Veliki broj svršenih osnovaca u Srbiji ne zna da piše cirilicom. Neki, opet, ne znaju latinicu.
Ovo se pokazalo na ovogodišnjem kvalifikacionom ispitu za upis u cetvorogodišnje srednje škole u Srbiji. Ucenici i roditelji objašnjavaju to tremom, zbunjenošcu, premorom. Ipak, sami daci priznaju da im je matematika bila lakša. Zašto?
Upravo o tome razgovaramo sa beogradskim profesorima srpskog jezika i književnosti Zoricom Cortan iz Druge ekonomske, Jagodom Žunic iz Osnovne škole „Filip Filipovic“ i Olgom Babic iz osmoletke „Janko Veselinovic“.
Problematicni padeži
“ Test je solidno napravljen, nije težak, ali su ga deca cije sam zadatke pregledala veoma loše uradila. Dosta njih je dobilo manje od pet poena. Pokazalo se da neki daci ne znaju ni sva slova da pišu. Ne znaju pravopis ni gramatiku. Posebno su im padeži slaba tacka. Ne prepoznaju ih. Mešaju cirilicu i latinicu “ objašnjava Zorica Cortan.
Ali, rezultati testiranja profesorku nisu iznenadili.
“ Devojcice i decaci me u prvom razredu srednje škole mole da prvi pismeni zadatak rade latinicom, jer ne znaju dobro cirilicu. I, onda ih ucim da pišu “ upozorava profesorka Druge ekonomske.
“ Zadaci su bili laki. Bila je to provera osnovne pismenosti i kulture izražavanja. Ali je problem u tome što se test iz matematike drugacije bodovao, pa je moglo da se nakupi više poena nego na srpskom “ ukazuje Jagoda Žunic.
Sve ili ništa
Koliko je ispit lutrija
Profesorka objašnjava da se na testu iz matematike vrednovao i sam postupak. Bio je izdeljen na više delova, tako da je moglo da se na samo jednom pravilno uradenom delicu osvoji 0,25 poena. A na testu iz srpskog je bilo sve ili ništa, uz obrazloženje da „jesi ili nisi pismen“. Ipak su bar cetiri pitanja iz srpskog mogla da se boduju na nacin koji je važio za matematiku, smatra nastavnica i kao primer navodi pitanje u kome se traži da daci prepoznaju šest glagolskih oblika.
“ Moglo im se ukoliko naprave samo jednu grešku u takvom zadatku dati bar pola poena “ kaže profesorka Žunic.
“ Osnove se dobijaju u petom razredu. Tada daci imaju nedeljno po pet casova srpskog jezika i književnosti. A, ova generacija osmaka je, zbog bombardovanja, izgubila peti razred, kada se rade i padeži i glagolski oblici “ obrazlaže strucnjak iz Osnovne škole „Filip Filipovic“, naglašavajuci da je to posle bilo teško nadoknaditi.
Ona ukazuje na to da su deca mnogo ranije dobila zbirke za prijemne i da su mogla da se spreme, ali da treba imati na umu da su morala da rade i druge predmete. Osim toga, upozorava, nije cilj da se pitanja i odgovori nabubaju.
„Jurnjava“ kroz lekcije
Gradivo je preobimno. To je, veli, „prava jurnjava kroz lekcije“. Nema dovoljno casova za utvrdivanje.
“ Postavljen je i nizak prag znanja što je uticalo na to da deca olako shvate ispit “ porucuje profesorka Žunic.
“ Test nije bio toliko težak koliko je mogao da bude, pošto je zbirka za kvalifikacioni iz srpskog zaista teška “ ocenjuje Olga Babic.
“ Sve to deca uce na casu jer je to predvideno planom i programom, ali im dajemo lakše primere koji su njihovom uzrastu bliži i razumljiviji. Posebno je teška oblast sintakse. Koristimo i izraze koji su jasniji deci, pa zbog toga možda mnoge od njih zbunjuje kada se traži da podvuku zavisni clan imenicke funkcije. A, u stvari, traže se atributi. U školi deca cuju i za jedan i za drugi termin, ali im naravno u pamcenju ostaje onaj za njihov uzrast jednostavniji.
“ I književnost na casovima radimo drugacije. Deca se podsticu da misle, da razumeju delo. Ne daju im profesori gotove odgovore. A, na ovom testu ih kljuc rešenje tera da misle onako kako je autor zadatka odredio “ kaže profesorka Babic iz „Janka Veselinovica“.
NAJNOVIJI REZULTATI SA TESTIRANJA
Najbolji Macvani
Kvalifikacioni ispit položilo je u Srbiji, prema dosadašnjim podacima, 83,95 odsto osmaka koji su izašli na testiranje iz matematike i maternjeg jezika.
Najlošije su, kako saznajemo u Ministarstvu prosvete, na testiranju prošli ucenici iz Pirotskog okruga. Test je položilo 71,61 odsto izašlih ucenika. Zatim, odmah iznad njih, dakle, pri dnu lestvice su ucenici iz Branicevskog i Zajecarskog okruga.
Najbolje su prošla deca iz Macvanskog okruga, gde je prosek iznad 93 odsto. Odmah za njima su devojcice i decaci iz Pcinjskog, Jablanickog, pa Raškog okruga.
Prema poslednjim podacima dobijenim uoci zakljucenja lista, u Beogradu su kvalifikacioni položila 12.843 ucenika, odnosno, 88,52 odsto od 14.509 devojcica i decaka koliko ih je izašlo na testiranje. U Beogradu je inace osmoletku završilo 18.400 dece. U glavnom gradu je maksimalan broj bodova osvojilo 348 ucenika ili 2,4 odsto.
