski prosek, preko 17 koliko je bilo pri formiranju Vlade, došlo se, zadnjom rekonstrukcijom Vlade do 19 ministarstava. Neka, vec postojeca su deljena i ustanovljavana nova, a pored svih zahteva i obrazloženja da se vrati Ministarstvo dijaspore , Vlada i njen predsednik ostali su nemi. Usput treba napomenuti i to da je jedinom Ministarstvo dijaspore moglo da funkcioniše na sredstvima koja bi obezbedili naši ljudi iz dijaspore. Dakle, iz vladinog budžeta nije trebao, u tu svrhu da se izdvaja nikakav novac.
NA zahtevima da se vrati Ministarstvo dijaspore nije insistirala samo Patriotska stranka dijaspore i njeni zahtevi nisu bili tek radi marketinga stranke. Nema te organizacije ili udruženja naših ljudi u bilo kojoj zemlji u rasejanju, koji nisu izrazili svoje nezadovoljstvo cinjenicom da je, upravo u momentu kada je bilo najopotrebnije, Ministarstvo za dijasporu ukinuto.
Agencija za dijasporu na republickom, i Sektor za dijasporu na saveznom nivou, nisu u stanju servisirati potrebe cetiri miliona naših ljudi širom sveta. Ni strucno, nui kadrovski. Opravdanje za ukudanje Ministarstva, ponudeno je na Vidovdan ove godine saopštenjem Saveznog zavoda za statistiku da nas je u rasejanju 395 hiljada. Ironija je državnim statisticarima dozvolila da u napomeni dozvole da ih je «van» možda i duplo više. Za tako mali broj ljudi i nije potrebno Ministarstvo. Istina je, medutim, da je tri i po miliona ljudi nestalo sa spiska državljana ove zemlje.
Da ne bi bilo daljeg nestajanja sopstvenih ljudi, da bi se dijaspora konacno uvažila kao, svima je to znano, jedini moguci faktor ekonomske i svake druge revitalizacije matice, da bi iskustvo, duhovno i materijalno bogatstvo naših ljudi u rasejanju uzdiglo onemocalu otadžbinu do mesta i na mesto koje joj pripada, Patriotska stranka dijaspore se odlucila na još jedan pokušaj prizivanja svesti i savesti, pre svega politickih lidera i državnih rukovodilaca, na iniciranje osnivanja MINISTARSTVA U SENCI ZA DIJASPORU.
Bez obzira koliko ce ova naša inicijativa zvucati i delovati neuobicajenio, rukovodeni smo, pre svega cinjenicom da je potrebno uciniti sve što je moguce da se institucije sistema podsete da van granica otadžbine živi jedna trecina njenog stanovništva, krajnje obespravljenog, a krajnje potrebnog državi koja personifikuje taj sistem. Cilj ove inicijative jeste i da se najšira javnost, kako ova ovde, tako i ona van granica zemlje, podseti da cetiri miljioona ljudi, državljana ove zemlje, izmiruje svoje poreske obaveze u otadžbini i stranoj zemlji u kojoj žive ui rade , a ni u jednoj ne ostvaruju svoja politicka prava.
Cilje da se, preko saznanja o ovoj inicijativi, domaca, evropska i svetska javnost podstakne na razmišljanje o tome zašto državni cinovnici moljakaju za kojekakvu pomoc i kredite gde stignu, a emotivno, moralno i materijalno bogatstvo svojih ljudi u rasejanju omalovažavaju.Valjda ce neko od tih evropskih i svetskih mocnika uociti takvu anomaliju i podsetiti naše velikodostojnike na mogucnosti sopstvene dijaspore. Bila bi to prihvatljiva intervencija tih mocnika, u odnosu na bilo koju do sada videnu i pretrpljenu..
Patriotska stranka dijaspore ocekuje da ce ova inicijativa biti prihvacena od strane svih organizacija i udruženja naših ljudi širom sveta, klubova i pojedinaca, naucnika, sportista i umetnika. Svih ljudi svesnih potrebe izjednacavanja dijaspore i naših ljudi u otadžbini, makar u politickim pravima. Podsecamo sve parlamentarne i vanparlamentarne stranke u Srbiji i SRJ da smo, kao Stranka, svima uputili protokol o saradnji i prijateljstvu.Ponudena saradnja važi i dalje, naravno po pitanjima dijaspore. Ovo je prilika da se ona i ostvari.
Buduci da ne postoja politicka, a ni bilo kakva druga iogranicenja za podršku ovoj inicijativi, ocekijemo njeno prihvatanje , a nakon toga ustanovljavanje resora i delokruga njihovog rada.
