Tribinu koja je trajala 90 minuta, otvorila je predsednica SKD-a Slađana Setenčić, a program su vodile Violeta Aleksić i Tanja Radojević. Miroslav Lazanski je započeo analizom aktuelnih događanja u Siriji.
"Amerika je lansirala, po ruskim tvrdnjama, 103 krstareće rakete raznih tipova, a sirijska PVO navodno je oborila 71 projektil. Ako je taj podatak istinit, onda je to sjajan uspeh sirijske PVO budući da ona većinom raspolaže starim sovjetskim PVO sistemima tipa „kub", „neva" i „SA-5 gamon", odnosno „S-200". Sirija ima i modernije PVO sisteme tipa „buk M1" i „pancir", verovatno su posade na tim sistemima sada mnogo bolje obučene, a nije isključeno da su sastavljene i od ruskih veterana", rekao je Lazanski.
"U svakom slučaju, ako je od 103 lansirane rakete PVO Sirije oborila njih 71, to je velika efikasnost. A nju, nažalost, niko ne može i dokazati. Jer Pentagon će tvrditi da nije oborena ni jedna jedina raketa, a Moskva i Damask govore o 71 oborenoj. Vojni efekti bombardovanja i raketiranja ciljeva u Siriji su minimalni, nema većeg broja poginulih, materijalna šteta i nije posebno velika, vojna tehnika Sirije nije ni dirnuta, Bašar el Asad je sada čvršće na vlasti nego što je bio pre šest godina kada je rat počinjao.
Ovaj 50-minutni rat, ipak, povlači i neka pitanja i neke zaključke. Ako su Rusi znali još pre mesec dana za hemijsku nameštaljku u Dumi, koja može da eskalira u bombardovanje Sirije, šta su čekali s dovlačenjem vojnih pojačanja u to područje? Loše procene obaveštajnih službi ili uverenje diplomatije da se stvar može umiriti i ispeglati? Posle slučaja Skripalj došao je slučaj Duma, zar niko u Moskvi nije mogao da pretpostavi da sledi bombardovanje? Ako su Rusi u početku govorili da će direktno vojno odgovoriti ako u Siriji budu ugroženi životi njihovih vojnika, čemu zatim izjave raznih ruskih senatora da neće dozvoliti udar američkih raketa po Siriji. Istina, u Moskvi su to kasnije malo i precizirali tako da neće dozvoliti udar po snagama Bašara el Asada i po vladinim zgradama u Damasku. I to se tako i dogodilo.
Amerikanci su prethodno obavestili Ruse šta će da gađaju, Sirijci su prehodno evakuisali živu silu i tehniku s lokacija koje će biti gađane, usledio je udar sa 103 rakete, a mogao je to biti napad i s 250 do 300 krstarećih projektila, pogođeno je nekoliko objekata, nešto, a možda i više od nešto, raketa je i srušeno, Bašar el Asad je ujutro mirno ušetao u svoju palatu u Damasku.
Nema sudnjeg dana, nema trećeg svetskog rata, pašće tiraži novina. Rusi mogu da kažu da se Ameri nisu usudili da gađaju njihove baze u Siriji, da se nisu usudili da gađaju vladine zgrade u Damasku i da nisu direktno gađali sirijsku vojsku. S druge strane, Tramp nije „podvio rep", bombardovanje je bilo strogo selektivno, prostorno i vremenski vrlo ograničeno.
No, Moskva će, ipak, morati da razmisli do koje granice može i dalje da nastupa s već izlizanim sintagmama o kršenju međunarodnog prava, o potrebi da se svet ne gura na ivicu rata i s ostalim bedastoćama iz pacifističkog arsenala. Ako imaš PVO i govoriš da je najbolji na svetu, a konstantno izbegavaš da ga ikada upotrebiš, onda se polako gubi kredibilitet. Naravno, potrebno je dobro odvagati kada ga upotrebiti, ali onda su i nepotrebne izjave ruskih senatora tipa „oborićemo sve američke rakete"", zaključio je analitičar.
Lazanski je takođe rekao da bi voleo da vidi detalje vojnog ugovora Moskve i Damaska. Šta tamo piše? Ako stoji da je Moskva dužna da pomogne borbu Sirije protiv terorista i da za tu uslugu Damask daje Moskvi dve vojne baze, onda je sve u redu. Ali, ako stoji da se Moskva obavezala da štiti Siriju od svake vrste unutrašnje i spoljne agresije, e onda gorak ukus ostaje…
Nakon ove teme, Lazanski se vratio na nedavne događaje na Kosovu, i započeo pitanjima.
"Šta bi bilo da je neko od pripadnika jedinice ROSU koja je intervenisala u Kosovskoj Mitrovici povukao obarač i otvorio vatru na okupljene Srbe? Kakve bi reakcije bile Srba na severu Kosova, Prištine, KFOR-a i Beograda?
