Iako ima samo 24 godine, Dina Janevski je jedan od direktora u marketinškoj agenciji „Publicis“ u Beogradu. Iz Srbije je otišla u 17, prvo na Kipar, pa u Austriju, gde je završila studije marketinga na američkom Univerzitetu Vebster.
– Vratila sam se pre dve godine na letnji odmor, ali sam ostala jer se ispostavilo da u Srbiji ima dosta marketinških agencija, a premalo školovanih ljudi za poslove u reklamiranju proizvoda – priča Dina za „Vesti“. Vrlo brzo je primetila da njeni vršnjaci iz matice posao ne traže nego ga čekaju, i to onaj kojim će odmah dobiti odličan položaj i platu.
– U inostranstvu prvi posao služi za prikupljanje iskustva, a ljudi se ne ustručavaju da i mimo konkursa pokucaju na mnoga vrata – kaže Dina. Ona je tako došla u „Publicis“, ali tvrdi da strana diploma nije bila presudna za zapošljavanje. Pored znanja engleskog i nemačkog jezika, pomoglo joj je najviše to što je još na studijama u Beču naučila kako o poslu razmišljaju strani klijenti.
„Besna“ kola za tinejdžere
Zaposleni u uspešnim preduzećima u Beogradu troše prava mala bogatstva na okupljanja u elitnim restoranima i na garderobu poznatih kreatora, primećuje Dina Janevski.
– Ovde se naizmenično „zovu ture“ za sve za stolom, iako su mnogo mudrije „ozloglašene“ zapadne navike, da svako plaća ceh za sebe. Bogati roditelji mojih prijatelja u inostranstvu ne bacaju pare na skupocenu odeću, a zapanjuje i koliko skromna kola voze. NJihova deca imaju gotovo isti džeparac kao i deca iz porodica koje nisu imućne, kako bi naučila da novac ne pada sa neba. U Srbiji je kupiti „besna“ kola svom tinejdžeru pitanje prestiža – poredi Dina.
– Na primer, grčki partneri se dogovaraju u hodu i često menjaju planove i na saradnju mogu uticati i međuljudski odnosi. Austrijanci se sve vreme drže početnog dogovora i rade prema utanačenim pravilima. Sa njima nećete odmah biti „najbolji prijatelj“, ali Austrijanci svojim poslovnim partnerima veruju i na reč – objašnjava Dina.
Odgovornost i radne navike se u Austriji „treniraju“ još u srednjoj školi, kaže ona. čak i bogati roditelji nastoje da njihova deca što pre počnu da rade i zarađuju, kako bi mogla da preuzmu porodični biznis.
– čim postanu punoletni, Austrijanci nastoje da se odsele od roditelja. U Srbiji, nažalost, mnogima ni u zrelim godinama ne pada na pamet da iznajme stan, čak ni kada osnuju svoju porodicu. Dok smo moji vršnjaci i ja u inostranstvu još pre punoletstva naučili da kuvamo za sebe i odlazimo u banku da platimo račune, u Srbiji primećujem strah od samostalnosti – napominje Dina. Ona preporučuje studije u Austriji, gde su državni fakulteti besplatni i za studente iz Srbije.
– Na domaćim fakultetima preobimni su i nastavni programi i studentske grupe, dok u inostranom obrazovnom sistemu profesor poklanja pažnju svakom studentu. Pored obaveznih predmeta postoje i izborni, čime je omogućena uska specijalnost u nekoj naučnoj oblasti. Sve to diplomce oslobađa straha od javnih izlaganja i publike, straha od kojeg pate mnogi moji vršnjaci u Srbiji – kaže sagovornica „Vesti“.
Kaskanje za Evropom
LJudi u Srbiji su tokom prethodnih decenija uskraćeni za život u šarolikosti kultura, kaže Dina Janevski.
– Evropska unija je postala stecište ljudi sa svih meridijana, a druženje sa njima značilo je upoznavanje sa različitim iskustvima i znanjem – kaže ona. A koliko Srbija kaska za Evropom, Dina navodi primer iz svog posla.
– U Beogradu su se tek pre nekoliko godina pojavili bilbordi kao način reklamiranja, a oni su na zapadu već prevaziđeni. Iako naša zemlja ubrzano prihvata svetske trendove, u advertajzingu kasnimo bar jednu deceniju – kaže Dina.
Dok se „večiti studenti“ u matici odnedavno moraju disciplinovati i zakonom, u Austriji su, kaže Dina, studenti izuzetno motivisani da što pre diplomiraju.
– Put do plodne karijere sa fakultetskom diplomom je trnovit, ali se u najvećem broju slučajeva trud i lične ideje isplate – smatra Dina. Visoke plate se u inostranstvu stiču postepeno, a u Dininom poslu iznose i desetine hiljada dolara ili evra mesečno.
– Međutim, u tranzicionoj Srbiji još vlada ponašanje „to ćemo da sredimo“, umesto „to ćemo da uradimo“. U Austriji se još u školskim klupama uči poslovni moral, pa ni učenici ne prepisuju jedni od drugih na časovima, jer se smatra uvredljivim krasti tuđe znanje! – ističe Dina. Ona sa svojom platom danas može da priušti udoban život, a to u Srbiji znači skromniji stan i automobil na kredit, večernje izlaske, kvalitetnu garderobu…
– Ušteđevinu nemam, jer me još privlače putovanja po svetu, a dobar posao za mene znači mogućnost da napredujem. Ovde ljudi uspeh najčešće vezuju za kumovske, rodbinske i druge veze. A ja do 30. godine nameravam da budem na visokoj funkciji u velikoj stranoj kompaniji, i da imam godišnju zaradu od bar šest cifara u evrima ili dolarima – kaže Dina Janevski. Ukoliko tu priliku ne bude dobila u Srbiji, kaže da će se lako odlučiti za odlazak u inostranstvo.
