Trećina mladih od 18 do 24 godina u Srbiji svoju budućnost vezuje ili planira negde van otadžbine, trećina bi ostala u sadašnjem mestu boravka, a trećina ne zna ili ne razmišlja o tome. Od broja onih koji žele da idu, čak 54 odsto ispitanika bi napustilo Srbiju čim bi im se ukazala prilika, 18 odsto uveliko planira odlazak u inostranstvo, a na nivou želja („Kada bi mogao da biraš gde da živiš, gde bi to bilo?“) taj postotak je povećan čak na 40 odsto.
Istraživanje koje su u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta Republike Srbije (Odsek za omladinu) uradili Centar za proučavanje alternativa i PRONI Institut za socijalno obrazovanje iz Švedske obuhvatio je period pre ubistva premijera Srbije Zorana đinđića, tako da se danas pretpostavlja da je postotak ljudi koji žele da napuste Srbiju veći.
Glavni razlozi za odlazak koje su mladi naveli jesu nizak životni standard, neviđene perspektive, sigurniji život napolju, dalje školovanje i posao.
– Trebamo da shvatimo da se naši adolescenti ne razlikuju u osnovnim stvarima od svih mladih ovog sveta. Svi oni imaju slične želje, interese, ciljeve…
Uzori sa „Pinka“
Na jednom od predavanja u toku seminara vezanom za odnos adolescenata sa roditeljima, Lukrecija Vranješević je pričala o tome kako mladi umeju da zlostavljaju roditelje. Kao primer je navela majku koja se duže vreme žalila da je njena petnćstogodišnja kćerka maltretira. – Posle svake emisije „Siti“ na TV Pink, gde je gledala voditeljku koja putuje svetom i upoznaje mnoštvo poznatih ličnosti, devojčica bi bacala nameštaj po stanu i govorila kako neće da ide u školu, nego na televiziju da bude voditeljka – rekla je Lukrecija Vranješević.
Mladi, fizički brzo odrastu, znaju mnogo, ali proces sazrevanja ide sporije i teži je nego pre. Kod nas je situacija dodatno otežana političkim dešavanjima u poslednjih deset godina – kaže Vojislav ćurčić, direktor Klinike za psihijatriju „Dragiša Mišović“ u Beogradu.
Za svakog mladog čoveka period odrastanja je revolucija, kako je rekao LJubiša Jovanović, psiholog Centra za decu i omladinu u Zvečanskoj ulici na dvodnevnom seminaru održanom u Domu omladine u Beogradu. Tema su bili adolescenti.
– Dete koje ulazi u taj period ima potrebu za doživljajem pripadanja, ljubavi, priznanjem i sigurnošću koja mora biti zadovoljena. U suprotnom, dolazi do pojave delikventnog i destruktivnog ponašanja – objasnio je Jovanović.
Upravo takva situacija, izazvana potpunim, kako političkim tako i socijalnim i ekonomskim haosom, dovela je do eksplozije maloletničke delikvencije u Srbiji 1995. godine. Prema rečima Vojislava ćurčića, podaci su govorili da se broj delinkvenata svake godine povećavao za 50 odsto, a granica kada se ulazilo u sukob sa zakonom pala je na 11 ili 12 godina. Tih godina Srbiju su preplavili narkotici… „Živi brzo, jer je sutra neizvesno“ bio je njihov moto svih ovih godina. Danas se veruje da je situacija bolja. činjenica je da se sistem vrednosti polako vraća, ali postoji i druga strana medalje. Deca su rasla u „ono vreme“ i njihov sistem vrednosti je potpuno drugačiji. Prema rečima ćurčića, jedan od načina da se vrate na kolosek jeste i integracija u Evropu koja postavlja svoje zahteve, svoje kriterijume vrednosti.
Međutim mladi ne vide Srbiju u Evropu još dugo, dugo vremena.
Grupa stručnjaka koja je radila istraživanje umesto zaključka je navela „Šta reći o zemlji koju bi, ako bi mu se ukazala prilika, napustio svaki drugi mladi čovek izmedu 16 i 25 godina“.