Srbi na severu Kosova ne samo da bi aktivirali sve sirene već bi se najverovatnije aktivirale i one snage samoodbrane koje nisu pod kontrolom Beograda, a kojima bi to bio trenutak izlaska iz senke i dokazivanja da su bili u pravu.
Priština bi, opet, procenjivala je li to taj trenutak da pokušaju da konačno vojno-policijski zauzmu sever Kosova, eliminišu projekat Zajednice srpskih opština i kompletiraju celu priču o svojoj nezavisnosti. KFOR i EULEKS bi diskretno bili na strani Prištine, držali bi se pasivno sve dok broj mrtvih eventualno ne bi prešao barem 20.
Beograd bi procenjivao kuda idu stvari, je li reč o spontanom incidentu, ili je namera Prištine da potpuno zauzme sever Kosova. Iako bismo mi morali da imamo takve informacije i procene barem sedam dana pre nego što se događaji i odigraju. Jer, kada krenu spontani događaji, vremena za analizu i nema, pošto je istorija prepuna „spontanih" događaja.
Beograd je već nekoliko puta naglasio da po sporazumu sa KFOR-om i NATO-om jedinice ROSU bez odobrenja lokalne samouprave, što znači Srba sa severa Kosova, ne mogu ulaziti niti boraviti na severu Kosova. Priština je sada taj sporazum zgazila bez ikakvih posledica po nju.
Pretpostavljam da je telefonski poziv iz Beograda predsednika Aleksandra Vučića naveo Prištinu da hitno povuče ROSU iz Kosovske Mitrovice.
Najmanje je pet značajnih razloga zašto je eksperiment „države Kosova", bez presedana u lokalnoj primeni svetske vladavine, krenuo pogrešnim putem. Prvo, teško bi se moglo zamisliti teže mesto za takav pokušaj. Nije u pitanju samo fizičko razaranje, reč je o socijalnom i psihološkom razaranju posle 1999. I struktura stanovnika, ne samo etnička, gradova na Kosovu se promenila. Razjedinjenost, korupcija i neodgovornost lokalnih albanskih političara na Kosovu, sve je to dobro poznato zapadnim sponzorima Prištine. Pričaju o ljudskim pravima, toleranciji i stabilnosti, svi na Zapadu koji žele da znaju, dobro znaju da su to samo priče.
Osim vlade u Prištini postoji i druga, nezvanična vlada, koja kontroliše pare koje sa Zapada šalju na Kosovo albanski gastarbajteri.
Treći razlog haosa jeste i kontekst međunarodne situacije koji se dosta promenio od 1999. godine. Haos i složenost međunarodnog prisustva na Kosovu možda nama u Beogradu i nije tako vidljiv, ali to postoji. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN kaže da je Kosovo pod suverenitetom SR Jugoslavije, ali i da će uživati značajnu autonomiju i samoupravu. Spoj devičanstva i materinstva. Poslednje, ali ne i najmanje važno, haos vlada i zbog toga što svet zaista i ne želi da više bude na Kosovu. Svaka zemlja koja je poslala svoje vojnike u okviru snaga KFOR-a najvećim delom sama i plaća svoje troškove.
Svet, zapravo Zapad, polako se umara od problema koji se zove Kosovo. Tu i leži šansa Srbije da postigne rešenje koje odgovara našim nacionalnim i državnim interesima. Naravno, treba da jasno i nedvosmisleno kažemo šta je to naš državni i nacionalni interes na Kosovu. Ako je to sever Kosova, onda sledeći upad jedinice ROSU ne sme ostati samo na verbalnim reakcijama Beograda. Kosovo i odnosi sa Rusijom jedini su aduti Srbije u odnosima sa Zapadom", rekao je Lazanski.
Nakon tribine usledila su pitanja, odgovori…Diskusija o mnogim temama zadražala je Lazanskog i brojne goste do kasnih večernjih sati.
Posetioci su došli iz svih krajeva Švajcarske, kao i iz susednih zemalja: Nemačke, Francuske, Austrije, itd…Prisutni su imali priliku da pitaju sve što ih zanima a što se tiče političkog stanja, da se druže u neoficijelnom delu programa sa istaknutim novinarom, ali i da pogledaju naslove knjiga Miroslava Lazanskog.
Za srpski Radio Mladost, Lazanski je rekao da ga gostoprimstvo Srpskog kulturnog društva uvek dirne, pa je slogan predsednice društva Slađane Setenčić sa kojim je otvorila tribinu "Srpsko kulturno društvo je i vaša kuća", zaista nešto što potpisuje ovu instituciju koja traje 26 godina. Pohvalio je i angažman srpskog Radija Mladost, sa kojeg se srpska reč već 21 godinu čuje na ovim prostorima.