2. ZAHTEV PSD USTAVNOJ KOMISIJI ZA IZMENU USTAVNOG ZAKONA
Neuspeh drugog kruga predsednickih izbora najozbiljnije upozorava na manjkavost postojecih odredbi ustavnog zakona koji reguliše izbor predsednika republike. U ovakvoj situaciji, nije moguce ocekivati ništa drugo sem izmene izbornog zakona kojim bi se eliminisala potreba natpolovicne vecine glasaca. Na to upucuju iskustva zemalja razvijene demokratije, ali i ocigledna potreba vezana za gotovo bezizlaznu situaciju u kojoj se našla država. Od vec nabrojanih mogucnosti da se ubuduce izbegne totalna politicka, ekonomska i svaka druga katastrofa u zemlji, izmena izbornog zakona je ocito najuputnija, što ujedno upucuje i na najkraci put za razrešavanje aktuelne krize.
Patriotska stranka dijaspore insistira na tom da se, prilikom izmene ustavnog zakona, ustanovi izborni zakon kojim bi, vec na prvim narednim izborima, dijaspora imala pravo da izrazi svoju politicku volju, tj. da glasa u ambasadama i konzulatima naše zemlje u stranim zemljama u kojima žive i rade naši ljudi. Ukoliko je to problematicno u nekoj od stranih zemalja, glasanje bi se moglo obaviti u najbližoj susednoj zamlji. Za naše ljude je prihvatljivo i rešenje koje piodrazumea i glasanje putem pošte, kao i kombinacija svih mogucih rešenja.
U tom smislu, ostvareni su kontakti sa Savetom Evrope i OEBS. Imamo poruke od tih organizacija da su i same spremne pomoci oko rešavanja ovih problema, za koje, i na ovom, evropskom nivou vlada mišljenje da su odraz zanemarivanja obaveza koje ima država. U kontekstu politickih dogadaja i demokratskih procesa u cijem toku je i naša država, za pretpostaviti je da nema zemlje u svetu koja ne bi omogucila sprovodenje glasanja naših ljudi koji tamo žive i rade. U ovom smislu, Patriotska stranka dijaspore se obratila za pomoc svim ambasadama stranih zemalja koje imaju akreditovanje diplomate u Beogradu.
Cilj svih ovih inicijativa jeste da se omoguci svim ljudioma da daju svoj glas, Time bi bila izbegnuta kriza vezana za nedovoljan broj hlasaca kao i svaka manipulacija brojem glasaca koji se prikazuju u spisku, a nalaze se van granica zemlje.
PSD u tom smislu podržava inicijativu Saveta dijaspore, uoblicenu u zahtevu predsedniku Sklupštine Srbije, da se prilikom izmene ustavnog zakona vezanog za izbor predednika republike, unese ustavni zakon kojim bi se omogucilo dijaspori da izrazi svoju politicku volju putem glasanja.
PSD takode podržava i inicijativu sudije saveznog ustavnog suda gospodina Aleksandra Simica, da na prvom zasedanju Saveznog ustavnog suda inicira raspravu vezanu za pravo glasanja dijaspore.
U ovom kontekstu, nemoguce je ne podržati inicijativu i proceduru Centra za slobodne izbore i demokratiju koja treba da rezultira zakonskom odredbom da ubuduce izborni cenzus bude 2% za izbor poslanika, odbornika i predsednika. Ubedeni smo da je i to korak ka uspešnom ukljucivanju dijaspore u politicki život matice. Bice to, naravno, povod za svaki drugi, pre svega ekonomski angažman naših ljudi iz rasejanja.
3. PODRŠKA UJEDINJENJU STPSKIH ORGANIZACIJA U SEVARNOJ AMERICI
Od svih vesti pristiglih iz cikaga vezanih za zadnju sesiju Kongresa srpskog ujedinjenja, najvažnijom se cini ona vezana za odluku o skorom ujedinjenju tri najvece organizacije naših ljudi na podrucju Severne Amerike. Do sada, takvo ujedinjenje naših ljudi u rasejanju nije bilo zamislivo. I na ovaj nacin, naša dijaspora daje do znanja matici šta i kako treba da se radi. Vest o ujedinjenju stigla je upravo u vreme kada je politikntstvo u matici doseglo apsurdne granice. Politicki rivali su se ušancili na sopstvenim neprikosnovenim pozicijama koje su nalik na sve drugo sem na nalaženje zajednickog jezika. Takvo stranputaštvo narod je primereno kaznio neizlaskom na izbore, odnosno izlaskom u nedovoljnom broju.
Iskreno se nadamo da ce ujedinjenje srpskih organizacija u Severnoj Americi biti povod za ozbiljna razmišljanja o ujedinjenju srpskih organizacija u Evropi, a onda objedinjavanje naše dijaspore na svim kontinentima.
Svim ovim procesima koji dijaspori konacno treba da omoguce pozicioniranje na pravom i zasluženom mestu, Patriotska stranka dijaspore ce, svojim delovanjem u inostranstvu i matici biti pravi oslonac u organizacionom, logistickom prominentnom i svakom drugom smislu
