Misteriozna dalja sudbina

Sa dve laserski navođene bombe od po 900 kilograma njegov razmah krila je 13.21 metara, dužina trupa 20.09, a visina na stajanci 3.78 metara.
Maksimalnu poletnu masu od 23.850 kilograma pokreću dva turbofenska motora pri čemu se razvija maksimalna brzina od 1.040 kilometra na čas. Sve do marta 1999. godine, što zbog činjenice da se pokazao superiornim i u ratu na Grenadu, Panami, ali u Kuvajtskom zalivu, što zbog cene od 20 miliona dolara po komadu, a što zbog tehnologije koja je imala prefiks „stelt“, bombarder F – 117A je važio za svetsko čudo.

Sedam godina izgradnje

Supertajni projekat izgradnje „nevidljivog“ trajao je punih sedam godina, a u vojsci SAD je za njega znalo osam hiljada ljudi.
F – 117A je javnosti prvi prvi put prikazan u bazi Tonopah 26. aprila 1990. godine, a serijska proizvodnja završena je 12. jula iste godine posle 59 proizvedenih aviona. Nakon uspešne upotrebe tih aviona protiv Iraka povedeni su pregovori s Lokidom o nastavku serijske proizvodnje.

Onda je u nedelju 28. marta 1999. godine, samo tri dana pošto je Jugoslavija zaratila sa NATO, ceo svet nadomak sremskog sela Buđanovci video kako to svetsko čudo, nevidljivi stelt bombarder od milja nazivan – noćni soko – „ripa u blato kao matora kokoška“, što bi rekli Sremci.
Kako su „Vesti“ ove nedelje već pisale, ni danas, četiri godine od završetka agresije, Sjedinjene Američke Države ne odustaju od zahteva da im se srušeni avion vrati, a postoje čak naznake da bi ovaj uslov mogao biti značajan za ulazak Srbije i Crne Gore u „Partnerstvo za mir“.

Završio u Rusiji?

Istovremeno, do dan danas je ostala nejasna sudbina ovog aviona. Da li smo ga i po kojoj ceni, zaista, prodali Kinezima ili Rusima, kako se pre četiri godine pričalo, ili je vredna tehnologija završila po kućama i ambarima Buđanovaca.
Vojni analitičar Nikola Radinović, kaže da je ova vredna tehnologija, najverovatnije, završila na pomenutim istočnim adresama.
– Jugoslavija je bila u ratu i po svaku cenu su joj trebali saveznici, a da se ne lažemo, niko vam neće pomoći za lepe oči. Otuda je F – 117A bio taj „kec u rukavu“ – tvrdi Radinović.

Duhovite parole

Obaranje „nevidljivog“ je u Jugoslaviji te 1999. godine proizvelo pravu lavinu duhovitih parola i grafita.
„Izvinite, nismo znali da je nevidljiv“, „Menjam fiću za F-117“, „Da li imate neki F-118?“, samo su neke od najduhovitijih.

U Vojsci Srbije i Crne Gore ne žele da komentarišu „sudbinu“ F-117, kao ni zvanično nepotvrđenu informaciju da SAD, zaista, traži nazad svog „nevidljivog“.
General Slavko Biga, direktor vojnog Vazduhoplovnog muzeja kaže da do sada nije dobio ni jedan zahtev da delove „nevidljivog“, koje posetioci ovog muzeja svakodnevno mogu da vide, spakuje i pošalje preko okeana.
– Nismo dobili nikakav zahtev te vrste, a da li je tih dogovora oko vraćanja aviona bilo ili ne, ne znam. U krajnjem slučaju Vazduhoplovni muzej je institucija koja će o tome poslednja saznati – priznaje Biga.

Zid ćutanja

On nije želeo da kaže da li su sem izložene kabine „noćnog sokola“ u muzeju pohranjeni još neki delovi ovog skupocenog aviona, odnosno, kako se priča, čak 75 odsto oborene letelice i odgovara da je ta vrsta podataka i dalje u domenu vojne tajne.
bNa sličan način informaciju je bilo nemoguće saznati ni u Vojno-tehničkom institutu i Tehničko opitnom centru Vojske Srbije i Crne Gore – dve najreferntije ustanove.
Nikola Radinović tvrdi da je ta vrsta straha nepotrebna zato što je celom svetu više nego jasno da F-117A za srpsko-crnogorske vojne inženjere više nije nikakva tajna. A, želju Amerike objašnjava njihovim dvojakim razlozima.

– SAD hoće nazad svoj avion najpre zato što je tehnologija kojom je bio opremljen i dalje tajna za većinu ostalih armija u svetu, pa se nadaju da će tako i ostati. S druge strane, Amerikanci bi želeli da napokon saznaju kako je „nevidljivi“ zaista srušen. Nemojte zaboraviti da i danas, četiri godine od obaranja, vi imate nekoliko verzija događaja, a Amerikanci očigledno sumnjaju u njihovu verodostojnost – kaže Radinović.
Prema do sada dostupnim podacima avion F-117A oborili su pripadnici 250 raketne brigade PVO VJ, preciznim projektilom modifikovanog protivavionskog sistema „neva“.
Tada je pao „noćni soko“, a sa njim, verovatno i njegova tajna.