U Srbiji se malo zna da su prva radna mesta za stručnjake iz dijaspore posle 2000. godine otvorile Ujedinjene nacije. Tako je i Miloš Blagojević (27) stigao 2002. godine u Beograd, sa diplomom međunarodnih finansija koje je studirao u Rimu i Londonu, u
European school of ekonomics.
– LJudima koji ne dolaze iz zemalja Evropske unije je teško da pronađu dobar posao u EU. Zato sam odgovorio na konkurs Ujedinjenih nacija, objavljenog u londonskom časopisu Ekonomist, gde su se pozivali mladi i obrazovani ljudi poreklom iz Srbije da se zaposle u srpskim ministarstvima kako bi pomogli u tek otpočetim reformama – priča Miloš za „Vesti“.
On je danas menadžer u Agenciji za privatizaciju Vlade Srbije, a pre toga je vodio timove za unapređivanje javnih preduzeća u Ministarstvu finansija i za kontrolu stranih donacija u Ministarstvu za ekonomske odnose. Iako su plate u državnoj upravi i preduzećima poslovično male, Miloš ipak preporučuje mladim ljudima da karijeru otpočnu upravo na tim radnim mestima.
Dijaspora nije uvek bolja
U Srbiji se prednost pri zapošljavanju daje diplomama iz inostranstva, a to je pogrešno, smatra Miloš Blagojević.
– Da li će neko postati stručnjak, zavisi isključivo od ličnih sposobnosti. I na mom fakultetu su diplome dobijali ljudi za koje me je danas sramota da kažem da smo zajedno studirali – ističe sagovornik „Vesti“. On kaže da je pogrešno i to što mnoga preduzeća odbijaju stručnjaka ukoliko ne govori strani jezik, umesto da zaposle i stalne prevodioce.
– Nedavno sam oko kredita pregovarao sa službenicom banke koja ima diplomu Filološkog fakulteta. Zapanjio sam se i kada sam u konkursu Beogradskog vodovoda video da se i od vozača traži da govori engleski jezik – ističe Miloš.
– Rad u ministarstvima mi je omogućio veze sa mnogim državnim i poslovnim rukovodiocima, a zahvaljujući stranim donacijama moje kolege i ja smo imale i besplatne obuke. Tokom studija sam proveo dosta vremena na praksi u Britanskom telekomu, gde sam naučio da poštujem odnos podređenih i nadređenih, upoznao tok odlučivanja, ko sa kim može da komunicira. Takav sistem se uvodi i u Srbiji. Ali, državni posao mlade ljude, željne karijere, može posle nekoliko godina da umrtvi. U sistemu je sve razrađeno, i nema mesta za natprosečnu razboritost, jer sve poslove završava tim, a ne jedan čovek – ističe sagovornik „Vesti“.
Za radna mesta u stranim preduzećima u Srbiji je prava jagma. Međutim, tamo caruje „sindrom pogrešnih ljudi na pravom mestu“, otkriva ovaj mladi stručnjak iz Agencije za privatizaciju.
Polet otišao u vetar
Energija mladih stručnjaka na početku reformi je bila neverovatna, ali je Srbija propustila da je iskoristi, tvrdi Miloš Blagojević.
– Kada smo moje kolege i ja, iz matice i dijaspore, ušli u ministarstva, toliko smo bili puni želje da napravimo velike preokrete, da smo ubrzo „zarazili“ i zaposlene koji su tu tavorili decenijama. I oni su poželeli da budu deo tima koji počinje da gradi nov sistem uprave. Pevajući smo dolazili na posao, iako smo radili od rane zore do mraka. Ali, već na kraju projekta za unapređenje javnih preduzeća ta energija se razvodnila. Nije bilo političke volje da se naprave neophodni „rezovi“ u gigantima kao što su Elektroprivreda Srbije i Naftna industrija, u kojima je moralo da se otpusti 30.000 ljudi – kaže Miloš.
– Za strance se još radi „stihijski“, a i to su preduzeća koja u svetskim okvirima nisu snažna. Dok je u svetu napravljena nauka od toga kako izabrati ljude za poslovni tim, stranci u Srbiji zapošljavaju ljude tako što se obrate jednom našem čoveku, a on dalje bira ljude na osnovu ličnih poznanstava, a ne sposobnosti kandidata. Tako se dešava da u stranim preduzećima u Srbiji nekoliko sposobnih radi za čete nesposobnih kolega. U Britanskom telekomu, na primer, dobija otkaz svaki zaposleni koji za dve godine nije napredovao, a na Zapadu ne postoji preduzeće u kojem neko može da radi 30 godina, jer je stalna potražnja za novim stručnjacima – objašnjava Miloš. On je nedavno odbio primamljivu ponudu Ministarstva za finansije za prestižne i skupe magistarske studije u Evropskom centru za mir i razvoj, jer bi ga one obavezivale da još nekoliko godina ostane na istom radnom mestu. Nije ga, kaže, privukla ni ponuda za rad u Azerbejdžanu za platu o kakvoj bi mnogi u Srbiji mogli samo da sanjaju, nego će na poziv ljudi iz svog bivšeg tima uskoro preći u kompaniju „Britiš ameriken tobako“.
– Vreme za zarađivanje novca će tek doći, a sada mi je važnije da prikupim iskustvo u industriji koju još ne poznajem i da iskoristim stečene kontakte – zaključuje Miloš Blagojević.
