Samo naizgled isti, ljudi su u toliko pogleda različiti, da ovaj početak može da zavara da će biti priče o naširoko poznatoj i svekoliko spornoj “autentičnosti”. Međutim, ne. Ovo je priča o dve leve ruke, koje neke sputavaju u obavljanju zadataka kao što su ručni radovi, rezbarenje drveta, crtanje rukama, pletenje i dr. Dok nekima radnje ove prirode idu od ruke, drugi kubure i ponavaljaju – imam dve leve ruke.
Ova razlika je, naravno, u velikoj meri vođena praksom. Ako neko mnogo plete ili crta, s vremenom postaje bolji od onoga ko to nikada ne čini. Ali, nije sve u treningu. Neko može da pokušava do mile volje, a da proizvod uvek deluje neverovatno nespretno.
Postoje li naučni dokazi za nešto poput “dve leve ruke”?
Razmišljanje u ovom pravcu obično povuče u misli na levorukost ili desnorukost. Međutim, postoji više vrsta “rukodominantnosti” i, u suštini, dva su načina na koje se to može utvrditi.
Jedan je određivanje ruke koja ima prednost. To je ona ruka kojom neko preferira da piše, crta ili obavlja druge zadatke. Ispitivanje ove vrste afiniteta obavlja se uz pomoć jednostavnog upitnika, tako što se ljudi pitaju koju ruku preferiraju za nekoliko aktivnosti (pisanje, crtanje npr).
Drugi je ručna veština – objektivno, merene veštine obe ruke. Ovo se može proceniti zadacima o vremenu reakcije. Na primer, u zadatku daske sa klinovima, ljudi moraju da prenesu male drvene predmete u rupe na dasci sa obe ruke odvojeno dok se meri vreme.
Postoje tri oblika preferencije ruke. To su levorukost (osoba preferira levu ruku za pisanje i druge aktivnosti), desnorukost (preferira desnu ruku) i mešovitost (osoba preferira levu ruku za neke aktivnosti, a desnu za druge).
Za razliku od preferencije ruku, veština ruku se obično određuje pojedinačno za svaku aktivnost, a ne za mnogo različitih vrsta aktivnosti. Tu se u naučnim studijama obično razlikuju tri oblika: levorukost (osoba je brža i preciznija sa levom rukom), desnorukost (brža i preciznija sa desnom rukom) i ambideksternost (osoba je podjednako brza i precizna sa obe ruke).
Smatra se da su mnogi ljudi sa ambidekstrijom zapravo levoruki koji su sami naučili kako da koriste desnu ruku, što se ponajviše objašnjava kulturnom preferencijom za dešnjakom. Istorijski gledano, mnogi objekti su dizajnirani za dešnjake. Neki od primera su otvarači za konzerve, makaze, numerička tastaturu na tastaturi, stolovi u učionici i dr.
Ambideksternost je takođe češća kod muškaraca nego kod žena, prema nalazima studije iz 2021. godine.
Šta je sa “izrodima”?
Ali, šta je sa ljudima koji su podjednako spori i nespretni sa obe ruke? Da li i za njih postoji kategorija rukom?
Termin za suprotnost ambidekstrinosti je ambisinistralnost.
Ambidekstral se odnosi na ambidekstralne ljude koji koriste obe ruke kao desnu ruku. Isto tako, ambisinistral se odnosi na ambidekstralne ljude koji koriste obe ruke kao levu ruku levoruke osobe.
Termin „ambideksternost“ potiče od latinskog korena „ambi-“, što znači „oboje“ i „dekter“, što znači „ispravno“.
Termin „ambisinistralnost“ je analogni termin, a drugi deo — „zlokobno“ — označava „levo“.
Dakle, to znači „oboje levo“ i odnosi se na ideju da pošto su većina ljudi dešnjaci, oni su nespretni sa levom rukom. Tako da ambisinistralnost doslovno znači da imaju „dve leve ruke“.
Ambisinistralnost je donekle naučna misterija; dok se ponegde pominje taj termin, naučni dokazi o njegovom postojanju su izuzetno retki. U naučnoj bazi podataka PubMed, koja sadrži milione biomedicinskih publikacija, može se pronaći tačno jedna studija o ambisinistralnosti i stara je nekoliko decenija.
Godine 1978. Džon I. Todor i Tomas Doun sa Odeljenja za fizičko vaspitanje Univerziteta u Mičigenu objavili su studiju pod naslovom „Handedness i hemisferna asimetrija u kontroli pokreta“.
Naučnici su testirali 20 muškaraca i 30 žena sa zadatkom tapkanja da bi utvrdili veštine ruku. Morali su da dodirnu dve mete naizmenično olovkom što je brže moguće.
U različitim ispitivanjima, veličina meta je varirala od malih (0,64 cm) do srednjih (1,28 cm) i velikih (2,54 cm). Manje mete je bilo teže pogoditi. Ispitivanje je urađeno za obe ruke odvojeno.
Da bi se odredila veština ruke, upoređen je broj tačno pogođenih meta za svaku ruku. Ljudi koji su bili bolji sa desnom rukom klasifikovani su kao dešnjaci, a ljudi koji su bili bolji sa levom rukom klasifikovani su kao levoruki.
Sedamnaest dešnjaka je bilo očigledno bolje sa desnom rukom (levoruki su iz nekog razloga isključeni iz dalje analize). Štaviše, 33 „ambilateralna“ učesnika nisu bila bolja ni sa jednom rukom.
Onda su naučnici uporedili performanse ambilateralnih učesnika sa performansama desnorukih učesnika. Oni koji su bili brzi i precizni sa obe ruke kao i dešnjaci sa desnom rukom svrstani su u ambidekstre. To je bila 21 osoba, iznenađujuće veliki broj što se može objasniti činjenicom da je zadatak bio prilično jednostavan. Za pisanje bi se očekivao manji broj.
Preostalih 12 učesnika nastupilo je, sa obe ruke, otprilike kao i dešnjaci levom rukom. Stoga su ih naučnici klasifikovali kao ambisinistralne.
Imati „dve leve ruke“ može biti češće nego što mislite
Dakle, da – postoje barem neki (veoma stari) dokazi na vrlo malom uzorku da ambisinistralnost zaista postoji, ali je jasno da bi naučnici trebalo da sprovedu veće studije.
Ipak, procenat ambisinistralnih ljudi u ovom prilično jednostavnom zadatku bio je prilično visok (24 procenta). Stoga, ako poznajete nekoga ko smatra da ima „dve leve ruke“, može ga utešiti saznanje da je to možda češće nego što ljudi misle.
Post Views: 121
