Državni sekretar za odbranu Dušan Spasojević tokom posete češkoj Republici razgovarao je sa najvišim vojnim i državnim zvaničnicima. Pored brojnih obaveza tokom boravka u Pragu Spasojević je našao vremena da u intervjuu za „Vesti“ objasni odnos Srbije prema regrutima iz dijaspore.
• Veliki broj regruta iz dijaspore i dalje strahuje od hapšenja u Srbiji. Šta je država učinila da taj problem reši?
– Država se trudi da ne zagorčava život regrutima u dijaspori. činimo sve da tim mladim ljudima omogućimo da na najprihvatljiviji način izvrše svoju obavezu prema otadžbini i ne otežavamo im povratak u zemlju, gde su itekako dobrodošli, jer se otadžbina, pesnički rečeno, ne brani samo puškom već i znanjem i iskustvom stečenim širom sveta. Mi smo nizom akata, da upotrebim neadekvatnu reč, „pomilovali“ dužnike (amnestija), pružili im mogućnost da na ovaj ili onaj način vrate „dug otadžbini“.
• Da li su se potvrdila strahovanja da će zbog amnestije nove generacije olako shvatiti vojnu obavezu?
– Na sreću takve bojazni se nisu potvrdile.
• Imate li za takvu konstataciju dokaze?
– Zar može, za to biti bolji dokaz od činjenice da je trenutno odziv regruta na služenje vojnog roka prelazi 91 odsto pozvanih. Sa takvim odzivom se može pohvaliti mali broj armija u svetu u kojima se i dalje služi vojni rok.
• Šta je tome, po Vašem mišljenju, doprinelo?
– Mnogo toga. Tu je, pre svega, u pitanju povećano poverenje mladih iz dijaspore, ali i iz otadžbine, u novu armijsku atmosferu u kojoj dominira korektan odnos prema svima koji služe vojsku. Takođe, važna je i politička „neratnička“situacija u zemlji i regionu, a najvećim delom i činjenica što je dužina vojnog roka smanjena na šest meseci, kao i činjenica da oni koji „nevole“ uniforme“, mogu da služe, takozvani civilni vojni rok.
• Kada će u Srbiji biti ukinuta vojna obaveza, s obzirom da je takav trend u većini evropskih zemalja?
– Prestaće profesionalizacijom Vojske Srbije do čega bi, kako je planirano, moglo doći već 2010. godine.
• Moglo, ali da li je to realno?
– Sve će zavisiti od ekonomske i političke situacije u zemlji. Za sada nemamo razloga da suviše sumnjamo u taj termin.
česi dobrodošli u pokrajini
• O čemu ste razgovarali sa češkim vojnim zvaničnicima?
– Najpre sam im se zahvalio za dugogodišnje učešće u snagama Kfora, posebno zbog toga što su njihovi vojnici po rasporedu zaduženi za prostore gde žive Srbi, a tu svoju mirovnjačku obavezu izvršavaju u duhu prijateljstva između naša dva naroda. Takođe, zahvalan sam im i na činjenici da je češka među zemljama EU koje dosad nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, što je među srpskim stanovništvom u pokrajini povećalo simpatije prema češkim kforovcima. Oni su, sa svoje strane, ponovili obećanje da će se boriti za ulazak Srbije u Evropske integracije.
